Иво Поповић Ђани — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
{{Херој М
{{Херој М
|дидаскалија=ИВО ПОПОВИЋ ЂАНИ
| дидаскалија=ИВО ПОПОВИЋ ЂАНИ
| слика =
| слика =
| опис_слике=
| опис_слике=
Ред 9: Ред 9:
| место_смрти =[[Београд]], {{застава|СР Србија}}
| место_смрти =[[Београд]], {{застава|СР Србија}}
| држава_смрти ={{застава|СФР Југославија}}
| држава_смрти ={{застава|СФР Југославија}}
|професија=лекар
| професија=лекар
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
| рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|одликовања=
| одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}}-
{{!}}-

Верзија на датум 30. септембар 2017. у 02:25

иво поповић ђани
Лични подаци
Датум рођења(1915-10-14)14. октобар 1915.
Место рођењаЏеронимо,  Аризона,  Сједињене Америчке Државе
Датум смрти23. децембар 1986.(1986-12-23) (71 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија,  СФР Југославија
Професијалекар
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Орден рада са црвеном заставом
Орден за храброст Орден за храброст Орден партизанске звезде са пушкама
Партизанска споменица 1941.

Иво Поповић Ђани (Џеронимо, 14. октобар 1915Београд, 23. децембар 1986), лекар-хирург, учесник Народноослободилачке борбе, професор Медицинског факултета у Београду и члан Црногорске академије наука и уметности.

Биографија

Рођен је 14. октобра 1915. године у месту Џеронимо, у америчкој држави Аризона. У Америици је завршио основну школу, а након тога се са породицом преселио у Краљевину Југославију, где је наставио школовање. У Пећи је завршио гимназију. Потом је од 1935. године студирао на Медицинском факултету у Загребу, а дипломирао је на Медициснком факултету у Београду.

Био је учесник Народноослободилачког рата од 1941. године. Радио је у партизанској болници у ослобођеној Фочи, у првој половини 1942. године, а касније је био у Санитету Прве пролетерске дивизије. Непосредно након рата био је начелник Санитета Тенсковске амрије ЈА, али је био демобилисан. Након демобилизације, био је један од оснивача болнице „Драгиша Мишовић” и начелник Хирушког одељења.

Године 1969. учествовао је у формирању Хирушког одељења Института за онкологију Медицинског факултета, а касније је постао његово начелник до одласка у пензију 1972. године. У време док је био начелник одељења, проф Ђани је проширио и модернизовао Хирушко одељење, организовао је одсек грудне хирургије, основао одељење интензивне неге, ангажовао се на усавршавању и специјализацији младих лекара и др, чиме је подигао стручни ниво рада и допринео већем угледу установе.[1]

Био је велики љубитељ спорта, посебно кошарке. Децембра 1948. године је био један од оснивача Кошаркашког савеза Југославије и његов први председник од 1948. до 1949. године.

Умро је 23. децембра 1986. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства за златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и др. Такође је добитник Октобарске награде града Београда за развој кардиоваскуларне хирургије и награде АВНОЈ-а, коју је добио 1969. године.

Једна улица у београдском насељу Дедиње, у непосредној близини КБЦ „Драгиша Мишовић”, носи његово име.

Литература

  • Ко је ко у Југославији. Београд: „Хронометар”. 1970. 
  1. ^ Удружење онколошких хирурга Србије