Шиљкан — разлика између измена
м →Опис |
Нема описа измене |
||
Ред 22: | Ред 22: | ||
== Таксономија == |
== Таксономија == |
||
Врсту је први описао [[Карл Лине]] у својо ''-{Systema naturae}-'' из 1758. године као ''-{Anas acuta}-''.<ref name=Linnaeus/> Научно име долази од [[Латински језик|латинских]] речи: ''-{anas}-'', значи "патка, пловка" и ''-{acuta}-'', што значи ''зашиљити'' од глагола ''-{acuere}-''.<ref name= |
Врсту је први описао [[Карл Лине]] у својо ''-{Systema naturae}-'' из 1758. године као ''-{Anas acuta}-''.<ref name="Linnaeus" /> Научно име долази од [[Латински језик|латинских]] речи: ''-{anas}-'', значи "патка, пловка" и ''-{acuta}-'', што значи ''зашиљити'' од глагола ''-{acuere}-''.<ref name="job90">{{Cite book |title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names |last=Jobling |first=James A |publisher=Christopher Helm |year=2010 |isbn=978-1-4081-2501-4 |location=London |pages=31,46}}</ref> |
||
Неуобичајено за врсту са великим ареалом распрострањења, ова врста нема географске подврсте.<ref name=Madge/> Тврдило се да је исчезли шикљкан са [[Манра острво|Манра]] острва једина позната подврста, [[тристамски шиљкан]], ''-{A. a. modesta}-'', али не постоји ништа што га одваја од номиналне врсте.<ref name=Hume/> |
Неуобичајено за врсту са великим ареалом распрострањења, ова врста нема географске подврсте.<ref name="Madge" /> Тврдило се да је исчезли шикљкан са [[Манра острво|Манра]] острва једина позната подврста, [[тристамски шиљкан]], ''-{A. a. modesta}-'', али не постоји ништа што га одваја од номиналне врсте.<ref name="Hume" /> |
||
== Опис == |
== Опис == |
||
Шиљкан је патка средње величине са дужином крила од 23,6 до 28, 2 центиметара и распоном крила између 80 и 95 центиметара.<ref name=HBW/> Мужјак је 59—76 центиметара дугачак и тежи 450—1.360 грама, па је тако значајно већи од женке, која је 51—64 центиметра дугачка и тежи 454—1.135 грама.<ref name=umich/> Величина шиљкана се поклапа са величином [[Патка глувара|патке глуваре]], само је шиљкан виткији, издуженији и грацилнији, са дужим вратом и кљуном. |
Шиљкан је патка средње величине са дужином крила од 23,6 до 28, 2 центиметара и распоном крила између 80 и 95 центиметара.<ref name="HBW" /> Мужјак је 59—76 центиметара дугачак и тежи 450—1.360 грама, па је тако значајно већи од женке, која је 51—64 центиметра дугачка и тежи 454—1.135 грама.<ref name="umich" /> Величина шиљкана се поклапа са величином [[Патка глувара|патке глуваре]], само је шиљкан виткији, издуженији и грацилнији, са дужим вратом и кљуном. |
||
Женка шиљкана је слична осталим женкама паткака истог рода, само и она, као и мужјак, одаје утисак доста елегантније и виткије птице, са дугачким телом и кљуном.<ref name=Madge/> |
Женка шиљкана је слична осталим женкама паткака истог рода, само и она, као и мужјак, одаје утисак доста елегантније и виткије птице, са дугачким телом и кљуном.<ref name="Madge" /> |
||
По земљи се креће добро, али се чешће среће на води.<ref name=Madge/> Лети јако брзо, са крилима која су помакнута ка задњем делу тела, што је у супротности са летом осталих патака. |
По земљи се креће добро, али се чешће среће на води.<ref name="Madge" /> Лети јако брзо, са крилима која су помакнута ка задњем делу тела, што је у супротности са летом осталих патака. |
||
Оглашавање мужјака је мекани ''пруп-пруп'' звиждук, сличан звуку патки [[Крџа|крџи]] ({{јез-лат|Anas crecca}}), док женка има оглашавање слично женки глуваре.<ref name=Madge/> |
