Астрономија у Србији — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''[[Астрономија]] у [[Србија|Србији]]''' је развијена у складу са њеним економским могућностима, или чак и нешто изнад њих<ref name="GAS">[[Олга Атанацковић]]: [http://www.developingastronomy.org/GAS_Serbia.pdf -{Global Astronomy Survey: Serbia}-]</ref>. [[Астрономска опсерваторија у Београду|Астрономска опсерваторија Београд]] (на [[Звездара|Звездари]]), основана [[1887]], једна је од најстаријих научних институција у Србији<ref name="GAS"/>. Србија је чланица [[Međunarodna astronomska unija|Међународне астрономске уније]] од [[1935]]<ref name="GAS"/>. |
'''[[Астрономија]] у [[Србија|Србији]]''' је развијена у складу са њеним економским могућностима, или чак и нешто изнад њих<ref name="GAS">[[Олга Атанацковић]]: [http://www.developingastronomy.org/GAS_Serbia.pdf -{Global Astronomy Survey: Serbia}-]</ref>. [[Астрономска опсерваторија у Београду|Астрономска опсерваторија Београд]] (на [[Звездара|Звездари]]), основана [[1887]], једна је од најстаријих научних институција у Србији<ref name="GAS"/>. Србија је чланица [[Međunarodna astronomska unija|Међународне астрономске уније]] од [[1935]]<ref name="GAS"/>. |
||
[[Датотека:Српски астрономи.jpg|мини|десно|200п|Српски астрономи, у првом реду, с лева на десно: [[Захарије Бркић]], [[Перо Ђурковић|Перо М. Ђурковић]], [[Војислав В. Мишковић]], Петар Музен, [[Бранислав Шеварлић|Бранислав М. Шеварлић]], [[Милорад Б. Протић|Милорад Протић]]]] |
|||
Астрономска опсерваторија Београд и даље је једина професионална опсерваторија у Србији<ref name="GAS"/>. Опсерваторија поседује осам професионалних телескопа, а тренутно завршава нову станицу на планини [[Видојевица|Видојевици]] код [[Прокупље|Прокупља]]<ref name="GAS"/>. У Србији постоји још неколико мањих народних и универзитетских опсерваторија: [[Народна опсерваторија]] у [[Београд]]у, [[Новосадска астрономска опсерваторија]] ([http://www.adnos.org/Opserv.aspx www.adnos.org/Opserv.aspx]) и [[Опсерваторија Белерофонт]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]] ([http://physics.kg.ac.rs/fizika/opservatorija/ physics.kg.ac.rs/fizika/opservatorija]). Два су планетаријума: [[Београдски планетаријум|Београдски]] и [[Новосадски планетаријум|Новосадски]]. |
Астрономска опсерваторија Београд и даље је једина професионална опсерваторија у Србији<ref name="GAS"/>. Опсерваторија поседује осам професионалних телескопа, а тренутно завршава нову станицу на планини [[Видојевица|Видојевици]] код [[Прокупље|Прокупља]]<ref name="GAS"/>. У Србији постоји још неколико мањих народних и универзитетских опсерваторија: [[Народна опсерваторија]] у [[Београд]]у, [[Новосадска астрономска опсерваторија]] ([http://www.adnos.org/Opserv.aspx www.adnos.org/Opserv.aspx]) и [[Опсерваторија Белерофонт]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]] ([http://physics.kg.ac.rs/fizika/opservatorija/ physics.kg.ac.rs/fizika/opservatorija]). Два су планетаријума: [[Београдски планетаријум|Београдски]] и [[Новосадски планетаријум|Новосадски]]. |
||
Верзија на датум 7. јул 2017. у 09:52
Астрономија у Србији је развијена у складу са њеним економским могућностима, или чак и нешто изнад њих[1]. Астрономска опсерваторија Београд (на Звездари), основана 1887, једна је од најстаријих научних институција у Србији[1]. Србија је чланица Међународне астрономске уније од 1935[1].
Астрономска опсерваторија Београд и даље је једина професионална опсерваторија у Србији[1]. Опсерваторија поседује осам професионалних телескопа, а тренутно завршава нову станицу на планини Видојевици код Прокупља[1]. У Србији постоји још неколико мањих народних и универзитетских опсерваторија: Народна опсерваторија у Београду, Новосадска астрономска опсерваторија (www.adnos.org/Opserv.aspx) и Опсерваторија Белерофонт у Крагујевцу (physics.kg.ac.rs/fizika/opservatorija). Два су планетаријума: Београдски и Новосадски.
Астрономија се предаје на основним и средњим школама, али само као део других предмета[1]. Велики значај у предавању астрономије има Истраживачка станица Петница[1]. Пет универзитета у Србији нуди студије астрономије: Београдски, Новосадски, Крагујевачки, Нишки и Приштински[1]. Од тога су на Београдском универзитету до сада дипломирала 242 астронома, а 6 астронома на Новосадском; у Србији раде још 4 астронома који су звање стекли ван земље[1].
У Србији излази неколико часописа посвећених астрономији: Астрономски магазин, Васиона, Астрономија и други[1]. Такође, од 1936. објављује се научни часопис Српски астрономски журнал (saj.matf.bg.ac.rs)[1].
У Србији постоји 17[1] удружења астронома-аматера од којих је најстарије[2] Астрономско друштво Руђер Бошковић.
Србија је крајем 2012. године добила три астрономска радио-телескопа.[3]