Ескимско-алеутски језици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Козметичка измена
м Разне измене
Ред 1: Ред 1:
{{Инфокутија језичка породица
⚫
[[Датотека:Eskimo-Aleut langs.png|мини|Ескимско-алеутски језици у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]] и [[Гренланд]]у.]]
| name = Ескимско-алеутски језици
⚫
'''Ескимско-алеутски језици''' су језичка породица заступљена на простору који се простире од [[Чукотка|Чукотке]], преко [[Аљаска|Аљаске]] и северне [[Канада|Канаде]], до [[Гренланд]]а. Ова породица је подељена на две групе, '''алеутску''' (чини је један језик који се говори на западу Аљаске ([[Аљаска (полуострво)|полуострво Аљаска]]) и [[Алеутска острва|Алеутским острвима]]) и '''ескимску'''. Даље се ескимска породица дели на Јупик огранак на Чукотки и западној Аљасци и инуитски огранак на северу Аљаске, на северу Канаде и на Гренланду. Суседни дијалекти инуитског су прилично слични, међутим они дијалекти који су на различитим крајевима инуитског говорног подручја на [[Диомедова острва|Диомедовим острвима]] и на источном [[Гренланд]]у се прилично разликују.<ref name="ANLC1">{{cite book|last=Kaplan|first=Lawrence |authorlink=Lawrence D Kaplan |editor-last=McGary|editor-first=Jane |year=1984|title=Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers |publisher=[[Alaska Native Language Center]], [[University of Alaska Fairbanks]]}}</ref>. Сиреник језик је такође спадао у ескимску групу, али се лингвисти не слажу око његовог тачног положаја у оквиру ове групе; једни га сматрају делом Јупик огранка<ref>[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=ysr "Ethnologue report for Yupik Sirenk"], ''Ethnologue'', Retrieved 2008-08-25.</ref>, а други га сматрају засебним огранком<ref>[http://www.uaf.edu/anlc/languages.html "Alaska Native Languages – An Overview"]. Retrieved 2008-08-25.</ref>.
| altname =
| acceptance =
| ethnicity =
| region = [[Чукотско полуострво|Чукотка]], [[Аљаска]], [[Инувиалуит]], [[Нунавут]], [[Нунавик]], [[Нунатсиавут]] и [[Гренланд]]
| familycolor = Ескимско-алеутски
| fam1 =
| protoname =
| child1 = [[Ескимски језици]]
| child2 = [[Алеутски језици]]
| glotto = eski1264
| glottorefname = Eskimo–Aleut
| map = Eskimo-Aleut langs.png
⚫
| mapcaption = Ескимско-алеутски језици у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]] и [[Гренланд]]у. Језици којима се говори у Русији нису приказани на мапи
}}
⚫
'''Ескимско-алеутски језици''' су језичка породица заступљена на простору који се простире од [[Чукотка|Чукотке]], преко [[Аљаска|Аљаске]] и северне [[Канада|Канаде]], до [[Гренланд]]а. Ова породица је подељена на две групе, '''алеутску''' (чини је један језик који се говори на западу Аљаске ([[Аљаска (полуострво)|полуострво Аљаска]]) и [[Алеутска острва|Алеутским острвима]]) и '''ескимску'''. Даље се ескимска породица дели на јупички огранак на Чукотки и западној Аљасци и инуитски огранак на северу Аљаске, на северу Канаде и на Гренланду. Суседни дијалекти инуитског су прилично слични, међутим они дијалекти који су на различитим крајевима инуитског говорног подручја на [[Диомедова острва|Диомедовим острвима]] и на источном [[Гренланд]]у се прилично разликују.<ref name="ANLC1">Kaplan, Lawrence (1984). McGary, Jane, ed. "Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers."</ref>. Сиренички језик такође спада у ескимску групу, али се лингвисти не слажу око његовог тачног положаја у оквиру ове групе; једни га сматрају делом јупичког огранка<ref>[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=ysr "Ethnologue report for Yupik Sirenk"], ''Ethnologue'', Retrieved 2008-08-25.</ref>, а други га сматрају засебним огранком<ref>[http://www.uaf.edu/anlc/languages.html "Alaska Native Languages – An Overview"]. Retrieved 25. 8. 2008.</ref>.


