Угљеша Којадиновић

Угљеша Којадиновић
Угљеша Којадиновић
Лични подаци
Пуно име	Угљеша Којадиновић
Датум рођења	(1936-02-14)14. фебруар 1936.
Место рођења	Гламочани, Краљевина Југославија
Датум смрти	20. јуни 1982.
Место смрти	Градишка, СФРЈ
Рад
Битна улога	Дивко Будак (Непокорени град) Професор (Вело мисто)
Веза до IMDb-а

Угљеша Којадиновић (Гламочани, 14. фебруар 1936 — Градишка, 20. јуни 1982) био је хрватски позоришни и филмски глумац.

Живот

Послије основне школе Угљеша је са родитељима из Гламочана прешао у Бању Луку. У бањалучкој гимназији – како је свједочила његова сестра, гђа Слободанка Вулин – играјући у драми Мртви не плаћају порез, начинио прве глумачке кораке. Дакле, тај велики умјетник је у истој Гимназији, под кровом старог здања, оног изнад Тржнице, осјетио непоновљиву магију и чаролију глуме, што га је, потом, опредијелило да упише загребачку Академију за казалишну умјетност, коју је успјешно завршио и то у класи славног режисера и угледног професора Бранка Гавеле. Први стални ангажман имао је у позоришту Комедија, а након пет сезона, 1960. године, прешао је у Хрватско народно казалиште у коме је достигао потпуно глумачко остварење улогама у великим представама, као што су: Молијеров Грађанин племић, Демони Фјодора Достојевског, Рањена птица Маријана Матковића, а посебно се истакао као Хорације у Шекспировом Хамлету. Иако је цијелим бићем живио за даске што живот значе, широј јавности је, ипак, познатији као телевизијски и филмски глумац. Памтимо га по улогама у многим филмовима, драмама и ТВ серијама (Лицем у лице, Каја, убит ћу те!, Непокорени град, Доктор Младен, Мачак под шљемом, Просјаци и синови, Павиљон 6, Жутокоси, Злостављање, Најљепше звање на свијету, Око, Дебели лад, Фишкал, У регистратури...), а нарочито по улози професора у култној серији Вело мисто. Пред крај живота основао је сопствену позоришну трупу и широм ондашње земље играо Давида Штрпца, у представи по чувеном Кочићевом Јазавцу пред судом. Умро је у 46-ој години, у тренутку правог зрења његове глумачке особености. Било је то у Градишци, а по сопственој жељи сахрањен је у родном селу, поред вјечног Врбаса.

Сахрањен је у лијевчанском селу Гламочани, у близини језера Бардача и градића Српца.

Филмографија

Год.	Назив	Улога
1960.
1963.	Лицем у лице	Инжењер Косијер
1965.	Апел
1967.	Кинески зид
1965.	Дилеме
1966.	Педесети рођендан
1967.	Црне птице
1967.	Кроз шибе
1967.	Кинески зид
1967.	Каја, убит ћу те!	Пјер Кото
1968.	Дневник Оченашека
1968.	Павиљон број 6
1968.	Агент из Вадуза
1969.	Жеђ	Човек
1970.
1970.	Злостављање
1970.	Фишкал	Јаков Подгорски
1970.	Пансион с топлом и хладном водом
1971.	У гори расте зелен бор	Усташа
1972.	Човијек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму	Дејвид Џон
1972.	Кипић
1972.	Просјаци и синови	Дектива
1972.	Окрени леђа вјетру
1973.	Лењин у Африци
1973.	Бјег
1974.	У регистратури	Жорж Јурић
1975.	Вријеме ратно и поратно
1976.	Доктор Младен	Усташки сатник
1976.	Издаја
1976.	Клара Домбровска	Феликс
1976.	Три јаблана
1977.	Марија	Јохан, једноруку Немац
1977.	Пуцањ	истражитељ
1978.	Дебели ’лад
1978.	Око	Бариша Шурац
1978.	Случај Филипа Фрањића (ТВ)
1978.	Пуном паром	Шеф Ђуро
1978.	Мачак под шљемом	Сирача-командир чете
1979.	Свјетионик	Капетан Хорн
1980.
1980.	Обустава у стројној
1981.	Снађи се, друже	Сираћа-командант чете
1981.	Вело мисто	Професор
1982.	Изјава
1982.	Хоћу Живјети	Мартин Старчевић
1982.	Невоље једног Бранимира
1982.	Тројански коњ	Робић
1982.	Непокорени град	Дивко Будак

Спољашње везе

• Угљеша Којадиновић на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Радио-телевизија Републике Српске: Србац: Сјећање на Угљешу Којадиновића, 20. 6. 2012. (језик: српски)
• Гимназија Бања Лука: Знаменити ученици: Угљеша Којадиновић
• Фејсбук Страница посвећена Угљеши Којадиновићу