Ледебурит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: lt:Ledeburitas |
м неколико ситних измена |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Ледебурит''' је микроконституент у структури ливеног гвожђа настао у током еутектичке реакције: L→γ+Fe<sub>3</sub>C на температури 1147°C и масеном уделу угљеника 4,3%. |
'''Ледебурит''' је микроконституент у структури ливеног гвожђа настао у током еутектичке реакције: L→γ+Fe<sub>3</sub>C на температури 1147°C и масеном уделу угљеника 4,3%. |
||
Име је добио по |
Име је добио по немачком металургу ({{јез-нем|Karl Heinrich Adolf Ledebur}} [[1837]]-[[1916]]) који га је први описао [[1882]]. године. |
||
== Структура и особине == |
== Структура и особине == |
||
[[Слика:Fe-Fe3C.png|мини|333п|десно|Слика 1. Матастабилни фазни дијаграм Fe-Fe<sub>3</sub>C (пуне линије). Фазне области стабилног фазног дијаграма Fe-C означене су испрекиданим линијама.]] |
[[Слика:Fe-Fe3C.png|мини|333п|десно|Слика 1. Матастабилни фазни дијаграм Fe-Fe<sub>3</sub>C (пуне линије). Фазне области стабилног фазног дијаграма Fe-C означене су испрекиданим линијама.]] |
||
Постоји два типа ледебурита: ледебурит I ([[аустенит]] + [[цементит]]) и ледебурит II ([[перлит]] + [[цементит]]). |
Постоји два типа ледебурита: ледебурит I који је стабилан на високим температурама ([[аустенит]] + [[цементит]]) и ледебурит II ([[перлит]] + [[цементит]]) који настаје еутектоидном трансформацијом аустенита из ледебурита I у перлит и стабилан је и на собној температури. |
||
== Галерија микроструктура ледебурита == |
== Галерија микроструктура ледебурита == |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
</gallery> |
</gallery> |
||
== |
== Погледати == |
||
* [[Гвожђе]] |
* [[Гвожђе]] |
Верзија на датум 15. март 2008. у 23:03
Лична карта: | |
---|---|
|
|
Физичко-хемијске особине: | |
|
|
Алотропске модификације железа: | |
|
|
Микроконституенти у челику и гвожђу: | |
Ледебурит је микроконституент у структури ливеног гвожђа настао у током еутектичке реакције: L→γ+Fe3C на температури 1147°C и масеном уделу угљеника 4,3%.
Име је добио по немачком металургу (нем. Karl Heinrich Adolf Ledebur 1837-1916) који га је први описао 1882. године.
Структура и особине
Постоји два типа ледебурита: ледебурит I који је стабилан на високим температурама (аустенит + цементит) и ледебурит II (перлит + цементит) који настаје еутектоидном трансформацијом аустенита из ледебурита I у перлит и стабилан је и на собној температури.