Према Центру за проучавање и документацију аљасканских домородачких језика праескимскоалеутски језик се поделио на ескимски и алеутски језик пре око 4.000 година<ref name="ANLC1" /><ref name="ANLC2">{{cite book|last=Jacobson|first=Steven |authorlink=Steven A Jocobson |year=1984|title=Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers |publisher=Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks}}</ref>. Док се ескимски језик поделио на јупички и инуитски пре око 1.000 година<ref name="ANLC2" />.
Према Центру за проучавање и документацију аљасканских домородачких језика праескимскоалеутски језик се поделио на ескимски и алеутски језик пре око 4.000 година<ref name="ANLC1" /><ref name="ANLC2">Jacobson, Steven (1984). "Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers."</ref>. Док се ескимски језик поделио на јупички и инуитски пре око 1.000 година<ref name="ANLC2" />.


== Карактеристике ==
== Карактеристике ==
⚫
Језици ове породице су [[полисинтетички језици|полисинтетички]], што значи да се речи састоје од великог броја [[морфема]], а често садржај речи може одговарати садржају целе реченице у језицима који нису полисинтетички (нпр. гренландска реч „-{Sikursuarsiurpugut}-” одговара реченици „Пловимо кроз велики лед“ у српском језику).

⚫
Језици ове породице су [[полисинтетички језици|полисинтетички]], што значи да се речи састоје од великог броја [[морфема]], а често садржај речи може одговарати садржају целе реченице у језицима који нису полисинтетички (нпр. гренландска реч "Sikursuarsiurpugut" одговара реченици „Пловимо кроз велики лед“ у српском језику).


Ове језике карактеришу једноставни гласовни системи (најчешће не више од 15 сугласника и три самогласника (a, i, u)).
Ове језике карактеришу једноставни гласовни системи (најчешће не више од 15 сугласника и три самогласника (a, i, u)).
Ред 30: Ред 44:
:'''[[Ескимски језици]]''' (или јупичко-инуитски језици)
:'''[[Ескимски језици]]''' (или јупичко-инуитски језици)
:: [[Јупички језици]]
:: [[Јупички језици]]
::: [[Централно аљаскански јупички језик]]
::: [[Централно аљасканско јупички језик]]
:::: Југтунски дијалекат
:::: Југтунски дијалекат
:::: Чевак чупички (или чугтунски) дијалекат
:::: Чевак чупички (или чугтунски) дијалекат
Ред 37: Ред 51:
:::: Кониаг дијалекат
:::: Кониаг дијалекат
:::: Чугач дијалекат
:::: Чугач дијалекат
::: [[Сибирски јупички језик]]
::: [[Централно сибирско јупички језик]]
:::: Чаплински дијалекат
:::: Чаплински дијалекат
:::: Свето Лореншко јупички дијалекат
:::: Јупички дијалекат острва Свети Лоренс
::: [[Наукански језик]]
::: [[Наукански језик]]
::: [[Сиренички језик]]
::: [[Сиренички језик]]
:: [[Инуитски језици]]
:: [[Инуитски језици]]
::: [[Инупиачки језик]] (или Инупиатски)
::: [[Инупиачки језик]] (или Инупиатски)
:::: Инупиачки дијалекат полуострва Севард (или кавиарачки)
:::: Севардско инупиачки дијалекат (или кавиарачки)
:::: Инупиачки дијалекат северне Аљаске (или инупиатунски) (укључује умармиутунски)
:::: Северно аљасканско инупиачки дијалекат (или инупиатунски) (укључује умармиутунски)
::: [[Инувиалуктунски језик]]
::: [[Инувиалуктунски језик]]
:::: Сиглитун дијалекат
:::: Сиглитун дијалекат
Ред 64: Ред 78:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
* {{cite book |last=Kaplan |first=Lawrence D. |editor-last=McGary |editor-first=Jane |year=1984 |title=Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers |publisher=Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks}}
* {{cite book |last=Jacobson |first=Steven A. |year=1984 |title=Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers |publisher=Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 70: Ред 88:
{{Језичке породице}}
{{Језичке породице}}


[[Категорија:Језичке породице]]
[[Категорија:Ескимско-алеутски језици]]

