Општина Бољевац — разлика између измена
м ciscenje; козметичке измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
[[Датотека:Rtanj mountain 3.jpg|мини|лево|250п|Ртањ]] |
[[Датотека:Rtanj mountain 3.jpg|мини|лево|250п|Ртањ]] |
||
Општина Бољевац се налази у долини [[Црни Тимок|Црног Тимока]] окружен [[Малиник]]ом на [[северозапад]]у, [[Ртањ|Ртњем]], [[Самањац|Самањцем]], [[Тумба|Тумбом]] и [[Слемен]]ом на [[југ]]у и [[Тупижница|Тупижницом]] на |
Општина Бољевац се налази у долини [[Црни Тимок|Црног Тимока]] окружен [[Малиник]]ом на [[северозапад]]у, [[Ртањ|Ртњем]], [[Самањац|Самањцем]], [[Тумба|Тумбом]] и [[Слемен]]ом на [[југ]]у и [[Тупижница|Тупижницом]] на југо[[исток]]у. Граничи се са општинама [[Општина Ражањ|Ражањ]], [[Општина Сокобања|Сокобања]], [[Општина Књажевац|Књажевац]], [[Град Зајечар|Зајечар]], [[Општина Бор|Бор]], [[Општина Параћин|Параћин]] и [[Општина Деспотовац|Деспотовац]]. |
||
Од [[Општина Деспотовац|општине Деспотовац]] одвојена је [[Кучај|Кучајским планинама]], а од [[Општина Параћин|општине Параћин]] планином [[Самањац]] и [[Кучај]] а између њих [[превој]]ем Столице. Од [[Општина Сокобања|општине Сокобања]] одвојена је планином |
Од [[Општина Деспотовац|општине Деспотовац]] одвојена је [[Кучај|Кучајским планинама]], а од [[Општина Параћин|општине Параћин]] планином [[Самањац]] и [[Кучај]] а између њих [[превој]]ем Столице. Од [[Општина Сокобања|општине Сокобања]] одвојена је планином Самањац и [[Ртањ]]. [[Кучај|Кучајске планине]] и Ртањ су одвојени [[Црна Река|Црноречком котлином]] у коме се налази и седише општине [[Бољевац]]. |
||
У административним погледу , |
У административним погледу , Бољевац је општински центар са 24 месне заједнице у 19 катастарских општина. Припада [[Зајечарски управни округ|Зајечарском округу]] од којег је центра удаљена 40 километара. |
||
Долина |
Долина Црног Тимока пресеца општину на два дела, северни део је пространији али мање насељен (6 насеља) док је јужни део нижи, мањи по површини али више насељенији (13 насеља). Надморска висина општине Бољевац се креће од 260 до 1.600 m. |
||
=== Хидрографија === |
=== Хидрографија === |
||
На територији [[општина|општине]] [[Бољевац]] налазе се значајни водни ресурси. Река [[Црни Тимок]] је најзначајнији водени ток са врелом у [[Криви Вир|Кривом Виру]]. Северно и јужно од долине [[Црни Тимок|Црног Тимока]] налазе се бројне притоке међу којима су [[Радованска река]], [[Мировштица]], [[Арнаута]] и [[Злотска река]]. |
На територији [[општина|општине]] [[Бољевац]] налазе се значајни водни ресурси. Река [[Црни Тимок]] је најзначајнији водени ток са врелом у [[Криви Вир|Кривом Виру]]. Северно и јужно од долине [[Црни Тимок|Црног Тимока]] налазе се бројне притоке међу којима су [[Радованска река]], [[Мировштица]], [[Арнаута]] и [[Злотска река]]. |
||
На територији општине присутна су многобројна врела. У |
На територији општине присутна су многобројна врела. У Кривом Виру се налази и термални извор који је недовољно истражен. |
||
* |
* Црни Тимок - највећи ток у општини Бољевац, који тече кроз централни део општине и низводно од [[Зајечар]]а, са [[Бели Тимок|Белим Тимоком]] гради јединствену реку, а посебно је атрактивно његово врело у Кривом Виру. |
||
* |
* Арнаута - река за коју су везана многа историјска догађања и народна предања, представља десну притоку Црног Тимока и реку која протиче кроз сам Бољевац. |
||
* |
* Радованска река - чиста и бистра вода, велелепна клисура и кањон, богата рибом и разноврсном флором дуж своје долине. |
||
* [[Грабовачка река|Грабовачка]] и |
* [[Грабовачка река|Грабовачка]] и Злотска река - леве притоке Црног Тимока, такође атрактивни простори за ислетнички и рекреативни [[туризам]]. |
||
== Демографија == |
== Демографија == |
||
Ред 63: | Ред 63: | ||
|позиција=left |
|позиција=left |
||
|шипке= |
|шипке= |
||
{{Врста са постотком| |
{{Врста са постотком|Срби|yellow|8.372|64.43}} |
||
{{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|blue|3.356|25.83}} |
{{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|blue|3.356|25.83}} |
||
{{Врста са постотком| |
{{Врста са постотком|Роми|red|287|2.21}} |
||
{{Врста са постотком| |
{{Врста са постотком|Румуни|orange|92|0.71}} |
||
{{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|green|20|0.15}} |
{{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|green|20|0.15}} |
||
{{Врста са постотком|[[Македонци]]|silver|19|0.15}} |
{{Врста са постотком|[[Македонци]]|silver|19|0.15}} |
Верзија на датум 8. јул 2017. у 09:24
Општина Бољевац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Регион | Јужна и источна Србија |
Управни округ | Зајечарски округ |
Седиште | Бољевац |
Становништво | |
Становништво | 12.994 |
Географске карактеристике | |
Површина | 828 km2 |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Веб-сајт | www |
Општина Бољевац је општина у Зајечарском округу са седиштем у истоименом граду. Према процени Републичког завода за статистику из 2004. године у општини је био 15.231 становник.
