Бокељски устанак 1869. — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 22: Ред 22:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/petrovici_xviii_vijek/cg_i_bokeljski_ustanak1869_t_grgurevic.html Tomislav GRGUREVIĆ: CRNA GORA I BOKELJSKI USTANAK 1869. GODINE]


{{клица-историја}}
{{клица-историја}}

Верзија на датум 17. септембар 2017. у 10:33

Вође кривошијског устанка 1869. С лева на десно: Први ред (седећи став): Кнез Филип Суботић, Кнез Томо Одаловић. Други ред (седећи став): Кнез Милан Радојичић, Кнез Петар Самарџић. Трећи ред (стојећи став): Симо Самарџић, Капетан Ђуко Самарџић, Кнез Тодор Лазовић.[1]

Племена на југу Далмације су се оружијем у руци противила 1869. увођењу тада новог војног закона првог аустријског „грађансог” министарства са општом обавезом, добише уверење (такозвани „кнезлачки мир” са Бокељима) и заложену царску реч, да се тај закон неће извршити у Боки Которској. На том основу постигнуто је споразумевање и измирење Бокеља са владом аустријском. Неколико недељној самосталности и „независности” бокељској учињен је крај, и Аустрија је наново почела да господари над − оружаним Бокељима.[2]

Друге буне Срба Бокеља у 19. веку

Било је четири буне Срба Бокеља у 19. веку: 1814, 1848, 1869, 1882. Трећа по реду је била најобимнија, најкрвавија и најуспешнија.[3]

Референце

  1. ^ Проф. Лазо М. Костић: СТОГОДИШЊИЦА I КРИВОШИЈСКОГ УСТАНАКА (1869-1969) историјска и правна расправа (Минхен, 1970)
  2. ^ Српска независност: орган Народно-либералне странке - 1881 (број 23, 10 новембра 1881)
  3. ^ Проф. Лазо М. Костић: КРИВОШИЈСКИ УСТАНАК 1869. (Хамилтон, 1959)

Спољашње везе