Оглашавање мужјака је мекани ''пруп-пруп'' звиждук, сличан звуку патки [[Крџа|крџи]] ({{јез-лат|Anas crecca}}), док женка има оглашавање слично женки глуваре.<ref name="Madge" /> |
||
<gallery mode="packed" heights="190" widths="190"> |
<gallery mode="packed" heights="190" widths="190"> |
||
Ред 43: | Ред 43: | ||
[[Датотека:Northern Pintail (Males) near Hodal I IMG 9252.jpg|мини|Негнездећи мужјаци на зимовалишту у Индији]] |
[[Датотека:Northern Pintail (Males) near Hodal I IMG 9252.jpg|мини|Негнездећи мужјаци на зимовалишту у Индији]] |
||
Гнезди се на северу [[Евроазија|Евроазије]] до [[Пољска|Пољске]] и [[Монголија|Монголије]] на југу<ref name=umich/> и [[Канада|Канади]], [[Аљаска|Аљасци]] и средњем [[САД]]-у у [[Северна Америка|Северној Америци]]. Током зиме се може спустити на југ до Панаме и северне субсахарске Африке и тропске Јужне Азије. Мали број мигрира до Пацифичких острва, посебно на Хаваје, где неколико стотина птица проводи зиму на малим влажним ливадама и поплављеним пољопривредним пољима.<ref name=Madge/> У Србији се среће од септембра месеца, када је само у пролазу, а одређени број птица остаје у Војводини током целе зиме на местима која не залеђују. |
Гнезди се на северу [[Евроазија|Евроазије]] до [[Пољска|Пољске]] и [[Монголија|Монголије]] на југу<ref name="umich" /> и [[Канада|Канади]], [[Аљаска|Аљасци]] и средњем [[САД]]-у у [[Северна Америка|Северној Америци]]. Током зиме се може спустити на југ до Панаме и северне субсахарске Африке и тропске Јужне Азије. Мали број мигрира до Пацифичких острва, посебно на Хаваје, где неколико стотина птица проводи зиму на малим влажним ливадама и поплављеним пољопривредним пољима.<ref name="Madge" /> У Србији се среће од септембра месеца, када је само у пролазу, а одређени број птица остаје у Војводини током целе зиме на местима која не залеђују. |
||
Гнезди се на отвореним стаништима без шума, као што су водоплавне ливаде, обале језера и тундре. Зими користи широк спектар отворених станишта, попут заштићених естуара, бракичних и мочварних лагуна. Изразито је грегарна врста изван сезоне гнежђења и формира веома велика мешовита јата са другим паткама.<ref name=Madge/> |
Гнезди се на отвореним стаништима без шума, као што су водоплавне ливаде, обале језера и тундре. Зими користи широк спектар отворених станишта, попут заштићених естуара, бракичних и мочварних лагуна. Изразито је грегарна врста изван сезоне гнежђења и формира веома велика мешовита јата са другим паткама.<ref name="Madge" /> |
||
=== Гнежђење === |
=== Гнежђење === |
||
Оба пола достижу сексуалну зрелост за годину дана. Мужјак се пари са женском пливајући близу ње, са спуштеном главом и подигнутим репом, стално звиждући. Ако постоји група мужјака, они ће јурити женку у лету док не преостане само један мужјак. Женка се припрема за копулацију, која се одвија у води, спуштајући тело, а мужјак брзим покретима горе-доле помера главу и заскаче женку и хвата њено перје на задњој страни главе кљуном. Након парења, подиже главу и леђа и звижи.<ref name=umich/> |
Оба пола достижу сексуалну зрелост за годину дана. Мужјак се пари са женском пливајући близу ње, са спуштеном главом и подигнутим репом, стално звиждући. Ако постоји група мужјака, они ће јурити женку у лету док не преостане само један мужјак. Женка се припрема за копулацију, која се одвија у води, спуштајући тело, а мужјак брзим покретима горе-доле помера главу и заскаче женку и хвата њено перје на задњој страни главе кљуном. Након парења, подиже главу и леђа и звижи.<ref name="umich" /> |