Географија
Општина Бољевац се налази у долини Црног Тимока окружен Малиником на северозападу, Ртњем, Самањцем, Тумбом и Слеменом на југу и Тупижницом на југоистоку. Граничи се са општинама Ражањ, Сокобања, Књажевац, Зајечар, Бор, Параћин и Деспотовац.
Од општине Деспотовац одвојена је Кучајским планинама, а од општине Параћин планином Самањац и Кучај а између њих превојем Столице. Од општине Сокобања одвојена је планином Самањац и Ртањ. Кучајске планине и Ртањ су одвојени Црноречком котлином у коме се налази и седише општине Бољевац.
У административним погледу , Бољевац је општински центар са 24 месне заједнице у 19 катастарских општина. Припада Зајечарском округу од којег је центра удаљена 40 километара.
Долина Црног Тимока пресеца општину на два дела, северни део је пространији али мање насељен (6 насеља) док је јужни део нижи, мањи по површини али више насељенији (13 насеља). Надморска висина општине Бољевац се креће од 260 до 1.600 m.
Хидрографија
На територији општине Бољевац налазе се значајни водни ресурси. Река Црни Тимок је најзначајнији водени ток са врелом у Кривом Виру. Северно и јужно од долине Црног Тимока налазе се бројне притоке међу којима су Радованска река, Мировштица, Арнаута и Злотска река.
На територији општине присутна су многобројна врела. У Кривом Виру се налази и термални извор који је недовољно истражен.
- Црни Тимок - највећи ток у општини Бољевац, који тече кроз централни део општине и низводно од Зајечара, са Белим Тимоком гради јединствену реку, а посебно је атрактивно његово врело у Кривом Виру.
- Арнаута - река за коју су везана многа историјска догађања и народна предања, представља десну притоку Црног Тимока и реку која протиче кроз сам Бољевац.
- Радованска река - чиста и бистра вода, велелепна клисура и кањон, богата рибом и разноврсном флором дуж своје долине.
- Грабовачка и Злотска река - леве притоке Црног Тимока, такође атрактивни простори за ислетнички и рекреативни туризам.
Демографија
Према попису из 2011. године општина Бољевац има 12.994 становника. Већину становништва су чинили Срби (64%), па затим Власи (26%), Роми (2%) и Румуни (1%). Природни прираштај је -13,7 ‰.
Демографија[1] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 25.423 | |
1953. | 25.831 | |
1961. | 26.277 | |
1971. | 23.335 | |
1981. | 21.818 | |
1991. | 19.384 | 18.424 |
2002. | 15.849 | 17.347 |
2011. | 12.994 |
Насеља
Насеље | Број становника (2002) | Број становника (2011) | Кретање становништва (%) |
---|---|---|---|
Бачевица | 409 | 344 | -15,89 |
Боговина | 1.348 | 1.151 | -14,60 |
Бољевац | 3.784 | 3.333 | -11,92 |
Бољевац Село | 315 | 277 | -12,06 |
Валакоње | 1.378 | 1.095 | -20,54 |
Врбовац | 190 | 121 | -36,31 |
Добро Поље | 415 | 305 | -26,51 |
Добрујевац | 236 | 158 | -33,05 |
Илино | 121 | 105 | -13,22 |
Јабланица | 435 | 315 | -27,59 |
Криви Вир | 549 | 335 | -38,98 |
Луково | 704 | 584 | -17,05 |
Мали Извор | 565 | 455 | -19,47 |
Мирово | 183 | 141 | -22,95 |
Оснић | 1.340 | 1.125 | -16,04 |
Подгорац | 2.218 | 1.913 | -13,75 |
Ртањ | 182 | 120 | -34,07 |
Рујиште | 470 | 335 | -28,72 |
Савинац | 365 | 288 | -21,10 |
Сумраковац | 642 | 494 | -23,05 |
Референце
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.