Топлица (река) — разлика између измена

Топлица
Топлица
	Топлица у Прокупљу, са брдом Хисар у позадини
Опште информације
Дужина	136 km
Басен	10.280 km2
Пр. проток	102 m3⁄s
Слив	Црноморски
Пловност	није пловна
Водоток
Извор	Копаоник, Панчићев врх
В. извора	2.017 m
Ушће	Јужна Морава
Географске карактеристике
Држава/е	Србија
Насеља	Прокупље, Куршумлија, Житорађа
Притоке	Косаница, Луковска река, Бањска река, Растовничка река, Трнавачка река, Бејашничка река, итд.
Река на Викимедијиној остави

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 6. октобар 2017. у 20:57

Топлица је река у Србији, највећа лева притока Јужне Мораве.

Геологија

По повлачењу некадашњег Панонског језера, чији се један залив дубоко завлачио између планина Јастрепца и Пасјаче, остало је између ових планина његово заравњено дно. По таквом земљишту — састављеном од водоравних слојева глине, лапора и жућкасте иловаче — потекла је Топлица преко око 600.000 година. Она се свакако брзо усецала у некадашње језерско дно, док није доспела до тврђих стена, кристаластих шкриљаца Пасјаче, када је усецање знатно успорено. Када је након неколико стотина хиљада година вода спрала и однела највећи део наслага некадашњег језера између Вршника и огранака Пасјаче, Топлица се усекла у више земљиште састављено од чврстих стена, док је према северу остало ниже и мекше земљиште, што је аномалија позната као епигенија.^[1]

Слив

Извире на источној страни Копаоника испод Панчићева врха, а улива се у Јужну Мораву код Дољевца. Дуга је око 136 км. У горњем току, до изнад Куршумлије, на дужини од око 50 километара протиче уском и дубоком долином, па се раније овај крај звао „Топлица Тијесна“. У овом делу Топлица је широка до 15, а дубока до 1 метар. Низводно од Куршумлије протиче кроз узану и до 500 метара дубоку Топличку котлину. Долина јој је широка до 20 метара и плитка, свега 1,5 метара дубока. То је некадашња „Топлица Равна“. Код Прокупља тече кратким сужењем (Хисарски теснац), а затим улази у равницу Добрича и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током, где је незнатно дубља, а ширина се повећава на 25—35 метара.^[1]

Слив Топице захвата површину од 10.280 км². Просечан проток воде на ушћу је 102 м³/с. Колебање протока у току године је веома велико. Најзначајнија притока је река Косаница. У сливу Косанице, северозападни обронци Радан планине, има око стотину замљаних стубова главутака јединствених микрооблика рељефа у земљи. Тај део се назива Ђавоља варош. Долином Топлице и Косанице води железничка пруга која преко Мердарског превоја повезује Поморавље са Косовом.

Проток воде

Минимална издашност извора реке Топлице износи 1,1 м³/с, а максимална 45 м³/с. Температура воде на извору износи 7 °C. Вода истиче на висини од 2.017 метара надморске висине. Топлица просечно у реку Јужну Мораву донесе 102 м³/с воде. Река Топлица је 1935. година имала проток чак 986 м³/с то је био највећи проток икад забележен на Топлици.

Структура тока

Ток Топлице представља композитну долину. Њу чини наизменично смењивање клисура и котлина.

Види још

Референце

^ ^а ^б Дукић, Душан (1952). Наше реке. Београд: Ново поколење.

Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

[нашеРеке-1] а ^б Дукић, Душан (1952). Наше реке. Београд: Ново поколење.

[1]

