Шиљкан — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 10: Ред 10:
| authority = [[Carl Linnaeus|Linnaeus]], 1758
| authority = [[Carl Linnaeus|Linnaeus]], 1758
| range_map = Anas acuta dis w2.PNG
| range_map = Anas acuta dis w2.PNG
| range_map_caption = {{leftlegend|#00FE00|Ареал гнежђења|outline=gray}}{{leftlegend|#008000|Ареал распострањења|outline=gray}}{{leftlegend|#0000FE|Ареал зимовања|outline=gray}}{{leftlegend|#FE0000|X Ареал скитања|outline=gray}}
| range_map_caption = {{leftlegend|#00FE00|Ареал гнежђења|outline=gray}}{{leftlegend|#008000|Ареал распострањења|outline=gray}}{{leftlegend|#0000FE|Ареал зимовања|outline=gray}}{{leftlegend|#FE0000|Ареал скитања|outline=gray}}
| synonyms =
| synonyms =
''Dafila acuta''
''Dafila acuta''

Верзија на датум 25. септембар 2017. у 10:03

Шиљкан
Мужјак и женка (лево-десно)
О овој звучној датотеци Оглашавање (помоћ·инфо)
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Породица: Anatidae
Род: Anas
Врста:
A. acuta
Биномно име
Anas acuta
Linnaeus, 1758
  Ареал гнежђења
  Ареал распострањења
  Ареал зимовања
  Ареал скитања
Синоними

Dafila acuta

Шиљкан (лат. Anas acuta) врста је патке са широким ареалом распрострањења. Гнезди се на северу Европе, Азије и Северне Америке. То је птица селица која зимске месеце проводи од југа ареала гнежђења до екваторијалног појаса. Иако има широк ареал распрострањења, ова врста је без географских поврста, а могућа конспецијска врста, Итанов шиљкан (Anas eatoni) се сматра одвојеном вртсом.

Ово је већа патка, а избачена средња пера репа код мужјака су разлог добијања овог имена, како на српском, тако и на латинском. Оба пола имају плаво-сиве кљунове и сиве ноге. Обојеност мужјака је упечатљивија, код кога се уочава танка бела линија од задње стране чоколадно обојене главе низ врат. Мужјак такође има атрактивније обојено перје, сиве, браон и беле боје, а на боковима и леђима се могу уочити црно обојени делови. Обојеност женке је суптилнија и ублажена, са тамним смеђим перјем сличним оним код женки патака које не зарањају у потрази за храном. Женке имају грубо гакање као начин оглашавања, док мужјаци имају звиждук сличан флаути.

Шиљкан је патка која насељава отворена влажна подручја, где се гнезди на земљи и најчешће на пристојној удаљености од воде. Храни се брботањем у потрази за биљкама, малим бескичмењацима за време гнездеће сезоне. Високо грегарна (воли да се удружује) врста у негнездећем периоду, када формира велика мешовита јата са другим врстама патака. Активност човека, попут пољопривреде, лова и риболова је јако утицао на бројност ове врсте. Међутим, захваљујући великом ареалу распрострањења и великој популацији на сва три континента, није глобално угрожена.

Таксономија

Врсту је први описао Карл Лине у његовој Systema naturae из 1758. године као Anas acuta.[2] Научно име долази од латинских речи: anas, значи "патка, пловка" и acuta, што значи зашиљити од глагола acuere.[3]

Неуобичајено за врсту са великим ареалом распрострањења, ова врста нема географске подврсте.[4] Тврдило се да је исчезли шикљкан са Манра острва једина позната подврста, тристамски шиљкан, A. a. modesta, али не постоји ништа што га одваја од номиналне врсте.[5]

Женка шиљкана, распон крила
Мужјак шиљкана у лету
Женка шиљкана

Опис

Мужјак у Љубљаници, Slovenia

Шиљкан је патка средње величине са дужином крила од 23.6-28.2 цм и распоном крила између 80-95 цм.[6] Мужјак је 59-76 цм дугачак и тежи између 450-1360 г и тако је значајно већи од женке која је 51-64 цм дугачка и тежи 454-1135 г.[7] Величина шиљкана се поклапа са величином патке глуваре, само је виткија, издужена и грацилна, са дужим вратом и кљуном.

Женка шиљкана је слична осталим женкама паткака истог рода, само и она као и мужјак одаје утисак доста елегантније и виткије птице, са дугачким телом и кљуном.[4]

По земљи се крећу добро, али се чешће срећу на води.[4] Лете јако брзо, са крилима која су помакнута ка задњем делу тела, што је у супротности са летом осталих патака.

