Википедија:О нама — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 27. август 2017. у 18:43

Википедија је мултилингвистичка енциклопедија отвореног садржаја на интернету подржана од стране Задужбине Викимедије, а заснована на моделу уређивања слободног садржаја. Назив „Википедија” је сложеница ријечи вики (технологија за прављење колаборативних сајтова, настало од хавајске ријечи „wiki” што значи брзо) и енциклопедија. Википедијини чланци пружају везе дизајниране да воде корисника до повезаних страница са додатним информацијама.

Википедију заједнички пише углавном велики број анонимних волонтера без икакве надокнаде. Свако са приступом интернету може писати и правити измјене на Википедијиним чланцима; осим у посебним случајевима када је уређивање ограничено како би се спријечило ометање или вандализми. Корисник може доприносити анонимно, под псеудонимом, или, ако тако жели, путем свог стварног идентитета.

Основни принципи по којима функционише Википедија су пет стубова. Википедијина заједница је развила многе политике и правила ради побољшања енциклопедије; међутим, упознавање са њима није формални услов прије почетка уређивања.

Од настанка 2001. године, Википедија је брзо изразла у једног од водећих референтних сајтова, привлачући преко 374 милиона посјетилаца у јуну 2015. године. Нешто мање од 70 хиљада активних корисника уређује преко 37,2 милиона чланака на 291 језик.^[1]^[2] Тренутно постоји 688.312 чланака на српском језику.

Људи свих узраста, култура и поријекла могу додати или измјенити садржај, референце, слике или неке друге медију у чланку. Садржај доприноса је важнији од стручности или квалификација корисника. Шта ће у чланку остати зависи од тога да ли је садржај без ауторског ограничења и спорног материјала о живим људима, и да ли се уклапа у Википедијину политику, давајући предност провјерљивим изворима у односу на објављене изворе, изостављајући уредниково мишљење, вјеровање или оригинално истраживање.

