Текија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Tekija na vrelu Bune.jpg|200п|десно|мини|Текија на врелу Буне код Мостара]] |
[[Датотека:Tekija na vrelu Bune.jpg|200п|десно|мини|Текија на врелу Буне код Мостара]] |
||
{{Друго значење2|Текија}} |
{{Друго значење2|Текија}} |
||
'''Текија''' ({{јез-ар|tekye}}) је [[ислам]]ска сакрална [[грађевина]], која служи за окупљање [[дервиш]]а (''суфија''). |
'''Текија''' ({{јез-ар|tekye}}) је [[ислам]]ска сакрална [[грађевина]], која служи за окупљање [[дервиш]]а (''суфија''). |
||
У њеном саставу је просторија за заједничке обреде (''семахана''), стан чувара или главног [[дервиш]]а (''шејха''), и за остале дервише (''рибит''), за подучавање (''медреса''), понекад са (''мусафирханом'') просторијом за путнике-намернике, и јавном добротворном кухињом (''имарет''). Поред текије се налази и [[турбе (маузолеј)|турбе]], као и мање гробље за угледније дервише. |
|||
Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у [[Скопље|Скопљу]], [[Тетово|Тетову]] ([[Харабати Бабина текија]]), Хаџи-Синанова у [[Сарајево|Сарајеву]] и текија на врелу реке [[Буна (река)|Буне]] код [[Мостар]]а. |
Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у [[Скопље|Скопљу]], [[Тетово|Тетову]] ([[Харабати Бабина текија]]), Хаџи-Синанова у [[Сарајево|Сарајеву]] и текија на врелу реке [[Буна (река)|Буне]] код [[Мостар]]а. |
||
| Ред 9: | Ред 11: | ||
{{Reflist}} |
{{Reflist}} |
||
== Литература == |
|||
* {{cite journal|ref=harv|last1=Савић|first1=Данијел|title=Бекташизам - шидско алевитска димензија ислама на западном Балкану|journal=Религија и толеранција|date=2014|volume=XII|issue=21|url=http://ceir.co.rs/images/stories/broj_21_formular/RIT21.pdf|accessdate=2. 10. 2017|publisher=Центар за емпиријска истраживања религије|location=Нови Сад|issn=1821 – 3545}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 4. октобар 2017. у 02:08
Текија (арап. tekye) је исламска сакрална грађевина, која служи за окупљање дервиша (суфија).
У њеном саставу је просторија за заједничке обреде (семахана), стан чувара или главног дервиша (шејха), и за остале дервише (рибит), за подучавање (медреса), понекад са (мусафирханом) просторијом за путнике-намернике, и јавном добротворном кухињом (имарет). Поред текије се налази и турбе, као и мање гробље за угледније дервише.
Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у Скопљу, Тетову (Харабати Бабина текија), Хаџи-Синанова у Сарајеву и текија на врелу реке Буне код Мостара. [1]
Референце
- ^ Tekija / Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Aleksandar Jovanović ; Chefredakteure Miloje Vasić, Tatjana Cvjetićanin i Miroslav Lazić ; [Übersetzung Jasna Veljanovski, Rosemarie Đukić]. Belgrade : Archäologisches Institut : Nationalmuseum : Zentrum für archäologische Untersuchungen, 2004 (Beograd : Čigoja). ISBN ISBN 86-80093-27-0 (broš.) Проверите вредност параметра
|isbn=: invalid character (помоћ).|first1=захтева|last1=у Authors list (помоћ)
Литература
- Савић, Данијел (2014). „Бекташизам - шидско алевитска димензија ислама на западном Балкану” (PDF). Религија и толеранција. Нови Сад: Центар за емпиријска истраживања религије. XII (21). ISSN 1821-3545. Приступљено 2. 10. 2017.