@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 '''Топлица''' је [[река]] у [[Србија|Србији]], највећа лева [[притока]] [[Јужна Морава|Јужне Мораве]].
+== Геологија ==
-Извире на источној страни [[Копаоник]]а испод [[Панчићев врх|Панчићева врха]], а улива се у Јужну Мораву код [[Дољевац|Дољевца]]. Дуга је око 136 км. У горњем току, до изнад [[Куршумлија|Куршумлије]], на дужини од око 50 км протиче уском и дубоком долином, па се раније овај крај звао „Топлица Тијесна“. Низводно од Куршумлије протиче кроз Топличку котлину. Долина јој је широка и плитка. То је некадашња „Топлица Равна“. Код [[Прокупље|Прокупља]] тече кратким сужењем Хисарски теснац), а затим улази у равницу [[Добрич]]а и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током.
+По повлачењу некадашњег [[Panonsko jezero|Панонског језера]], чији се један залив дубоко завлачио између планина [[Јастребац|Јастрепца]] и [[Пасјача|Пасјаче]], остало је између ових планина његово заравњено дно. По таквом земљишту — састављеном од водоравних слојева глине, лапора и жућкасте иловаче — потекла је Топлица преко око 600.000 година. Она се свакако брзо усецала у некадашње језерско дно, док није доспела до тврђих стена, кристаластих шкриљаца Пасјаче, када је усецање знатно успорено. Када је након неколико стотина хиљада година вода спрала и однела највећи део наслага некадашњег језера између [[Вршник]]а и огранака Пасјаче, Топлица се усекла у више земљиште састављено од чврстих стена, док је према северу остало ниже и мекше земљиште, што је аномалија позната као [[епигенија]].<ref name="нашеРеке">{{cite book|last1=Дукић|first1=Душан|title=Наше реке|date=1952|publisher=Ново поколење|location=Београд}}</ref>
+== Слив ==
-Слив Топице захвата површину од 10.280 км². Просечан проток воде на ушћу је 102 м³/с. Колебање протока у току године је веома велико. Најзначајнија притока је река [[Косаница (река)|Косаница]]. У сливу Косанице , северозападни обронци [[Радан]] планине, има око стотину замљаних стубова главутака јединствених микрооблика рељефа у земљи. Тај део се назива [[Ђавоља варош]]. Долином Топлице и Косанице води железничка пруга која преко [[Мердаре (Куршумлија)|Мердарског]] превоја повезује [[Поморавље (област)|Поморавље]] са [[Косово и Метохија|Косовом]].
+Извире на источној страни [[Копаоник]]а испод [[Панчићев врх|Панчићева врха]], а улива се у Јужну Мораву код [[Дољевац|Дољевца]]. Дуга је око 136 км. У горњем току, до изнад [[Куршумлија|Куршумлије]], на дужини од око 50 километара протиче уском и дубоком долином, па се раније овај крај звао „Топлица Тијесна“. У овом делу Топлица је широка до 15, а дубока до 1 метар. Низводно од Куршумлије протиче кроз узану и до 500 метара дубоку Топличку котлину. Долина јој је широка до 20 метара и плитка, свега 1,5 метара дубока. То је некадашња „Топлица Равна“. Код [[Прокупље|Прокупља]] тече кратким сужењем (Хисарски теснац), а затим улази у равницу [[Добрич]]а и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током, где је незнатно дубља, а ширина се повећава на 25—35 метара.<ref name="нашеРеке" />
+Слив Топице захвата површину од 10.280 км<sup>2</sup>. Просечан проток воде на ушћу је 102 м<sup>3</sup>/с. Колебање протока у току године је веома велико. Најзначајнија притока је река [[Косаница (река)|Косаница]]. У сливу Косанице, северозападни обронци [[Радан]] планине, има око стотину замљаних стубова главутака јединствених микрооблика рељефа у земљи. Тај део се назива [[Ђавоља варош]]. Долином Топлице и Косанице води железничка пруга која преко [[Мердаре (Куршумлија)|Мердарског]] превоја повезује [[Поморавље (област)|Поморавље]] са [[Косово и Метохија|Косовом]].
 == Проток воде ==
-Минимална издашност извора реке Топлице износи 1,1 м³/с а максимална 45 м³/с. Температура воде на извору износи 7&nbsp;°C. Вода истиче на висини од 2.017 метара надморске висине. Топлица просечно у реку Јужну Мораву донесе 102 м³/с воде. Река [[Топлица]] је [[1935]]. година имала проток чак 986 м³/с то је био највећи проток икад забележен на Топлици.
+Минимална издашност извора реке Топлице износи 1,1 м<sup>3</sup>/с, а максимална 45 м<sup>3</sup>/с. Температура воде на извору износи 7&nbsp;°C. Вода истиче на висини од 2.017 метара надморске висине. Топлица просечно у реку Јужну Мораву донесе 102 м<sup>3</sup>/с воде. Река [[Топлица]] је [[1935]]. година имала проток чак 986 м<sup>3</sup>/с то је био највећи проток икад забележен на Топлици.
 == Структура тока ==
 Ток Топлице представља [[Композитна долина|композитну долину]]. Њу чини наизменично смењивање [[клисура]] и [[котлина]].
@@ Ред 38: / Ред 43: @@
 * [[Топлички управни округ|Топлички округ]]
+== Референце ==
-{{CommonsCat|Toplica}}
+{{reflist}}
 == Литература ==
 * {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}}
 * {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}}
+== Спољашње везе ==
+{{Commonscat|Toplica}}
+{{портал бар|Географија|Србија}}
 [[Категорија:Реке Србије]]