Верзија на датум 9. септембар 2017. у 23:24

Ескимско-алеутски језици
Географска распрострањеностЧукотка, Аљаска, Инувиалуит, Нунавут, Нунавик, Нунатсиавут и Гренланд
Језичка класификација
  • Ескимско-алеутски језици
Подподела
Глотологeski1264[1]
{{{mapalt}}}
Ескимско-алеутски језици у САД, Канади и Гренланду. Језици којима се говори у Русији нису приказани на мапи

Ескимско-алеутски језици су језичка породица заступљена на простору који се простире од Чукотке, преко Аљаске и северне Канаде, до Гренланда. Ова породица је подељена на две групе, алеутску (чини је један језик који се говори на западу Аљаске (полуострво Аљаска) и Алеутским острвима) и ескимску. Даље се ескимска породица дели на јупички огранак на Чукотки и западној Аљасци и инуитски огранак на северу Аљаске, на северу Канаде и на Гренланду. Суседни дијалекти инуитског су прилично слични, међутим они дијалекти који су на различитим крајевима инуитског говорног подручја на Диомедовим острвима и на источном Гренланду се прилично разликују.[2]. Сиренички језик такође спада у ескимску групу, али се лингвисти не слажу око његовог тачног положаја у оквиру ове групе; једни га сматрају делом јупичког огранка[3], а други га сматрају засебним огранком[4].

Према Центру за проучавање и документацију аљасканских домородачких језика праескимскоалеутски језик се поделио на ескимски и алеутски језик пре око 4.000 година[2][5]. Док се ескимски језик поделио на јупички и инуитски пре око 1.000 година[5].

Карактеристике

Језици ове породице су полисинтетички, што значи да се речи састоје од великог броја морфема, а често садржај речи може одговарати садржају целе реченице у језицима који нису полисинтетички (нпр. гренландска реч „Sikursuarsiurpugut” одговара реченици „Пловимо кроз велики лед“ у српском језику).

Ове језике карактеришу једноставни гласовни системи (најчешће не више од 15 сугласника и три самогласника (a, i, u)).

И поред тога што деле неке особине са домородачким језицима Америке, ескимско-алеутски језици нису у генетском сродству са њима.

Класификација

Инуитски дијалекти

Ескимско-алеутски језици

Алеутски језик
Западни и централни дијалекти:
Аткански дијалекат
Бериншки дијалекат
Атуански дијалекат
Унангански дијалекат
Источни дијалекти:
Уналашки дијалекат
Прибиловски дијалекат
Белкофски дијалекат
Акутански дијалекат
Кашегски дијалекат
Николски дијалекат
Ескимски језици (или јупичко-инуитски језици)
Јупички језици
Централно аљасканско јупички језик
Југтунски дијалекат
Чевак чупички (или чугтунски) дијалекат
Нунивак чупички (или чугтунски) дијалекат
Сугпиачки језик или (алутички језик)
Кониаг дијалекат
Чугач дијалекат
Централно сибирско јупички језик
Чаплински дијалекат
Свето Лореншко јупички дијалекат
Наукански језик
Сиренички језик
Инуитски језици
Инупиачки језик (или Инупиатски)
Севардско инупиачки дијалекат (или кавиарачки)
Северно аљасканско инупиачки дијалекат (или инупиатунски) (укључује умармиутунски)
Инувиалуктунски језик
Сиглитун дијалекат
Инуинактун дијалекат (или Кангирјуармиутун)
Нацилингмиутут дијалекат
Инуктитутски језик
Нунатсиавумиутут дијалекат
Нунавимиутитут дијалекат
Кикикталук нигиани дијалекат
Кикикталук уанангани дијалекат
Аивилимиутут дијалекат
Кивалирмиутут дијалекат
Гренландски језик
Калалилсут дијалекат
Тунумисут дијалекат
Аванерсуак дијалекат (или Инуктун)

Референце

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Eskimo–Aleut”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ а б Kaplan, Lawrence (1984). McGary, Jane, ed. "Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers."
  3. ^ "Ethnologue report for Yupik Sirenk", Ethnologue, Retrieved 2008-08-25.
  4. ^ "Alaska Native Languages – An Overview". Retrieved 25. 8. 2008.
  5. ^ а б Jacobson, Steven (1984). "Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers."

Литература

  • Kaplan, Lawrence D. (1984). McGary, Jane, ур. Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks. 
  • Jacobson, Steven A. (1984). Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ескимско-алеутски_језици&oldid=15436513”