Творна ткива

Творна ткива (меристеми) су врста биљних ткива чије ћелије током читавог живота задржавају способност деобе на рачун чега биљка расте, секундарно дебља или се обнавља оштећено ткиво. Од меристемских ћелија диференцијацијом постају ћелије свих трајних ткива.

Својства меристемске ћелије

Услед сталних деоба, којима су изложене, ове ћелије имају одређене морфолошке особине:

• имају танак ћелијски зид,
• крупно централно једро,
• ситне вакуоле,
• мале и малобројне пластиде и др.

Врсте творних ткива

Према начину постанка разликују се две основне групе меристемских ткива:

• примарна и
• секундарна.

Творна ткива која воде порекло од клице и задржавају способност деобе током читавог живота називају се примарни меристеми. Поред њих, у биљном телу се образују и секундарни меристеми. Они настају од ћелија неког трајног ткива које су накнадно постале способне да се деле (најчешће су то паренхимске ћелије).

Више биљке се одликују растењем током читавог живота, што значи да се у њима стално образују нове ћелије и ткива. (У климатским условима умерене зоне биљке преко зиме прекидају растење и тада су у стадијуму мировања.) Растење биљке одвија се само у зонама које садрже меристемске ћелије – способне за вишеструке деобе.

Према положају који заузимају у биљци творна ткива се деле на:

• вршна,
• бочна,
• уметнута и
• ткива ране.

Вршна творна ткива се налазе на врховима корена и стабла и називају се вегетационе купе. Деобама ћелија овог ткива биљка расте у дужину. Вршна творна ткива према пореклу припадају примарним меристемима.

Бочна творна ткива су цилиндричног облика (на пресеку имају облик прстена) и помоћу њих стабло и корен секундарно дебљају (расту у ширину). Ова творна ткива су секундарни меристеми.Припадају им:

• камбијум и
• фелоген.

Уметнута творна ткива (интеркаларна ткива) образују се између трајних ткива, као нпр. у основи листа који расте.

Ткива ране настају на местима повреде биљних органа. Она стварају творевину, масу ћелија звану калус, којом се рана затвара и тиме спречава сушење и продор микроорганизама. Калус може да образује било која жива ћелија.

Литература

• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
• Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
• Шербан, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд,

Спољашње везе

BioNet škola