||
Гнежђење се одвија од средине априла до јуна. Гнездо гради на земљи, сакривено у густој вегетацији на сувој локацији, далеко од воде. Женка полаже до девет јаја прљавобеле боје, једно дневно.<ref name=umich/> Јаја су 55x38 милиметара дугачка и теже 45 грама, од чега 7 % отпада на љуску.<ref name=BTO/> |
Гнежђење се одвија од средине априла до јуна. Гнездо гради на земљи, сакривено у густој вегетацији на сувој локацији, далеко од воде. Женка полаже до девет јаја прљавобеле боје, једно дневно.<ref name="umich" /> Јаја су 55x38 милиметара дугачка и теже 45 грама, од чега 7 % отпада на љуску.<ref name="BTO" /> |
||
Само женка инкубира јаја и инкубација траје од 22 до 24 дана. |
Само женка инкубира јаја и инкубација траје од 22 до 24 дана. |
||
Око три четвртине пачића преживи до првог митарења и развијања крила за миграционо летење, али не више од половине преживљава довољно дуго да се репродукује.<ref name=umich/> Максимална забележена старосна доб је 27 година и 5 месеци код птице из [[Холандија|Холандије]] .<ref name=BTO/> |
Око три четвртине пачића преживи до првог митарења и развијања крила за миграционо летење, али не више од половине преживљава довољно дуго да се репродукује.<ref name="umich" /> Максимална забележена старосна доб је 27 година и 5 месеци код птице из [[Холандија|Холандије]] .<ref name="BTO" /> |
||
<gallery mode="packed" heights="190" widths="190"> |
<gallery mode="packed" heights="190" widths="190"> |
||
Ред 61: | Ред 61: | ||
=== Исхрана === |
=== Исхрана === |
||
Храни се брботањем зарањаем само половине тела у плитким водама у потрази за биљном храном, предвече или увече, па зато током дана најчешће одмара.<ref name=Madge/> Дугачак врат јој омогућава да са дна купи храну која је сродним паткама, попут глуваре, недоступна.<ref name=Gooders/> |
Храни се брботањем зарањаем само половине тела у плитким водама у потрази за биљном храном, предвече или увече, па зато током дана најчешће одмара.<ref name="Madge" /> Дугачак врат јој омогућава да са дна купи храну која је сродним паткама, попут глуваре, недоступна.<ref name="Gooders" /> |
||
Зими се храни биљкама и ризомима водених биљака, мада може укључити и коренове, гранчице и семена пољских биљака, мада јако ређе осталих врста патака из рода ''-{Anas}-''.<ref name=Gooders/> Током сезоне гнежђења се храни бескичмењацима ([[водени инсекти]], [[мекушци]] и [[Ракови|рачићи]]).<ref name=umich/> |
Зими се храни биљкама и ризомима водених биљака, мада може укључити и коренове, гранчице и семена пољских биљака, мада јако ређе осталих врста патака из рода ''-{Anas}-''.<ref name="Gooders" /> Током сезоне гнежђења се храни бескичмењацима ([[водени инсекти]], [[мекушци]] и [[Ракови|рачићи]]).<ref name="umich" /> |
||
== Статус == |
== Статус == |
||
Има широк ареал распрострањења, процењен на 28.400.000 km<sup>2</sup> и популацију оцењену на око 5,3–5,4 милиона јединки.<ref name=BirdLife/> Стога се не верује да испуњава критеријум прага црвене листе -{IUCN}--а за смањење бројности за више од 30 % за десет година или три генерације и процењује се као врста са најмањом забринутости од нестанка на глобалном нивоу. |
Има широк ареал распрострањења, процењен на 28.400.000 km<sup>2</sup> и популацију оцењену на око 5,3–5,4 милиона јединки.<ref name="BirdLife" /> Стога се не верује да испуњава критеријум прага црвене листе -{IUCN}--а за смањење бројности за више од 30 % за десет година или три генерације и процењује се као врста са најмањом забринутости од нестанка на глобалном нивоу. |
