Жарко Видовић (историчар уметности) — разлика између измена
Ред 59: | Ред 59: | ||
* '''''Историја и вера''''' (Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2009). |
* '''''Историја и вера''''' (Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2009). |
||
* '''''Његош и Косовски завет у Новом веку''''' (Београд: Алтера, 2013). |
* '''''Његош и Косовски завет у Новом веку''''' (Београд: Алтера, 2013). |
||
* '''''Његош и литургијске анагнозе''' |
* '''''Његош и литургијске анагнозе''''' (Београд: Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке; Подгорица: Матица српска - друштво чланова у Црној Гори, 2017).<br /> |
||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 12. септембар 2017. у 19:38
Жарко Видовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 17. мај 1921. |
Место рођења | Тешањ, Краљевина СХС |
Датум смрти | 18. мај 2016.95 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Жарко Видовић (17. мај 1921 — 18. мај 2016) био је српски историчар уметности, ликовни критичар и историчар цивилизације.
Биографија
Рођен је 1921. у месту Тешањ (Босна и Херцеговина). Учествовао је као добровољац у Априлском рату 1941. У октобру 1941. ухапшен је у Сарајеву. Био је у затворима до 1942. (прво немачком, па усташком). У "Великом транспорту" пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој. Године 1943. уз помоћ локалног становништава успева да побегне за Шведску. Наставља студије у Упсали где је добио ћерку Загу.
После рата вратио се у Југославију у којој је хапшен и затваран још два пута, због својих ставова о демократији. Докторирао је 1958. у Београду. Предавао је историју цивилизације на Универзитету у Сарајеву (од јануара 1953. године), затим на Универзитету у Загребу, одакле је због својих речи о србофобији био истеран децембра 1967. године. Прешао је у Београд 1967. године, где је у Институту за књижевност и уметност Србије радио све до пензије 1986.
Писао је и преводио за „Борбу“, „Културу“, „Књижевне новине“.
Један је од последњих представника аутентичне хришћанске господе из редова сарајевских Срба. Иза себе је оставио капиталан философски опус: „Огледи о духовном искуству“, „Трагедија и Литургија“, „Његош и Косовски завет у Новом веку“, „Суочење Православља са Европом“, „Срби у Југославији“...
Његова дела су и „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос-литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност".
Заједно са тадашњим јеромонасима Амфилохијем Радовићем и Атанасијем Јевтићем, учествовао је у првим полемикама са марксистима у Београду, почетком 80-их година прошлога века.
Жарко Видовић спада у ред оних тако малобројних философа који негују хришћански поглед на свет и сва друштвена питања. Дубоко је утицао на читаву генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању оне философије и историје српског народа која се у најкраћем сажима у две речи: Српски завет.
Његова дела „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос - литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност" говоре о аутентичном православном филозофу који је својим духовним и животним сведочењем оставио јасан траг онима којима је тајанственост живота непрекидни изазов.
У времену изгубљених идеала када су све вредности пољуљане из корена, дело Жарка Видовића открива наш прави идентитет - најпре верски а онда и национални у осмишљавању живота кроз православну хришћанску самоспознају.
Као православни философ др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење, да је Бог односан творевини, свету и човеку и с Њим се збива драма слободе и љубави.
Одликовања
Одликован је 7. октобра 2015. Орденом Светог Саве другог реда.[1]
Дела
- Мештровић и савремени сукоб скулптора с архитектом: један естетички проблем (Сарајево: Веселин Маслеша, 1961).
- Огледи о духовном искуству (Београд: Сфаирос, 1989).
- Његош и Косовски Завјет у Новом вијеку (Београд: Филип Вишњић, 1989).
- Срби у Југославији и Европи (Београд: Светосавска књижевна заједница, 1994).
- Трагедија и Литургија: есеј о духовној судбини Европе (Ниш: Византијско огледало, 1996). Репринт издање: Београд, 2016.
- Суочење Православља са Европом: огледи о историјском искуству (Цетиње: Светигора, 1997).
- Из Светог писма: избор, коментари и поговор (Београд: Гутенбергова галаксија; Ваљево: Ваљевска штампарија, 1998).
- Романи Ђорђа Оцића: поетофилософија и коментари (Београд: Знамен, 1999).
- Литургијска тајна Светог Писма (Београд: Гутенбергова галаксија, 2002).
- И вера је уметност (Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2008).
- Историја и вера (Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2009).
- Његош и Косовски завет у Новом веку (Београд: Алтера, 2013).
- Његош и литургијске анагнозе (Београд: Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке; Подгорица: Матица српска - друштво чланова у Црној Гори, 2017).