Петар Јагодић Куриџа — разлика између измена
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Петар Јагодић''', у народу познат као '''Куриџа''', рођен је око [[1666]]. године у селу [[Билишане|Билишанима]], [[Обровац|у обровачком крају]], [[Буковица]], [[Далмација]]. |
'''Петар Јагодић''', у народу познат као '''Куриџа''', рођен је око [[1666]]. године у селу [[Билишане|Билишанима]], [[Обровац|у обровачком крају]], [[Буковица]], [[Далмација]]. |
||
Био је свештеник у цркви Светог Петра у [[Биовичино Село|Биовичину Селу]]. Као познати борац за социалну правду ставио се на чело народног устанка познатијег као [[Куриџина буна]] која је [[1704]]. године букнула на подручју Буковице и [[Равни Котари|Равних Котара]] против |
Био је свештеник у цркви Светог Петра у [[Биовичино Село|Биовичину Селу]]. Као познати борац за социалну правду ставио се на чело народног устанка познатијег као [[Куриџина буна]] која је [[1704]]. године букнула на подручју Буковице и [[Равни Котари|Равних Котара]] против [[Млетачка република|млетачке власти]], односно скупљача „дециме“ ([[порез]]а). |
||
У октобру [[1704]]. године, после девет месеци устанка, морао је пребећи у [[Лика|Лику]]. Следеће године се враћа у Далмацију кад је добио гаранцију од новог провидура ''Giustina da Riva'' да му се неће судити. Настанио се у својим Билишанима где је наставио мирно да живи. Али не задуго. По доласку новог провидура [[1706]]. гопдине, ''Canaieti'' га хапси и затвара у [[Книнска тврђава|книнску тврђаву]]. Одатле је пребачен за [[Задар]], где му је суђено. Осуђен је 9. јула [[1706]]. године на 40 година ''тешке тамнице''. Казну је издржао у тамници у [[Венеција|Венецији]]. За тих 40 година робства ништа није знао о својој ћерки Магдалини (Манди) која је живела сама у Билишанима. Једина веза са светом био му је [[Грк]] Петар Жпиро, што је редак пример људског милосрђа<ref>Љупче Мандић "Кљига о Кистањама", |
У октобру [[1704]]. године, после девет месеци устанка, морао је пребећи у [[Лика|Лику]]. Следеће године се враћа у Далмацију кад је добио гаранцију од новог провидура ''Giustina da Riva'' да му се неће судити. Настанио се у својим Билишанима где је наставио мирно да живи. Али не задуго. По доласку новог провидура [[1706]]. гопдине, ''Canaieti'' га хапси и затвара у [[Книнска тврђава|книнску тврђаву]]. Одатле је пребачен за [[Задар]], где му је суђено. Осуђен је 9. јула [[1706]]. године на 40 година ''тешке тамнице''. Казну је издржао у тамници у [[Венеција|Венецији]]. За тих 40 година робства ништа није знао о својој ћерки Магдалини (Манди) која је живела сама у Билишанима. Једина веза са светом био му је [[Грк]] Петар Жпиро, што је редак пример људског милосрђа<ref>Љупче Мандић "Кљига о Кистањама", pp. 92 и 94</ref>. |
||
Ослобођен је 9. јула [[1746]]. године. Иако је у тамници оглувео и ослепео није му дозвољено да се врати у Билишане. Умро је у [[Задар|Задру]] [[9. април]]а [[1749]]. године<ref>Љупче Мандић "Кљига о Кистањама", |
Ослобођен је 9. јула [[1746]]. године. Иако је у тамници оглувео и ослепео није му дозвољено да се врати у Билишане. Умро је у [[Задар|Задру]] [[9. април]]а [[1749]]. године<ref>Љупче Мандић "Кљига о Кистањама", pp. 92</ref>. |
||
== Надимак == |
== Надимак == |
||
Верзија на датум 8. јул 2017. у 08:04
Петар Јагодић, у народу познат као Куриџа, рођен је око 1666. године у селу Билишанима, у обровачком крају, Буковица, Далмација.
Био је свештеник у цркви Светог Петра у Биовичину Селу. Као познати борац за социалну правду ставио се на чело народног устанка познатијег као Куриџина буна која је 1704. године букнула на подручју Буковице и Равних Котара против млетачке власти, односно скупљача „дециме“ (пореза). У октобру 1704. године, после девет месеци устанка, морао је пребећи у Лику. Следеће године се враћа у Далмацију кад је добио гаранцију од новог провидура Giustina da Riva да му се неће судити. Настанио се у својим Билишанима где је наставио мирно да живи. Али не задуго. По доласку новог провидура 1706. гопдине, Canaieti га хапси и затвара у книнску тврђаву. Одатле је пребачен за Задар, где му је суђено. Осуђен је 9. јула 1706. године на 40 година тешке тамнице. Казну је издржао у тамници у Венецији. За тих 40 година робства ништа није знао о својој ћерки Магдалини (Манди) која је живела сама у Билишанима. Једина веза са светом био му је Грк Петар Жпиро, што је редак пример људског милосрђа[1].
Ослобођен је 9. јула 1746. године. Иако је у тамници оглувео и ослепео није му дозвољено да се врати у Билишане. Умро је у Задру 9. априла 1749. године[2].
Надимак
Надимак "Куриџа" је добио од Турака, што у преводу значи Неверни поп (Каур - неверник и Хоџа - поп). Данас међ' далматинским Србима постоји презиме Куриџа.