Ксанти — разлика између измена
м сређивање |
м сређивање |
||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
| изворни_назив =Ξάνθη |
| изворни_назив =Ξάνθη |
||
| слика = Το ρολόϊ.jpg |
| слика = Το ρολόϊ.jpg |
||
| опис_слике = Градски часовник |
| опис_слике = Градски часовник — симбол града |
||
|периферија = [[Периферија Источна Македонија и Тракија|Источна Македонија и Тракија]] |
|периферија = [[Периферија Источна Македонија и Тракија|Источна Македонија и Тракија]] |
||
| округ = [[Ксанти (округ)|Ксанти]] |
| округ = [[Ксанти (округ)|Ксанти]] |
||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
}} |
}} |
||
'''Ксанти''' ([[Грчки језик|грч.]]: -{Ξάνθη}- |
'''Ксанти''' ([[Грчки језик|грч.]]: -{Ξάνθη}- — ''-{Xanthi}-'', [[Турски језик|тур.]] ''-{İskeçe}-'', [[Бугарски језик|буг.]] ''Скеча'') је [[главни град]] [[Ксанти (округ)|округа Ксанти]], у средишњем делу [[Периферија Источна Македонија и Тракија|периферије Источна Македонија и Тракија]]. Најближи велики грчки град је [[Солун]] на 219 -{km}-. |
||
== Природни услови == |
== Природни услови == |
||
| Ред 33: | Ред 33: | ||
Током [[антички Рим|римског]] времена ово насеље је знатно напредовало, пре свега захваљујући добром положају на путу [[Via Egnatia]]. На крају овог раздобља је дошло до провале [[варвари|варвара]] на подручје Ксантија, па је млада [[византијско царство|византијска држава]] од града направила знатно утврђење, које је и данас сачувано изнад савременог града. |
Током [[антички Рим|римског]] времена ово насеље је знатно напредовало, пре свега захваљујући добром положају на путу [[Via Egnatia]]. На крају овог раздобља је дошло до провале [[варвари|варвара]] на подручје Ксантија, па је млада [[византијско царство|византијска држава]] од града направила знатно утврђење, које је и данас сачувано изнад савременог града. |
||
[[1383]]. године подручје Ксантија су заузеле [[Османлије]]. Удео [[хришћанство|хришћана]] је брзо опадао у следећим вековима, па су [[муслимани]] постајали све већа месна скупина. Током [[18. век|18.]] и [[19. век]]а десио се развој пољопривреде, углавном узгајања [[Дуван (род)|дувана]], а у вези са тим и становништва, највише [[ислам|муслиманског]]. |
[[1383]]. године подручје Ксантија су заузеле [[Османско царство|Османлије]]. Удео [[хришћанство|хришћана]] је брзо опадао у следећим вековима, па су [[муслимани]] постајали све већа месна скупина. Током [[18. век|18.]] и [[19. век]]а десио се развој пољопривреде, углавном узгајања [[Дуван (род)|дувана]], а у вези са тим и становништва, највише [[ислам|муслиманског]]. |
||
Током [[20. век]]а у подручју Ксантија десиле су се знатне промене. 1912. [[Први балкански рат|Првим балканским ратом]] дотад [[османско царство|турско]] подручје је постало део савремене [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], али је после [[Први светски рат|Првог светског рата]] град враћен [[Краљевина Грчка|Грчкој]]. После тога, услед [[Грчко-турски рат (1919—1922)|Грчко-турског рата]] 1922-23. године, дошло је до мањег исељавања [[Турци|Турака]] и осталих [[ислам|муслимана]] и досељавања [[Грци|Грка]] из [[Мала Азија|Мале Азије]]. У раздобљу после [[Други светски рат|Другог светског рата]] дошло је до осавремењава града, што је довело до његовог раста. |
Током [[20. век]]а у подручју Ксантија десиле су се знатне промене. 1912. [[Први балкански рат|Првим балканским ратом]] дотад [[османско царство|турско]] подручје је постало део савремене [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], али је после [[Први светски рат|Првог светског рата]] град враћен [[Краљевина Грчка|Грчкој]]. После тога, услед [[Грчко-турски рат (1919—1922)|Грчко-турског рата]] 1922-23. године, дошло је до мањег исељавања [[Турци|Турака]] и осталих [[ислам|муслимана]] и досељавања [[Грци|Грка]] из [[Мала Азија|Мале Азије]]. У раздобљу после [[Други светски рат|Другог светског рата]] дошло је до осавремењава града, што је довело до његовог раста. |
||
Верзија на датум 5. септембар 2017. у 11:34
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Ксанти Ξάνθη | |
|---|---|
 Градски часовник — симбол града | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Источна Македонија и Тракија |
| Округ | Ксанти |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 65.133[1] |
| — густина | 131,44 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 08′ 00″ С; 24° 53′ 00″ И / 41.1333333333° С; 24.8833333333° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 115 m |
| Површина | 495,39 km2 |
  Ксанти Ксанти на карти Грчке | |
| Поштански број | 671 00 |
| Регистарска ознака | AH; |
Ксанти (грч.: Ξάνθη — Xanthi, тур. İskeçe, буг. Скеча) је главни град округа Ксанти, у средишњем делу периферије Источна Македонија и Тракија. Најближи велики грчки град је Солун на 219 km.
Природни услови
Ксанти се налази у средишем делу грчке Тракије, на месту где приморска равница прелази у брдско подручје на северу. Северно од града пружају се планине Коула, дела планинског ланца Родопи. Јужно од града пружа се равница до не тако удаљеног Егејског мора (око 20 km). Клима у граду је измењено средоземна, са топлим летима и хладним зимама.
Историја
У околини града Ксанти откривени остаци праисторијских људи, вероватно Трачана. Током старогрчког времена 25 km јужно од града образовано је старогрчко насеље Абдера, место рођења многих великана међу којима Демокрит (отац атомских наука) софиста Протагора, песник Никенетос, филозоф Анахсархос и историчар Хекатеос. На месту древног града пронађени су остаци зидова велике зграде која се састојала од неких 26 соба.
Током римског времена ово насеље је знатно напредовало, пре свега захваљујући добром положају на путу Via Egnatia. На крају овог раздобља је дошло до провале варвара на подручје Ксантија, па је млада византијска држава од града направила знатно утврђење, које је и данас сачувано изнад савременог града.
1383. године подручје Ксантија су заузеле Османлије. Удео хришћана је брзо опадао у следећим вековима, па су муслимани постајали све већа месна скупина. Током 18. и 19. века десио се развој пољопривреде, углавном узгајања дувана, а у вези са тим и становништва, највише муслиманског.
Током 20. века у подручју Ксантија десиле су се знатне промене. 1912. Првим балканским ратом дотад турско подручје је постало део савремене Бугарске, али је после Првог светског рата град враћен Грчкој. После тога, услед Грчко-турског рата 1922-23. године, дошло је до мањег исељавања Турака и осталих муслимана и досељавања Грка из Мале Азије. У раздобљу после Другог светског рата дошло је до осавремењава града, што је довело до његовог раста.
Градске знаменитости
Ксанти је познат по добро очуваној балканској архитектури у оквиру старог градског језгра. Добро је очувана и византијска тврђава изнад града. Град је познат и по очуваном старом базару, који се одржава сваке суботе. Захваљући њему Ксанти зову и „градом хиљаду боја“.
Становништво
| 2011. |
|---|
| 65.133[1] |
Становништво углавном чине Грци и муслиманска мањина у Грчкој, која је опстала у Тракији. Многи Грци воде порекло од избеглица из Мале Азије.
Види још
Референце
- ^ а б „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015.
