Лубеница — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 25: | Ред 25: | ||
'''Лубеница''' ({{јез-лат|Citrullus vulgaris}}) је једногодишња [[зељаста биљка]] из породице бундева (-{[[Cucurbitaceae]]}-), пореклом из тропских области [[Африка|Африке]]. Гаји се и у другим областима због слатког, сочног, јестивог [[плод]]а.<ref name=Wehner2008>{{cite book |url=http://link.springer.com/chapter/10.1007/978-0-387-30443-4_12#page-1 |title=Handbook of plant breeding. Volume 1, Vegetables. I, Asteraceae, Brassicaceae, Chenopodicaceae, and Cucurbitaceae |chapter=12. Watermelon |author=Todd C. Wehner |publisher=Springer |year=2008 |pages=381–418 |editor=Jaime Prohens and Fernando Nuez|doi=10.1007/978-0-387-30443-4_12}}</ref> Процентуално у саставу плода највише има [[вода|воде]].<ref>{{cite web|url=http://www.worldbotanical.com/fruit_types.htm|title=A Systematic Treatment of Fruit Types |publisher=Worldbotanical.com |date= |accessdate=7. 10. 2014}}</ref> |
'''Лубеница''' ({{јез-лат|Citrullus vulgaris}}) је једногодишња [[зељаста биљка]] из породице бундева (-{[[Cucurbitaceae]]}-), пореклом из тропских области [[Африка|Африке]]. Гаји се и у другим областима због слатког, сочног, јестивог [[плод]]а.<ref name=Wehner2008>{{cite book |url=http://link.springer.com/chapter/10.1007/978-0-387-30443-4_12#page-1 |title=Handbook of plant breeding. Volume 1, Vegetables. I, Asteraceae, Brassicaceae, Chenopodicaceae, and Cucurbitaceae |chapter=12. Watermelon |author=Todd C. Wehner |publisher=Springer |year=2008 |pages=381–418 |editor=Jaime Prohens and Fernando Nuez|doi=10.1007/978-0-387-30443-4_12}}</ref> Процентуално у саставу плода највише има [[вода|воде]].<ref>{{cite web|url=http://www.worldbotanical.com/fruit_types.htm|title=A Systematic Treatment of Fruit Types |publisher=Worldbotanical.com |date= |accessdate=7. 10. 2014}}</ref> |
||
Најпознатије државе у којој се узгајају лубенице у [[Европа|Европи]] су [[Грчка]] и [[Република Македонија|Македонија]]. |
Најпознатије државе у којој се узгајају лубенице у [[Европа|Европи]] су [[Грчка]] и [[Република Македонија|Македонија]]. Постоји заблуда да је лубеница [[поврће]]. Будући да се најчешће једе непрерађена, лубеница је [[воће]].<ref>{{cite book |editor=Мирослав Николић |title=Речник српскога језика |year=2007 |publisher=[[Матица српска]] |location=Нови Сад |pages=166 |chapter=во̏ће |quote = '''во̏ће''' (во̀ће) с зб. '''1.''' ''плодови (обично сочни) воћака и неких жбунастих и зељастих биљака који се најчешће једу пресни, непрерађени''}}</ref> |
||
== Агротехнички услови == |
== Агротехнички услови == |
||
Верзија на датум 7. октобар 2017. у 12:06
| Лубеница | |
|---|---|
| |
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | |
| Варијетет: | lanatus
|
| Триномијално име | |
| Citrullus lanatus var. lanatus | |
| |
| Принос лубеница 2005. године | |
Лубеница (лат. Citrullus vulgaris) је једногодишња зељаста биљка из породице бундева (Cucurbitaceae), пореклом из тропских области Африке. Гаји се и у другим областима због слатког, сочног, јестивог плода.[1] Процентуално у саставу плода највише има воде.[2]
Најпознатије државе у којој се узгајају лубенице у Европи су Грчка и Македонија. Постоји заблуда да је лубеница поврће. Будући да се најчешће једе непрерађена, лубеница је воће.[3]
Агротехнички услови
Захтеви за топлотом
Минимална температура земљишта за клијање и ницање је 14-16 °C, а оптимална температура преко 25 °Ц. Оптимална температура за раст и развиће је 26-28 °C. При температури нижој од 13 °C престаје цветање, а при температури нижој од 10 °C престаје раст биљака. На температури нижој од 8 °C брзо трули и пропада.