||
<gallery mode="packed" heights="190" widths="190"> |
<gallery mode="packed" heights="190" widths="190"> |
||
Ред 78: | Ред 78: | ||
<ref name=BirdLife>{{ |
<ref name="BirdLife">{{Cite web |url=http://www.birdlife.org/datazone/species/factsheet/22680301 |title=Northern Pintail Anas acuta |publisher=[[BirdLife International]] |access-date=16. 4. 2011}}</ref> |
||
<ref name=BTO>{{ |
<ref name="BTO">{{Cite web |url=http://blx1.bto.org/birdfacts/results/bob1890.htm |title=Pintail ''Anas acuta'' [Linnaeus, 1758] |last=Robinson |first=R.A. |year=2005 |website=BirdFacts: profiles of birds occurring in Britain & Ireland (BTO Research Report 407) |publisher=British Trust for Ornithology |access-date=13. 1. 2008}}</ref> |
||
<ref name=Gooders>{{ |
<ref name="Gooders">{{Cite book |title=Ducks of Britain and the Northern Hemisphere |last=Gooders |first=John |last2=Boyer |first2=Trevor |publisher=Collins & Brown |year=1997 |pages=58–61 |id=ISBN 1-85585-570-4}}</ref> |
||
<ref name=HBW>{{ |
<ref name="HBW">{{Cite book |title=Handbook of the Birds of the World |publisher=Lynx Edicions |year=1992 |editor-last=del Hoyo |editor-first=J. |volume=Volume 1: Ostrich to Ducks |location=Barcelona |editor-last2=Elliott |editor-first2=A. |editor-last3=Sargatal |editor-first3=J.}}</ref> |
||
<ref name=Hume>{{ |
<ref name="Hume">{{Cite book |title=Extinct Birds |last=Hume |first=Julian P. |last2=Walters |first2=Michael |publisher=Poyser |year=2012 |location=London |pages=50 |id=ISBN 1-4081-5725-X}}</ref> |
||
<ref name=Linnaeus>{{ |
<ref name="Linnaeus">{{Cite book |title=Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. |last=Linnaeus |first=Carolus |publisher=Laurentii Salvii |year=1758 |location=Holmiae [Stockholm] |pages=126 |language=латински |quote=A. cauda acuminata elongata subtus nigra, occipite utrinque linea alba |author-link=Carl Linnaeus}}</ref> |
||
<ref name=Madge>{{ |
<ref name="Madge">{{Cite book |title=Wildfowl: An Identification Guide to the Ducks, Geese and Swans of the World (Helm Identification Guides) |last=Madge |first=Steve |last2=Burn |first2=Hilary |publisher=Christopher Helm |year=1988 |pages=222–224 |id=ISBN 0-7470-2201-1}}</ref> |
||
<ref name=umich>{{ |
<ref name="umich">{{Cite web |url=http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/information/Anas_acuta.html |title=''Anas acuta'' |last=Robinson |first=Jerry |year=2002 |editor-last=Johansson |editor-first=Carl |website=Animal Diversity Web |publisher=University of Michigan Museum of Zoology |access-date=13. 1. 2008}}</ref> |
||
}} |
}} |
||
Верзија на датум 25. септембар 2017. у 15:03
Шиљкан | |
---|---|
Мужјак и женка (лево-десно) Оглашавање (помоћ·инфо) | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Anseriformes |
Породица: | Anatidae |
Род: | Anas |
Врста: | A. acuta
|
Биномно име | |
Anas acuta Linnaeus, 1758
| |
Ареал гнежђења Ареал распострањења Ареал зимовања Ареал скитања
| |
Синоними | |
Dafila acuta |
Шиљкан (лат. Anas acuta) врста је патке са широким ареалом распрострањења. Гнезди се на северу Европе, Азије и Северне Америке. То је птица селица која зимске месеце проводи од југа ареала гнежђења до екваторијалног појаса. Иако има широк ареал распрострањења, ова врста је без географских поврста, а могућа конспецијска врста, итанов шиљкан (Anas eatoni) сматра се одвојеном врстом.
