Нова Варош — разлика између измена

Координате: 43° 27′ 23″ С; 19° 48′ 25″ И / 43.456333° С; 19.806833° И / 43.456333; 19.806833
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Географске одлике: Преправљен податак по најновијем попису
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације
Ред 178: Ред 178:
* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Милић Ф.|title=Документа о Рашкој области: 1890-1899|url=https://books.google.com/books?id=kobiAAAAMAAJ|year=1997|location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Милић Ф.|title=Документа о Рашкој области: 1890-1899|url=https://books.google.com/books?id=kobiAAAAMAAJ|year=1997|location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије}}
* Салих Селимовић, ''Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама'', Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
* Салих Селимовић, ''Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама'', Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
* {{Cite book |ref= harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ|year=2010|publisher=[[Историјски институт Београд|Историјски институт САНУ]]}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}}
* Милош Јагодић, ''Нови крајеви Србије (1912-1915)'', Београд 2013.
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912-1915)|year=2013|location=Београд|publisher=Филозофски факултет}}
{{refend}}
{{refend}}


Верзија на датум 22. август 2017. у 20:06

За друге употребе погледајте страницу Нова Варош (вишезначна одредница).
Нова Варош
Нова Варош
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаНова Варош
Становништво
 — 2011.Пад 8795
Географске карактеристике
Координате43° 27′ 23″ С; 19° 48′ 25″ И / 43.456333° С; 19.806833° И / 43.456333; 19.806833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1111 m
Нова Варош на карти Србије
Нова Варош
Нова Варош
Нова Варош на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31320
Позивни број033
Регистарска ознакаNV

Нова Варош је градско насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 8795 становника.

Географске одлике

Нова Варош
Нова Варош - панорама града

Нова Варош је смештена на средини магистралног пута Београд - Бар, на надморској висини од 1.000м. Над њом се издиже планина Златар, дуга 22км и широка 12км, са највишим врхом од 1.627м. Сама нововарошка општина обухвата површину од 584км² у којој живи преко 16.000 становника.

Код насеља Кокин Брод, 11 километара северно од Нове Вароши ка Чајетини, подигнута је насипна брана (хидроцентрала) и тако је у долини Увца створено Златарско језеро (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде.

Струју увачког електро-система назван „Лимске хидроелектране“ производе хидроцентрале „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“, тако да произведу годишње око 800 милиона киловат-часова електричне енергије. У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника.

Пољопривреду карактерише развијено сточарство, производња млечних производа, од којих је најпознатији чувени златарски сир. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју воћарства, пчеларства и откупу и преради шумских плодова. Пољопривредну површину чини 57,10% укупне површине општине, а шумском земљишту припада 33,85%.

За туризма у Новој Вароши и њеној околини постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера.

Једна од изузетних природних реткости је белоглави суп, чије је станиште у кањону реке Увац.

Културно-историјске споменике представљају: цркве - брвнаре по селима, зграда старе школе у Радоињи, црква и џамија у Новој Вароши и други белези и знамења. Они сведоче о животу људи овог краја кроз векове и о присуству Келта, Римљана, Словена и других народа на овим просторима.

Историја

Нова Варош је настала у средином 16. века. Везује се за име Скендер-паше Ђеновљанина. Кад је Скендер-паша, путујући из Босне за Цариград (1530), застао са пратњом на заравни у подножју планине Златар и одушевљен лепотама овог шумовитог предела и опојним мирисом боровине, наредио је при поласку да се ту подигне касаба. Убрзо је никло насеља на месту данашње Нове Вароши. Названо је Скендер-пашина Паланка. Кад је нарасло до близу 2.000 кућа, „букну пожар и спржи палаку до темеља“ (Евлија Челебија). Већина становника је остала ту и подигла нову касабу коју назваше Јени Касаба, што на српском значи Нова Варош.

