Традиционално кинеско писмо — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 13: Ред 13:
|iso15924=Hant
|iso15924=Hant
}}
}}
'''Традиционално кинеско писмо''' или '''традиционални кинески знакови''' су један од два стандардна сета штампаних [[кинеско слово|кинеских слова]]. Модерни облик традиционалних кинеских слова се први пут појавио са настанком [[канцеларијско писмо|канцеларијског писма]] за вријеме [[династија Хан|династије Хан]], те су били мање-више устаљени од 5. вијека за вријеме [[Јужне и Северне династије|Јужних и Сјеверних династија]]. Израз „традиционалан“ се користи да би се истакла разлика према традиционалним знаковима [[упрошћено кинеско писмо|упрошћеног кинеског писма]] која је стандардизовала влада [[Кина|Народне Републике Кине]] од 1950-их година.
'''Традиционално кинеско писмо''' (трад. кин. -{正體字/繁體字}-, [[Упрошћено кинеско писмо|упрошћ. кин.]] -{正体字/繁体字}-, [[Пинјин|пин.]] ''-{Zhèngtǐzì/Fántĭzì}-'', један је од два стандардна комплета кинеских знакова, савременог [[кинеско писмо|кинеског писаног језика]]. Модерни облик традиционалних кинеских слова се први пут појавио са настанком [[канцеларијско писмо|канцеларијског писма]] за вријеме [[династија Хан|династије Хан]], те су били мање-више устаљени од 5. вијека за вријеме [[Јужне и Северне династије|Јужних и Сјеверних династија]]. Израз „традиционалан“ се користи да би се истакла разлика према традиционалним знаковима [[упрошћено кинеско писмо|упрошћеног кинеског писма]] која је стандардизовала влада [[Кина|Народне Републике Кине]] од 1950-их година.


Традиционални знакови се службено користе у [[Тајван]]у, [[Хонгконг]]у и [[Макао|Макау]]. Користили су се у [[копнена Кина|континенталној Кини]] прије него што их је Народна Република Кина упростила 1950-их и 1960-их година. Међу [[прекоморске кинеске заједнице|прекоморским кинеским заједницама]] (осим [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]), традиционални кинески знакови се најчешће користе,<ref name="Keller">{{en}} {{lang|en|Keller, Andrée Tabouret. [1997] (1997). Vernacular Literacy: A Re-Evaluation. Oxford University Press. ISBN 0-19-823635-2}}</ref> али број штампане литературе са упрошћеним кинеским словима расте у Аустралији, САД и Канади због новијих досељеника из континенталне Кине. Насупрот томе [[упрошћено кинеско писмо]] се користи у службеним публикацијама [[копнена Кина|континенталне Кине]], [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]. Дебата о традиционалном и упрошћеном кинеском писму још увијек траје међу кинеским заједницама.
Традиционални знакови се службено користе у [[Тајван]]у, [[Хонгконг]]у и [[Макао|Макау]]. Користили су се у [[копнена Кина|континенталној Кини]] прије него што их је Народна Република Кина упростила 1950-их и 1960-их година. Међу [[прекоморске кинеске заједнице|прекоморским кинеским заједницама]] (осим [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]), традиционални кинески знакови се најчешће користе,<ref name="Keller">{{en}} {{lang|en|Keller, Andrée Tabouret. [1997] (1997). Vernacular Literacy: A Re-Evaluation. Oxford University Press. ISBN 0-19-823635-2}}</ref> али број штампане литературе са упрошћеним кинеским словима расте у Аустралији, САД и Канади због новијих досељеника из континенталне Кине. Насупрот томе [[упрошћено кинеско писмо]] се користи у службеним публикацијама [[копнена Кина|континенталне Кине]], [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]. Дебата о традиционалном и упрошћеном кинеском писму још увијек траје међу кинеским заједницама.

Верзија на датум 4. август 2017. у 23:10

Традиционално кинеско писмо
ТипЛогограм
ЈезициКинески
Временски период
од 5. вијека н. е.
Породица
Дјечији систем
упрошћено кинеско
ханџа
канџи
чу ном
китанско писмо
бопомофо
Правацслијева надесно
ISO 15924Hant, 502

Традиционално кинеско писмо (трад. кин. 正體字/繁體字, упрошћ. кин. 正体字/繁体字, пин. Zhèngtǐzì/Fántĭzì, један је од два стандардна комплета кинеских знакова, савременог кинеског писаног језика. Модерни облик традиционалних кинеских слова се први пут појавио са настанком канцеларијског писма за вријеме династије Хан, те су били мање-више устаљени од 5. вијека за вријеме Јужних и Сјеверних династија. Израз „традиционалан“ се користи да би се истакла разлика према традиционалним знаковима упрошћеног кинеског писма која је стандардизовала влада Народне Републике Кине од 1950-их година.