Ово је већа патка, а избачена средња пера репа код мужјака су разлог добијања овог имена, како на српском, тако и на латинском. Оба пола имају плаво-сиве кљунове и сиве ноге. Обојеност мужјака је упечатљивија, код кога се уочава танка бела линија од задње стране чоколадно обојене главе низ врат. Мужјак такође има атрактивније обојено перје, сиве, браон и беле боје, а на боковима и леђима се могу уочити црно обојени делови. Обојеност женке је суптилнија и ублажена, са тамним смеђим перјем сличним оним код женки патака које не зарањају у потрази за храном. Женке имају грубо гакање као начин оглашавања, док мужјаци имају звиждук сличан флаути.
Шиљкан је патка која насељава отворена влажна подручја, где се гнезди на земљи и најчешће на пристојној удаљености од воде. Храни се брботањем у потрази за биљкама, малим бескичмењацима за време гнездеће сезоне. Високо грегарна (воли да се удружује) врста у негнездећем периоду, када формира велика мешовита јата са другим врстама патака. Активност човека, попут пољопривреде, лова и риболова је јако утицао на бројност ове врсте. Међутим, захваљујући великом ареалу распрострањења и великој популацији на сва три континента, није глобално угрожена.
Таксономија
Врсту је први описао Карл Лине у својо Systema naturae из 1758. године као Anas acuta.[2] Научно име долази од латинских речи: anas, значи "патка, пловка" и acuta, што значи зашиљити од глагола acuere.[3]
Неуобичајено за врсту са великим ареалом распрострањења, ова врста нема географске подврсте.[4] Тврдило се да је исчезли шикљкан са Манра острва једина позната подврста, тристамски шиљкан, A. a. modesta, али не постоји ништа што га одваја од номиналне врсте.[5]
Опис
Шиљкан је патка средње величине са дужином крила од 23,6 до 28, 2 центиметара и распоном крила између 80 и 95 центиметара.[6] Мужјак је 59—76 центиметара дугачак и тежи 450—1.360 грама, па је тако значајно већи од женке, која је 51—64 центиметра дугачка и тежи 454—1.135 грама.[7] Величина шиљкана се поклапа са величином патке глуваре, само је шиљкан виткији, издуженији и грацилнији, са дужим вратом и кљуном.
Женка шиљкана је слична осталим женкама паткака истог рода, само и она, као и мужјак, одаје утисак доста елегантније и виткије птице, са дугачким телом и кљуном.[4]
По земљи се креће добро, али се чешће среће на води.[4] Лети јако брзо, са крилима која су помакнута ка задњем делу тела, што је у супротности са летом осталих патака.
Оглашавање мужјака је мекани пруп-пруп звиждук, сличан звуку патки крџи (лат. Anas crecca), док женка има оглашавање слично женки глуваре.[4]
-
Женка шиљкана, распон крила
-
Изглед репа приликом зарањања (мужјак десно)
Распрострањење и станиште
Гнезди се на северу Евроазије до Пољске и Монголије на југу[7] и Канади, Аљасци и средњем САД-у у Северној Америци. Током зиме се може спустити на југ до Панаме и северне субсахарске Африке и тропске Јужне Азије. Мали број мигрира до Пацифичких острва, посебно на Хаваје, где неколико стотина птица проводи зиму на малим влажним ливадама и поплављеним пољопривредним пољима.[4] У Србији се среће од септембра месеца, када је само у пролазу, а одређени број птица остаје у Војводини током целе зиме на местима која не залеђују.
