Пафлагонија — разлика између измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Поправљене везе: Понт → Понт (област) |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
[[Датотека:15th century map of Turkey region.jpg|мини|300п| Детаљ карте [[Анадолија|Анадолије]] из [[15. век]]а са '''Пафлагонијом''' на врху]] |
[[Датотека:15th century map of Turkey region.jpg|мини|300п| Детаљ карте [[Анадолија|Анадолије]] из [[15. век]]а са '''Пафлагонијом''' на врху]] |
||
'''Пафлагонија''' је била [[Антика|античка]] регија у северној [[Анадолија|Анадолији]]<ref name="Britannica">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/442061/Paphlagonia Paflagonija (enciklopedija Britannica)], Приступљено 23. 4. 2013.</ref>; протезала се уз обалу Црног мора између [[Битинија|Битиније]] на западу и [[Понт]]а на истоку, односно северно од [[Фригија|Фригије]]. Према [[Страбон]]у, река Бартин чинила је западну, а [[Кизил (ријека)|Кизил]] источну границу регије. |
'''Пафлагонија''' је била [[Антика|античка]] регија у северној [[Анадолија|Анадолији]]<ref name="Britannica">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/442061/Paphlagonia Paflagonija (enciklopedija Britannica)], Приступљено 23. 4. 2013.</ref>; протезала се уз обалу Црног мора између [[Битинија|Битиније]] на западу и [[Понт (област)|Понт]]а на истоку, односно северно од [[Фригија|Фригије]]. Према [[Страбон]]у, река Бартин чинила је западну, а [[Кизил (ријека)|Кизил]] источну границу регије. |
||
Пафлагонија никада није имала значајнију улогу кроз историју, но била је насељена једним од најстаријих [[Анадолија|анадолијских]] народа<ref>[[Ilijada]], II. 851-857.</ref>. У доба владавине [[Хетити|Хетита]], регија је била насељена народом Кашка чије етничке везе са Пафлагонијцима нису познате, но чини се како су били у сродству са [[Кападокија|Кападокијцима]] који су припадали анадолијској грани [[индоевропљани|индоевропских народа]]. Пафлагонија се спомиње у [[Херодот]]овим делима, у контексту освајања [[лидија|лидијског]] краља [[Крез]]а који ју је прикључио свом краљевству, те како су њени становници [[480. п. н. е.]] суделовали у [[Ксеркс I|Ксерксовој]] војсци у походу против [[Атина|Атине]]. Пафлагонија је прикључена [[Ахеменидско царство|Персијском царству]] још у доба [[Кир Велики|Кира Великог]] који је поразио Креза, краља [[Лидија|Лидије]]<ref name="Britannica"/>. [[Ксенофонт]] спомиње како је регијом владао домаћи принц без икаквог спољног утицаја околних [[сатрап]]а, а то се приписује изолованости регије која је окружена [[планина]]ма и у коју воде неприступачни путеви. Пафлагонијом су касније владали Македонци под [[Александар Велики|Александром]] и [[Антички Рим|Римљани]]<ref name="Britannica"/>, након чега подручје губи име Пафлагонија у политичком смислу. |
Пафлагонија никада није имала значајнију улогу кроз историју, но била је насељена једним од најстаријих [[Анадолија|анадолијских]] народа<ref>[[Ilijada]], II. 851-857.</ref>. У доба владавине [[Хетити|Хетита]], регија је била насељена народом Кашка чије етничке везе са Пафлагонијцима нису познате, но чини се како су били у сродству са [[Кападокија|Кападокијцима]] који су припадали анадолијској грани [[индоевропљани|индоевропских народа]]. Пафлагонија се спомиње у [[Херодот]]овим делима, у контексту освајања [[лидија|лидијског]] краља [[Крез]]а који ју је прикључио свом краљевству, те како су њени становници [[480. п. н. е.]] суделовали у [[Ксеркс I|Ксерксовој]] војсци у походу против [[Атина|Атине]]. Пафлагонија је прикључена [[Ахеменидско царство|Персијском царству]] још у доба [[Кир Велики|Кира Великог]] који је поразио Креза, краља [[Лидија|Лидије]]<ref name="Britannica"/>. [[Ксенофонт]] спомиње како је регијом владао домаћи принц без икаквог спољног утицаја околних [[сатрап]]а, а то се приписује изолованости регије која је окружена [[планина]]ма и у коју воде неприступачни путеви. Пафлагонијом су касније владали Македонци под [[Александар Велики|Александром]] и [[Антички Рим|Римљани]]<ref name="Britannica"/>, након чега подручје губи име Пафлагонија у политичком смислу. |
||
Верзија на датум 8. август 2017. у 04:05
Пафлагонија је била античка регија у северној Анадолији[1]; протезала се уз обалу Црног мора између Битиније на западу и Понта на истоку, односно северно од Фригије. Према Страбону, река Бартин чинила је западну, а Кизил источну границу регије.
Пафлагонија никада није имала значајнију улогу кроз историју, но била је насељена једним од најстаријих анадолијских народа[2]. У доба владавине Хетита, регија је била насељена народом Кашка чије етничке везе са Пафлагонијцима нису познате, но чини се како су били у сродству са Кападокијцима који су припадали анадолијској грани индоевропских народа. Пафлагонија се спомиње у Херодотовим делима, у контексту освајања лидијског краља Креза који ју је прикључио свом краљевству, те како су њени становници 480. п. н. е. суделовали у Ксерксовој војсци у походу против Атине. Пафлагонија је прикључена Персијском царству још у доба Кира Великог који је поразио Креза, краља Лидије[1]. Ксенофонт спомиње како је регијом владао домаћи принц без икаквог спољног утицаја околних сатрапа, а то се приписује изолованости регије која је окружена планинама и у коју воде неприступачни путеви. Пафлагонијом су касније владали Македонци под Александром и Римљани[1], након чега подручје губи име Пафлагонија у политичком смислу.
Извори
Литература
- Cramer, John Anthony (1832). A geographical and historical description of Asia Minor. The University Press. стр. 216—.
