Организација за црноморску економску сарадњу — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
мНема описа измене
Ред 9: Ред 9:
| тип = економска организација за сарадњу у источној Европи
| тип = економска организација за сарадњу у источној Европи
| седиште = Истанбул, <br/>{{застава|Турска}}
| седиште = Истанбул, <br/>{{застава|Турска}}
| земље_чланице = 12 држава
| земље_чланице = 12 држава<br/>{{застава|Албанија}},<br/> {{застава|Јерменија}},<br/>{{застава|Азербејџан}},<br/>{{застава|Бугарска}},<br/>{{застава|Грузија}},<br/>{{застава|Грчка}},<br/>{{застава|Молдавија}},<br/>{{застава|Румунија}},<br/>{{застава|Русија}},<br/>{{застава|Србија}},<br/>{{застава|Турска}}, <br/>{{застава|Украјина}}
| генерални_секретар = Michael Christides,<br/>{{застава|Грчка}}
| генерални_секретар = Michael Christides,<br/>{{застава|Грчка}}
| веб_страница = {{URL|www.bsec-organization.org}}
| веб_страница = {{URL|www.bsec-organization.org}}

Верзија на датум 31. јул 2017. у 16:33

Организација за црноморску економску сарадњу
Чланице BSEC-a (наранџасто) и посматрачи (зелено)
СкраћеницаBSEC
Датум оснивања4. јун 1992.
Типекономска организација за сарадњу у источној Европи
СедиштеИстанбул,
 Турска
Чланови12 држава
Генерални секретарMichael Christides,
 Грчка
Веб-сајтwww.bsec-organization.org

Организација за црноморску економску сарадњу (БСЕЦ) је основана 25. јуна 1992. када су шефови држава једанаест земаља у Истанбулу потписали Декларацију и Босфорски договор. Земље оснивачи су: Азербејџан, Албанија, Бугарска, Грузија, Грчка, Јерменија, Молдавија, Румунија, Русија, Турска и Украјина. Након приступања Србије и Црне Горе априла 2004. године, организација сада броји 12 земаља.

Начин функционисања ове заједнице су повремени састанци шефова држава, и влада, и редовни састанци министара иностраних послова једанпут годишње, односно полугодишње. Тела су: стални међународни секретаријат, помоћни органи радне групе и експерти, парламентарна скупштина, пословни савет и Црноморска банка за трговину и развој.

Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области саобраћаја, телекомуникација, енергије, животне средине, здравства, трговине, страних инвестиција и међународних односа. Недостаци су непостојање јасне дугорочне стратегије и приоритета, недовољна политичка подршка предложеним пројектима, недовољна ефикасост, недовољна финансијска средства за остварење пројеката, велике разлике међу чланицама, недовољан ниво економске размене, избегавање политичких циљева и безбедносних питања, итд.

Тамнозелено - земље чланице, светлозелено - земље посматрачи.

Чланице

Држава Приступање
 Азербејџан 1992.
 Албанија 1992.
 Бугарска 1992.
 Грузија 1992.
 Грчка 1992.
 Јерменија 1992.
 Молдавија 1992.
 Румунија 1992.
 Русија 1992.
 Србија 2004.
 Турска 1992.
 Украјина 1992.

Кипар и Црна Гора су поднеле захтев за учлањење али су тренутно одбијене због ривалства између Турске и Грчке. [1]

Земље посматрачи су:

Шаблон:Црноморска

Спољашње везе