Оглашавање мужјака је мекано пруп-пруп звиждук, сличан звуку крджи (Anas crecca), док женка има оглашавање слично женки глуваре.[4]

Распрострањење и станиште

Негнездећи мужјаци на зимовалишту у Индији

Гнезди се на северу Евроазије до Пољске и Монголије на југу[7] и Канади, Аљасци и средњем САД-у у Северној Америци. Током зиме се може спустити на југ до Панаме и северне субсахарске Африке и тропске Јужне Азије. Млаи број мигрира до Пацифичких острва, посебно на Хаваје, где неколико стотина птица проводи зиму на малим влажним ливадама и поплављеним пољопривредним пољима.[4] У Србији се среће од септембра месеца, када је само у пролазу а одређени број птица остаје у Војводини током целе зиме на местима која не залеђују.

Гнезди се на отвореним стаништима без шума, као што су водоплавне ливаде, обале језера и тундре. such as wet grassland, lakesides or tundra. Зими користи широк спектар отворених станишта, попут заштићених естуара, бракичних и мочварних лагуна. Изразито је грегарна врста изван сезоне гнежђења и формира веома велика мешовита јата са другим паткама.[4]

Гнежђење

Гнездећи пар
Јаје из музејске збирке

Оба пола достижу сексуалну зрелост за годину дана. Мужјак се пари са женском пливајући близу ње, са спуштеном главом и подигнутим репом, стално звиждући. Ако постоји група мужјака, они ће јурити женску у лету док не преостане само један мужјак. Жена се припрема за копулацију, која се одвија у води, спуштајући тело, а мужјак брзим покретима горе доле помера главу и заскаче женку и хвата њено перје на задњој страни главе кљуном. Након парења, подиже главу и леђа и звижи.[7]

Гнежђење се одвија од средине априла до јуна. Гнездо гради на земљи, сакривено у густој вегетацији на сувој локацији, далеко од воде. Женка полаже до девет јаја прљаво беле боје, једно дневно.[7] Јаја су 55x38 мм дугачка и теже 45 г, од чега 7% отпада на љуску.[8] Само женка инкубира јаја и инкубација траје од 22 до 24 дана.

Око три четвртине пачића преживи до првог митарења и развијања крила за миграционо летење, али не више од половине преживљавају довољно дуго да се репродукује.[7] Максимална забележена старосна доб је 27 година и 5 месеци код птице из Холандије .[8]

Исхрана

Изглед репа приликом зарањања (мужјак десно)

Храни се брботањем зарањаем само половине тела у плитким водама у потрази за биљном храном. предвече или увече, па зато током дана најчешће одмара.[4] Дугачак врат јој омогућава да са два купи храну која је сродним паткама, попут глуваре, недоступна.[9]

Зими се храни биљкама и ризомима водених биљака, мада могу укључити и коренове, гранчице и семена пољских биљака, мада јако ређе осталих врста патака из рода Anas.[9] Током сезоне гнежђења се храни бескичмењацима (водени инсекти, мекушци и рачићи).[7]

Статус

Има широк ареал распрострањења, процењен на 28400000 km² и популацију оцењену на око 5.3–5.4 милиона јединки.[10] Стога се не верује да испуњава критеријум прага црвене листе IUCN-а за смањење бројности за више од 30% за десет година или три генерације и процењује се као врста са најмањом забринутости од нестанка на глобалном нивоу.

Референце

  1. ^ BirdLife International (2013). „Anas acuta”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Linnaeus, Carolus (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (на језику: латински). Holmiae [Stockholm]: Laurentii Salvii. стр. 126. „A. cauda acuminata elongata subtus nigra, occipite utrinque linea alba” 
  3. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 31,46. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ а б в г д ђ е Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). Wildfowl: An Identification Guide to the Ducks, Geese and Swans of the World (Helm Identification Guides). Christopher Helm. стр. 222—224. ISBN 0-7470-2201-1. 
  5. ^ Hume, Julian P.; Walters, Michael (2012). Extinct Birds. London: Poyser. стр. 50. ISBN 1-4081-5725-X. 
  6. ^ del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J., ур. (1992). Handbook of the Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Barcelona: Lynx Edicions. 
  7. ^ а б в г д ђ Robinson, Jerry (2002). Johansson, Carl, ур. „Anas acuta”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Приступљено 13. 1. 2008. 
  8. ^ а б Robinson, R.A. (2005). „Pintail Anas acuta [Linnaeus, 1758]”. BirdFacts: profiles of birds occurring in Britain & Ireland (BTO Research Report 407). British Trust for Ornithology. Приступљено 13. 1. 2008. 
  9. ^ а б Gooders, John; Boyer, Trevor (1997). Ducks of Britain and the Northern Hemisphere. Collins & Brown. стр. 58—61. ISBN 1-85585-570-4. 
  10. ^ „Northern Pintail Anas acuta”. BirdLife International. Приступљено 16. 4. 2011. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шиљкан&oldid=15472805”