Сека Саблић — разлика између измена
Нема описа измене |
Враћена ревизија 1460995 корисника 80.74.160.18 (Разговор) |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Јелисавета''' '''''Сека''''' '''Саблић''' је позната српска [[глумац|глумица]], |
'''Јелисавета''' '''''Сека''''' '''Саблић''' је позната српска [[глумац|глумица]], јеврејске националности. Рођена је у [[Београд]]у [[13. јун]]а [[1942]]. Још у гимназији један је од оснивача аматерског позоришта [[позориште Дадов|Дадов]]. |
||
Дипломиравши 1965. године глуму у класи [[Мата Милошевић|Мате Милошевића]] на Академији за [[позориште]], [[филм]], [[радио]] и [[телевизија|телевизију]] у Београду, дебитује у Позоришту "Бошко Буха" у ''Пепељузи'' [[Александар Поповић (писац)|Александра Поповића]]. |
Дипломиравши 1965. године глуму у класи [[Мата Милошевић|Мате Милошевића]] на Академији за [[позориште]], [[филм]], [[радио]] и [[телевизија|телевизију]] у Београду, дебитује у Позоришту "Бошко Буха" у ''Пепељузи'' [[Александар Поповић (писац)|Александра Поповића]]. |
||
Верзија на датум 9. фебруар 2008. у 03:06
Јелисавета Сека Саблић је позната српска глумица, јеврејске националности. Рођена је у Београду 13. јуна 1942. Још у гимназији један је од оснивача аматерског позоришта Дадов.
Дипломиравши 1965. године глуму у класи Мате Милошевића на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, дебитује у Позоришту "Бошко Буха" у Пепељузи Александра Поповића.
Од 1967. чланица је Атељеа 212, где остварује најзначајније позоришне улоге: у Краљу Ибију А. Жарија, те у Развојном путу Боре Шнајдера, Александра Поповића, за коју прима награду Ћуран на фестивалу Дани комедије у Јагодини (као и касније за улогу у Ожалошћеној породици Бранислава Нушића); на Стеријином позорју награђена је за споредну улогу у Клаустрофобичној комедији Душана Ковачевића.
На филму дебитује у црнохуморном редитељском првенцу Гордана Михића и Љубише Козомаре Вране (1969). Уз ретке изузетке (нпр. Кичма, 1975, В. Грлића, и Госпођица, 1980, В.Јаснога) глуми комичне улоге: нпр. У широко популарним комерцијалним комедијама Милана Јелића ( Рад на одређено време, 1980; Мој тата на одређено време, 1983; Развод на одређено време, 1986) и Зорана Чалића (Жикина династија, 1985, и Друга жикина династија, 1986).
Највише глумачке домете остварила је у делима Слободана Шијана; Како сам систематски уништен од идиота (1983), Давитељ против давитеља (1984) те посебно у гротески Маратонци трче почасни круг (1982), где је за лик пијанисткиње Кристине награђена Златном ареном за главну улогу на фестивалу у Пули. Успешно наступа и на телевизији.
Позориште
- Пепељуга
- Развојни пут Боре Шнајдера
- Краљ Иби
- Радован III
- 2006 - "Свињски отац" - мајка Дара
Филмографија
- 1969 – Вране - као Оља
- 1970 - Бициклисти
- 1970 – Бурдуш - као Рајка
- 1975 – Кичма - као комшиница 2
- 1977 - Лептиров облак
- 1980 - Рад на одређено време
- 1982 - Маратонци трче почасни круг - као Кристина
- 1982 - Мој тата на одређено време
- 1983 - Како сам систематски уништен од идиота - као Рита
- 1984 - Давитељ против давитеља - као госпођица Добрила
- 1984 - Јагуаров скок - као Цајка
- 1984 – Мољац - као луда редитељка
- 1985 - Дебели и мршави
- 1985 - Индијанско огледало
- 1985 - Жикина династија
- 1986 - Друга Жикина династија
- 1986 - Развод на одређено време
- 1986 - Секула и његове жене
- 1987 - Увек спремне жене
- 1989 - Бољи живот
- 1989 - Др бр. 1: масмедиологија на Балкану
- 1990 - Др бр. 2: балканска перестројка
- 1994 - Биће боље
- 1995 - Тамна је ноћ
- 1998 – Ране - као комшиница
- 2001 - Све је за људе
- 2005 - Балцанцан
Награде и признања
- Златна арена
- Статуета ћурана
- 2006. - Награда "Љубинка Бобић"
- 2007. - са Николом Симићем добила награду за глумачки пар године на филмском фестивалу у Нишу.