Гнезди се на отвореним стаништима без шума, као што су водоплавне ливаде, обале језера и тундре. Зими користи широк спектар отворених станишта, попут заштићених естуара, бракичних и мочварних лагуна. Изразито је грегарна врста изван сезоне гнежђења и формира веома велика мешовита јата са другим паткама.[4]
Гнежђење
Оба пола достижу сексуалну зрелост за годину дана. Мужјак се пари са женском пливајући близу ње, са спуштеном главом и подигнутим репом, стално звиждући. Ако постоји група мужјака, они ће јурити женку у лету док не преостане само један мужјак. Женка се припрема за копулацију, која се одвија у води, спуштајући тело, а мужјак брзим покретима горе-доле помера главу и заскаче женку и хвата њено перје на задњој страни главе кљуном. Након парења, подиже главу и леђа и звижи.[7]
Гнежђење се одвија од средине априла до јуна. Гнездо гради на земљи, сакривено у густој вегетацији на сувој локацији, далеко од воде. Женка полаже до девет јаја прљавобеле боје, једно дневно.[7] Јаја су 55x38 милиметара дугачка и теже 45 грама, од чега 7 % отпада на љуску.[8] Само женка инкубира јаја и инкубација траје од 22 до 24 дана.
Око три четвртине пачића преживи до првог митарења и развијања крила за миграционо летење, али не више од половине преживљава довољно дуго да се репродукује.[7] Максимална забележена старосна доб је 27 година и 5 месеци код птице из Холандије .[8]
-
Гнездећи пар
-
Јаје из музејске збирке
Исхрана
Храни се брботањем зарањаем само половине тела у плитким водама у потрази за биљном храном, предвече или увече, па зато током дана најчешће одмара.[4] Дугачак врат јој омогућава да са дна купи храну која је сродним паткама, попут глуваре, недоступна.[9]
Зими се храни биљкама и ризомима водених биљака, мада може укључити и коренове, гранчице и семена пољских биљака, мада јако ређе осталих врста патака из рода Anas.[9] Током сезоне гнежђења се храни бескичмењацима (водени инсекти, мекушци и рачићи).[7]
Статус
Има широк ареал распрострањења, процењен на 28.400.000 km2 и популацију оцењену на око 5,3–5,4 милиона јединки.[10] Стога се не верује да испуњава критеријум прага црвене листе IUCN-а за смањење бројности за више од 30 % за десет година или три генерације и процењује се као врста са најмањом забринутости од нестанка на глобалном нивоу.
-
Мужјак шиљкана у лету
-
Женка шиљкана
-
Мужјак у Љубљаници, Slovenia
Референце
- ^ BirdLife International (2013). „Anas acuta”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
- ^ Linnaeus, Carolus (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (на језику: латински). Holmiae [Stockholm]: Laurentii Salvii. стр. 126. „A. cauda acuminata elongata subtus nigra, occipite utrinque linea alba”
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 31,46. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ а б в г д ђ е Madge, Steve; Burn, Hilary (1988). Wildfowl: An Identification Guide to the Ducks, Geese and Swans of the World (Helm Identification Guides). Christopher Helm. стр. 222—224. ISBN 0-7470-2201-1.
- ^ Hume, Julian P.; Walters, Michael (2012). Extinct Birds. London: Poyser. стр. 50. ISBN 1-4081-5725-X.
- ^ del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J., ур. (1992). Handbook of the Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Barcelona: Lynx Edicions.
- ^ а б в г д ђ Robinson, Jerry (2002). Johansson, Carl, ур. „Anas acuta”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Приступљено 13. 1. 2008.
- ^ а б Robinson, R.A. (2005). „Pintail Anas acuta [Linnaeus, 1758]”. BirdFacts: profiles of birds occurring in Britain & Ireland (BTO Research Report 407). British Trust for Ornithology. Приступљено 13. 1. 2008.
- ^ а б Gooders, John; Boyer, Trevor (1997). Ducks of Britain and the Northern Hemisphere. Collins & Brown. стр. 58—61. ISBN 1-85585-570-4.
- ^ „Northern Pintail Anas acuta”. BirdLife International. Приступљено 16. 4. 2011.
Спољашње везе
- „Шиљкан”. Internet Bird Collection.
- (језик: енглески) Шиљкан на Encyclopedia of Life
- Шиљкан фото галерија на VIREO (Drexel University)