Све живља трговина стоком и њеним производима, учинила је да се варош, на раскрсници важних путева, брзо расвијала. Административно, од 1776, била је у саставу новопазарског санџака. Средином 19. века Нова Варош, према записима руског конзула и путописца Александра Гиљфердинга, имала је око 300 кућа и око 1.200 становника, „што је била реалнија процена од оне коју је изнео Елвија Челебија, који је иначе склон претеривању, навео да у Новој Варши има чак. 2.000 кућа“.[1]

Почетком 19. века (1809), град су од Турака ослободили Карађорђеви устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију.

После више окршаја у Првом и Другом српском, а затим и у Невесињском устанку 1875. године (велика борба у суседном селу Радоињи), народ овог краја ослободио се турског ропста победом у Првом балканском рату 1912. године. Нова Варош је тада имала 450 кућа и 2.909 становника.

У времену од 1865. до 1902. године, Нова Варош је припадала Новопазарском санџаку, а потом је од 1902. до 1912. године била у саставу посебног Сјеничког санџака. На почетку Првог балканског рата у јесен 1912. године, Нову Варош је ослободила војска Краљевине Србије.[2]

И у Првом светском рату нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на Солунском фронту и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода Петар Бојовић, родом из села Мишевићи испод планине Златар , командовао је српском Првом армијом.

Нова Варош није остала по страни и у Народноослободилачком рату 1941—1945. Народ овог краја сврстао се у великом броју у јединице народноослободилачке војске, у Златиборску чету односно Трећу пролетерску санџачку ударну бригаду, а сама Нова Варош је више од 70 пута била час окупирана, а час поново ослобађана. Коначно је ослобођена 4. децембра 1944.

Демографија

У насељу Нова Варош живи 7252 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,6 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња два пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.781
1953. 2.179
1961. 3.200
1971. 5.718
1981. 8.565
1991. 10.424 10.405
2002. 10.335 10.462
2011. 8.795
Етнички састав према попису из 2011.[4]‍
Срби
  
 7.182 81,66%
Бошњаци
  
 788 8,96%
Муслимани
  
 525 5,97%
Југословени
  
 33 0,37%
Црногорци
  
 18 0,20%
Хрвати
  
 4 0,04%
Албанци
  
 3 0,03%
Горанци
  
 3 0,03%
Роми
  
 3 0,03%
Руси
  
 3 0,03%
Мађари
  
 2 0,02%
Македонци
  
 2 0,02%
Словаци
  
 2 0,02%
Словенци
  
 2 0,02%
Бугари
  
 1 0,01%
Румуни
  
 1 0,01%
Украјинци
  
 1 0,01%
Остали
  
 9 0,10%
Неизјашњени
  
 136 1,54%
Непознато
  
 77 0,87%
укупно: 8.795


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 16
  
  
 22
80+ 16
  
  
 34
75—79 44
  
  
 63
70—74 95
  
  
 114
65—69 166
  
  
 200
60—64 217
  
  
 226
55—59 280
  
  
 232
50—54 418
  
  
 448
45—49 530
  
  
 509
40—44 434
  
  
 527
35—39 342
  
  
 386
30—34 304
  
  
 310
25—29 342
  
  
 350
20—24 463
  
  
 411
15—19 482
  
  
 486
10—14 402
  
  
 432
5—9 284
  
  
 291
0—4 218
  
  
 241
Просек : 35,1 35,6
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 458 553 1.004 1.807 2.612 3.061 3.132
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 391 564 588 1.085 370 97 25 6 4 2 3,30
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 4.149 1.399 2.583 100 52 15
Женски 4.318 1.173 2.586 391 163 5
УКУПНО 8.467 2.572 5.169 491 215 20
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.942 80 1 7 815
Женски 1.593 47 0 0 657
УКУПНО 3.535 127 1 7 1.472
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 229 88 199 73 111
Женски 69 10 229 81 18
УКУПНО 298 98 428 154 129
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 11 18 128 68 60
Женски 33 19 92 114 187
УКУПНО 44 37 220 182 247
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 22 0 0 32
Женски 16 0 0 21
УКУПНО 38 0 0 53

Познати Нововарошани

Види још

Референце

  1. ^ Др Слободан Ристановић:Кроз Србију и Црну Гору Београд (2005). стр. 245.
  2. ^ Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983. стр. 189. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нова_Варош&oldid=14990521”