Референце

[1] ttps://stats.wikimedia.org/SR/TablesWikipediansEditsGt5.htm

[2] ttps://meta.wikimedia.org/wiki/List_of_Wikipedias#Grand_Total

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+'''Википедија''' је [[Мултилингвизам|мултилингвистичка]] [[енциклопедија]] [[Отворени садржај|отвореног садржаја]] на [[интернет]]у подржана од стране Задужбине Викимедије, а заснована на моделу уређивања слободног садржаја. Назив „Википедија” је сложеница ријечи ''[[вики]]'' (технологија за прављење колаборативних сајтова, настало од хавајске ријечи „''-{wiki}-''” што значи ''брзо'') и ''енциклопедија''. Википедијини чланци пружају везе дизајниране да воде корисника до повезаних страница са додатним информацијама.
+Википедију заједнички пише углавном  велики број анонимних волонтера без икакве надокнаде. Свако са приступом интернету може писати и правити измјене на Википедијиним чланцима; осим у посебним случајевима када је уређивање ограничено како би се спријечило ометање или вандализми. Корисник може доприносити анонимно, под псеудонимом, или, ако тако жели, путем свог стварног идентитета.
-SLOBODAN-PURO ĐURIĆ rođen je 1935. godine na Cetinju, u familiji koja je generacijama, više od jednog vijeka,  njedrila umjetnike. Kao dječak pokazivao je afinitete za muziku i film. Gitaru i violinu učio je u muzičkoj školi na Cetinju. Sa četrnaest godina ipak se opredjeljuje da upiše Filmsku školu u Zagrebu.Tokom školovanja u Zagrebu pohađao je praktični dio nastave na kultnim filmovima - Bakonja fra Brne i Plavi devet. Pod uticajem zagrebačke likovne scene,  upisuje čuvenu hercegnovsku Umjetničku školu, a kasnije završava Pedagošku akademiju i Kulturološki fakultet.
-Nakon završene hercegnovske Umjetničke škole radi kao slobodni umjetnik.
-U periodu od 1965 - 1975. godine zapošljen je u Elektroindustriji “Obod” kao grafički  i prvi crnogorski industrijski dizajner, na kreiranju mnogih Obodovih proizvoda i inoviranju detalja postojećog dizajna. Godine1967. napravio je prvu knjigu grafičkih standarda vizuelnog i korporativnog identiteta i logotipa elektroindustrije Obod . Pokreće, kao grafički urednik i fabrički list "Obodin" (1965-1975) koji je takođe, ilustrovan Purovim ilustracijama.
-Nakon toga od 1975 - 1984. prelazi u Centar za kulturu Cetinje gdje je imenovan za rukovodioca  Likovnog salona “13. novembar”, koji baš u ovom periodu  iz cetinjskog prerasta u republički da bi  kasnije prerastao u  jedan od najreferentnijih jugoslovenskih likovnih salona. Tokom tog perioda sakupljen je fond Salona od preko 300 umjetničkih djela - slika, skulptura i grafika poznatih crnogorskih i jugoslovenskih stvaralaca koji su uglavnom poklanjali svoje radove, cijeneći značaj salona. Nagrađeni radovi su otkupljivani, a danas su na čuvanju, u vlasništvu Narodnog muzeja Crne Gore na Cetinju.
-Puro je takođe bio grafički urednik “Cetinjskog lista”. U ovom periodu intenzivno sarađuje sa izdavačkom kućom “Obod” Cetinje na grafičkom opremanju velikog broja knjiga ovog izdavača.
-Iako je napustio filmsku školu, njegova vezanost za film i rad na njemu traju. U periodu od završetka Umjetničke škole do preuzimanja mjesta Gradonačelnika Cetinja (1984) radio je na mnogim dokumentarnim i igranim filmovima, kako na pisanju scenarija, tako i na organizaciji snimanja, kao i na izradi scenografija, od kojih se izdvaja scenografija rađena za crnogorski igrani  film "Sramno ljeto", u režiji Branislava Bastaća.
-Godine1984. biva izabran na funkciju  Gradonačelnika Cetinja u koje vrijeme  počinje obnova nepokretnih spomenika kulture  i kompletne infrastrukture starog - zaštičenog istorijskog jezgra Cetinja. Na ovoj funkciji ostaje u tri mandata do 1989. godine kada preuzima funkciju predsjednika SSRN Cetinja (Socijalistički savez radnog naroda)  . U tom periodu uspjelo se obnoviti i revitalizovati oko 135 većih i manjih  spomenika kulture. Bio je jedan od inicijatora i utemeljivača Fakulteta likovnih umjetnosti na Cetinju. Kao gradonačelnik, Puro je bio i jedan od zaslužnih  za otkup ciklusa slika o Gorskom vijencu  poznatog crnogorskog slikara Pera Počeka u Italiji.
-U penziju samo formalno odlazi 1990. godine jer se tada još intenzivnije posvetio ne samo stvaranju likovnih djela, već i pisanju knjiga od kojih je do sada objavio sedam: Dado Đurić Fragmenti iz života i Cetinjske šaljive price u šest knjiga.