Захтеви у погледу влажности
Лубеница за раст и развиће тражи велику количину воде, пре свега зато што ствара велику вегетациону масу и много плодова, па и транспирише значајну количину воде.
Земљиште
За гајење лубенице је оптимално плодно, добро дренирано земљиште, неутралне до благо киселе реакције (pH 6,0-6,5). Doбра земљишта за лубенице су чернозем, ливадске црнице и речни алувијуми, дакле добро обезбеђена хумусом, структурна и оцедна.
Агротехничке мере
Начини гајења
Лубеница се ретко гаји у заштићеном простору, али је рана производња у Србији врло развијена под ниским тунелима, или под термозаштитним покривачима (агротекстил). Раније се рана лубеница производила у топлим кућицама (гнездима) са пуњењем стајњаком и прекривањем ПЕ. Како би се земљиште брже загрејало у раној производњи искључиво се практикује настирање високе леје ПЕ малч фолијом. Средње рана производња одвија се такође на малч фолији са системом кап по кап, док се касна производња углавном практикује из директне сетве лубенице.
Плодоред
Најбољи предусеви за лубеницу су једногодишње и вишегодишње легуминозе (соја, боранија, црвена детелина, луцерка), стрна жита, рано поврће, као што је рани купус и кромпир. Предкултуре за лубеницу не смеју бити оне које нападају исте болести а нарочито вируси (краставац, парадајз, паприка, тиквице). На исто месту лубеницу не треба гајити најмање четири године.
Обрада и припрема земљишта
Основну обраду треба обавити у току јесени на дубини 30-35 cm. Дубоко поорано земљиште треба током зиме да измрзне, како би се акумулирала велика количина влаге и створила мрвичаста структура земљишта. С пролећа, рано, чим време дозволи потребно је извшити дрљање и равнање терена. Том мером се постиже затварање бразди, прекида се капиларитет и испаравање воде из земљишта.
Сетва и садња
Производња расада лубенице
Производњу лубенице данас карактерише углавном гајењем из расада. Расад се производи у контејнерима и тресетним коцкама. Сетва семена обавља крајем марта или почетком априла у стерилизован супстрат, на дубину оd 1,5-2 cm.
Расађивање/сетва лубенице
Расађивању се приступа када температура земљишта достигне најмање 15 °C, најчешће почетком маја не ризикујући притом појаву позних пролећних мразева. Обавља се у претходно припремљене отворе (јаме) у које се сипа вода како би се направило блато. Расад се спушта у блато и нагрће земљом водећи рачуна да ситна и влажна земља добро налегне и не остану никакве шупљине око жила.
Нега усева лубенице
Мере неге су: међуредно окопавање, прихрањивање, наводњавање, заштита од болести и штеточина. У току вегетације изводе се 2-3 окопавања и међуредна култивирања. Прво окопавање је 10-15 дана након ницања, друго у моменту када биљке почну да формирају вреже и треће пред затварање међуредних простора. Вода представља критичну компоненту у производњи лубенице, с обзиром на захтеве овог усева и чињеницу да зрели плодови садрже и преко 90 %. У условима семиаридног типа климе и глобалних промена евидентних последњих пар деценија, топла и сушна пролећа намећу потребу увођења наводњавања у технологију гајења лубенице.
Берба
Лубеницу треба брати у моменту пуне технолошке зрелости која подразумева сладак укус, хрскаву конзистенцију и интензивно црвену боју меса.
Референце
- ^ Todd C. Wehner (2008). „12. Watermelon”. Ур.: Jaime Prohens and Fernando Nuez. Handbook of plant breeding. Volume 1, Vegetables. I, Asteraceae, Brassicaceae, Chenopodicaceae, and Cucurbitaceae. Springer. стр. 381—418. doi:10.1007/978-0-387-30443-4_12.
- ^ „A Systematic Treatment of Fruit Types”. Worldbotanical.com. Приступљено 7. 10. 2014.
- ^ Мирослав Николић, ур. (2007). „во̏ће”. Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 166. „во̏ће (во̀ће) с зб. 1. плодови (обично сочни) воћака и неких жбунастих и зељастих биљака који се најчешће једу пресни, непрерађени'”
Литература
- Зоран Броћић (2014) Ратарство и повртарство Београд
- Небојша Моммировић, Жељко Долијановић и Ољача Јасмина
