Мачедонија — разлика између измена

Координате: 45° 30′ 58″ С; 21° 03′ 28″ И / 45.516247° С; 21.057816° И / 45.516247; 21.057816
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 25: Ред 25:
Претходно се у вези са насељем, среће друга породица, 1809. године племић Видак која носи предикат "от Мацедоние".<ref>"Новиј Плутарх или кратко описаније славнејши људи свих народа...по Балтазару и Шилеру слободно преведен", Јефтимије Ивановић, Будим 1809. године</ref> Године 1832. као пренумерант једне књиге јавља се "Благородна госпоја Марија Видак "от Мацедоние".<ref>"Србски родољубац", уредник Василије Чокрљан, први део, Будим 1832. године</ref>
Претходно се у вези са насељем, среће друга породица, 1809. године племић Видак која носи предикат "от Мацедоние".<ref>"Новиј Плутарх или кратко описаније славнејши људи свих народа...по Балтазару и Шилеру слободно преведен", Јефтимије Ивановић, Будим 1809. године</ref> Године 1832. као пренумерант једне књиге јавља се "Благородна госпоја Марија Видак "от Мацедоние".<ref>"Србски родољубац", уредник Василије Чокрљан, први део, Будим 1832. године</ref>


Иконостас је црква добила 1769. године захваљујући мајсторима руфета молерског. По државном шематизму из 1846. године у парохији Мацедонији, све црквене матичне књиге се воде од 1779. године, при православној цркви Св. Параскеве. Број становника је износио 1130, а брачних пари избројано 304. Пароси су били вероватно сродници Исак, Иштван и Павел Поповић, а капелан био Јозеф Иштван. Школску децу које је било само 18, учио је Мојса Миок.
Иконостас је црква добила 1769. године захваљујући мајсторима руфета молерског. По државном шематизму из 1846. године у парохији Мацедонији, све црквене матичне књиге се воде од 1779. године, при православној цркви Св. Параскеве, подигнуте 1780. године. Број православних становника места је износио 1130, а брачних пари избројано 304. Пароси су били вероватно сродници Исак, Иштван и Павел Поповић, а капелан био Јозеф Иштван.
Школску децу које је било само 18, учио је Мојса Миок.


== Становништво ==
== Становништво ==

Верзија на датум 22. август 2017. у 07:57

Мацедонија
Мацедонија на карти из Јозефинског катастра
Административни подаци
Држава Румунија
Округ[[Тимиш (округ)|Тимиш]]
ОпштинаЧаково
Географске карактеристике
Координате45° 30′ 58″ С; 21° 03′ 28″ И / 45.516247° С; 21.057816° И / 45.516247; 21.057816
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина79 m
Мацедонија на карти Румуније
Мацедонија
Мацедонија
Мацедонија на карти Румуније

Мацедонија (рум. Macedonia) је насељено место у Румунији, у оквиру општине Чаково. Налази се у округу Тимиш, у Банату. Значајно је само као посед славних српских племића.

Историја

У документима се место (пре Mashedonia, а сада (1845!) Maczedonia) први пут помиње у вези са папским десетком, а припадало је Темишварској жупанији.[1] Ту се 1332. године налазио посед између два тока реке Тамиша, о којем је као својој парохији, водио бригу пастор Миклош. Носилац имена "Мацедонија" био је војсковођа краља Жигмонда, Петерфи Миклош. Године 1525. помиње се нови власник Ласло Македонски, али не зна се ко га је до тада држао. Међутим на повељи коју је издао 1559. године краљевски велики коморник Петар Македонски, носилац права на посед је био Тамаш Тот од Албаније.

Насеље некад насељено поданицима искључиво Румунима, било је више од века посед српске племићке породице Николић "от Рудне", почев негде од око 1831. године. Неколико деценија је Јован Николић "от Рудне" био "земљедржац" и суседне Мацедоније, а маја 1870. из једног новинског извештаја Теодор и Михаил први и једини у тој породици носе предикат "от Мацедоније". Како у исто време Јован и Александар остају са предикатом "от Рудне", произилази да су синови већ званично преузели овај посед на уживање од оца.

Претходно се у вези са насељем, среће друга породица, 1809. године племић Видак која носи предикат "от Мацедоние".[2] Године 1832. као пренумерант једне књиге јавља се "Благородна госпоја Марија Видак "от Мацедоние".[3]

Иконостас је црква добила 1769. године захваљујући мајсторима руфета молерског. По државном шематизму из 1846. године у парохији Мацедонији, све црквене матичне књиге се воде од 1779. године, при православној цркви Св. Параскеве, подигнуте 1780. године. Број православних становника места је износио 1130, а брачних пари избројано 304. Пароси су били вероватно сродници Исак, Иштван и Павел Поповић, а капелан био Јозеф Иштван.

Школску децу које је било само 18, учио је Мојса Миок.

Становништво

По другом званичном попису Угарске из 1857. године у селу Мацедонији је било 1071 становник. По верском опредељењу католика је било 28, а православци су били само Румуни - 1029. Срби нису забележени!?[4] Из 1876. године други податак каже да сада место има 1082 становника.

По последњем попису из 2011. године у насељу живи 486 становника.

Референце

  1. ^ Barany Agoston: "Torontal varmegye Hajdana", Buda 1845. godine
  2. ^ "Новиј Плутарх или кратко описаније славнејши људи свих народа...по Балтазару и Шилеру слободно преведен", Јефтимије Ивановић, Будим 1809. године
  3. ^ "Србски родољубац", уредник Василије Чокрљан, први део, Будим 1832. године
  4. ^ "Српски летопис", Будим 37/1863. године