-Izlagao je na dvanest  samostalnih, preko 220 grupnih izložbi u zemlji i oko 45 u inostranstvu.
-Studijski je boravio u: Francuskoj, Italiji, SSSR-u, Španiji, Grčkoj i Rusiji. Član je Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore od 1959. godine.
-U inostranstvu grupno izlagao u: Rimu, Bariju, Peruđi, Spoletu, Terniju (Italija); Haseltu, Šarloa, Turneu (Belgija); Parizu, Cagnes sur Meru (Francuska); Strogetu, Kobenhovnu ( Danska); Štutgartu, Hamburgu, Manhajmu ( Njemačka); Oslu ( Norveška); Moskvi, Kastromi (SSSR); Celovec, Klagenfurtu ( Austrija); Klužu ( Rumunija); Tunisu, Kairu, Aleksandriji ( Egipat), Nikoziji (Kipar), Ankari (Turska), Varni  (Bugarska)…
-	Dobitnik je mnogobrojnih nagrada od kojih se izdvajaju:
-- Prva nagrada za mlade likovne stvaraoce Savjeta za prosvjetu i kulturu Crne Gore 1956.  godine.
-- Nagrade likovnog salona “13. novembar” Cetinje 1968. i 1973. godine.
-- Trinaestojulske nagrade za slikarstvo – Skupštine Crne Gore za 1974. godinu.
-   - Trinaestonovembarske nagrade grada Cetinja za 1981. godinu.
-Ukazom predsjednika SFRJ-a Josipa Broza Tita odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvijezdom za zasluge i postignute uspjehe u radu od značaja za socijalističku izgradnju zemlje, i Ordenom  Republike kojim ga je odlikovalo Predsjedništvo SFRJ  za naročite zasluge na polju javne djelatnosti kojom se doprinosi opštem napretku zemlje kao Gradonačelnik Cetinja.
-	 - Odlukom Vlade Crne Gore,  2010. godine imenovan je za istaknutog crnogrskog kulturnog stvaraoca.
-Obavljao je mnoge društveno-političke funkcije, od kojih se izdvaja: Predsjednik Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore, Predsjednik vijeća Republičke zajednice kulture, Predsjednik fonda za unaprijeđivanje likovnih umjetnosti »Moše Pijade« - Beograd, Član Predsjedništva Saveza likovnih umjetnika Jugoslavije, član likovnog odbora CANU, poslanik Skupštine Crne Gore,  član Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore, član Predsjedništva SSRN   Crne Gore (Socijalistički savez radnog naroda) i mnogih savjeta, žirija, odbora i fondacija kulturnih institucija i manifestacija Crne Gore i Jugoslavije.
-Slobodan-Puro Đurić je uvršten u knjigu milenijumskog izbora “Uspješni umjetnici i dizajneri dvadesetog vijeka”, po izboru i u izdanju Internacionalnog Bibliografskog  centra Kembridž, Engleska, 2001. godine.
-Njegova djela nalaze se u mnogim galerijama, zbirkama muzeja i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Živi i stvara na Cetinju, Budvi i Podgorici.
-Od 1963. godine u braku je sa Vidom Kaluđerović, s kojom ima troje djece, Anu, Maju i Mirka.
+Основни принципи по којима функционише Википедија су [[Википедија:Пет стубова|пет стубова]]. Википедијина заједница је развила многе политике и правила ради побољшања енциклопедије; међутим, упознавање са њима није формални услов прије почетка уређивања.
+Од настанка 2001. године, Википедија је брзо изразла у једног од водећих референтних сајтова, привлачући преко 374 милиона посјетилаца у јуну 2015. године. Нешто мање од 70 хиљада активних корисника уређује преко 37,2 милиона чланака на 291 језик.<ref>https://stats.wikimedia.org/SR/TablesWikipediansEditsGt5.htm</ref><ref>https://meta.wikimedia.org/wiki/List_of_Wikipedias#Grand_Total</ref> Тренутно постоји {{NUMBEROFARTICLES}} чланака на српском језику.
-Adrese:
-Ul. Pete proleterske bb, 81250 Cetinje, Crna Gora
-Ul. Slovenska obala br.6, 85310 Budva, Crna Gora
-Ul. Vaka Đurovića 28/21, 81110 Podgorica, Crna Gora
+Људи свих узраста, култура и поријекла могу додати или измјенити садржај, референце, слике или неке друге медију у чланку. Садржај доприноса је важнији од стручности или квалификација корисника. Шта ће у чланку остати зависи од тога да ли је садржај без ауторског ограничења и спорног материјала о живим људима, и да ли се уклапа у Википедијину политику, давајући предност провјерљивим изворима у односу на објављене изворе, изостављајући уредниково мишљење, вјеровање или [[Википедија:Без оригиналног истраживања|оригинално истраживање]].
-Monografija, Slobodan Puro Đzruć, Narodni muzej Crne Gore, DPC Podgorica, 2017
+== Референце ==
+{{reflist}}
+[[Категорија:Википедија]]