Традиционални знакови се службено користе у Тајвану, Хонгконгу и Макау. Користили су се у континенталној Кини прије него што их је Народна Република Кина упростила 1950-их и 1960-их година. Међу прекоморским кинеским заједницама (осим Сингапура и Малезије), традиционални кинески знакови се најчешће користе,[1] али број штампане литературе са упрошћеним кинеским словима расте у Аустралији, САД и Канади због новијих досељеника из континенталне Кине. Насупрот томе упрошћено кинеско писмо се користи у службеним публикацијама континенталне Кине, Сингапура и Малезије. Дебата о традиционалном и упрошћеном кинеском писму још увијек траје међу кинеским заједницама.

Кинески називи

Међу говорницима кинеског језика, традиционални кинески карактери имају неколико различитих имена.

Влада Републике Кине (Тајвана) службено зове традиционалне кинеске карактере: стандардне карактере или ортодоксне карактере (традиционално писмо: 正體字, Шаблон:Јез-кин-уп, тонгјонг пинјин: jhèngtǐzìh, бопомофо: ㄓㄥˋ ㄊㄧˇ ㄗˋ). Међутим, исти појам се користи изван Тајвана како би се разликовао стандардни, упрошћени и традиционални карактери од варијантних и идиоматских карактера (традиционално писмо: 異體字, Шаблон:Јез-кин-уп).[2]

Насупрот томе, корисници традиционалног кинеског писма изван Тајвана, као што су у Хонгконгу, Макау и прекоморским кинеским заједницама а такође и корисници упрошћеног кинеског писма, зову их сложеним карактерима (традиционално писмо: 繁體字, Шаблон:Јез-кин-уп). Неформални назив „стари карактери“ (Шаблон:Јез-кин-кп) понекад се користи међу корисницима упрошћеног кинеског писма.

Корисници традиционалних карактера такође их понекад зову „потпуно-обликовани карактери“ (традиционално писмо: 全體字, Шаблон:Јез-кин-уп), да би их разликовали од упрошћених кинеских слова.

Старији људи зову традиционалне карактере „правилне карактере“ (Шаблон:Јез-кин-кп) и упрошћене карактере као „упрошћено-потезни карактери“ (традиционално писмо: 簡筆字, Шаблон:Јез-кин-уп) или „смањено-потезни карактери“ (традиционално писмо: 減筆字, Шаблон:Јез-кин-уп)[3].

Штампани текст

Када се штампа текст, у континенталној Кини и Сингапуру углавном се користи упрошћени састав. Међутим, Народна Република Кина такође понекад штампа материјал намијењен да се чита ван континенталне Кине користећи традиционалне карактере. У рукописном тексту, већина људи користе неформалне, понекад упрошћене карактере. У већини случајева, алтернативни карактер (異體字) се користи у мјесту карактера од више потеза, као што су 体 за 體. Нека упрошћења су врло распрострањена, посебно „тај“ ([tái] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)) y 台灣 „Тајвану“ ([Táiwan] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)) за разлику од стандардног карактера (臺). Раније су биле двије главне употребе алтернативних карактера. Прво, алтернативни карактери су кориштени за избјегавање кориштење карактера формалног назива важне особе у мање формалним контекстима као начин приказивања цијењења те особе, да би чували слова имена те особе. Ово се на кинеском зове „избјегавање увреде“ (避諱). Друго, алтернативни знакови су кориштени када су исти знакови поновљени у контексту да би се показало да то није уредничка грешка већ намјерно понављање (筆誤).

Кодирање рачунарских знакова

У прошлости, традиционални кинески је најчешће изведен користећи шему Big5, која фаворитизује традиционално кинеско писмо. Уникод, међутим, је постао изузетно популаран начин рендеровања. Уникод даје једнаку важност упрошћеним и традиционалним кинеским карактерима.

Веб странице

WWW Конзорцијум препоручује кориштење ознаке zh-Hant за језички код да би се означило да се на веб страници користи традиционални кинески.[4]

Употреба у другим језицима

Традиционална кинеска слова су такође кориштена у корејском ханџа писму, и умјерено упрошћени традиционални карактери се користе у модерном јапанском канџи писму. Јапански канџи је такође поједностављен. Реформа је утицала на мањи број јапанских карактера, у односу на кинеске реформе, и многи упрошћени канџи карактери подударају се са онима који су упрошћени у Кини, али један мањи број су упрошћени другачије па се створила трећа верзија (нпр. „змај“ 竜 јапанско, 龙 (кинеско упрошћено), 龍 (кинеско традиционално)).

Извори

  1. ^ (језик: енглески) Keller, Andrée Tabouret. [1997] (1997). Vernacular Literacy: A Re-Evaluation. Oxford University Press. ISBN 0-19-823635-2
  2. ^ (језик: енглески) [Academy of Social Sciences, (1978), Modern Chinese Dictionary, The Commercial Press:] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) Пекинг.
  3. ^ речи упрошћени и смањени су заправо изговорени исто (хомоними) у мандаринском језику, и оба изговорене „ђиан“ (Шаблон:Јез-кин-п)
  4. ^ (језик: енглески) w3org, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе