Нобелова награда за физиологију или медицину — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→2010-е: + |
|||
Ред 571: | Ред 571: | ||
|[[Јошинори Осуми]] |
|[[Јошинори Осуми]] |
||
|„за откриће механизма [[аутофагија|аутофагије]]” |
|„за откриће механизма [[аутофагија|аутофагије]]” |
||
|- |
|||
|[[2017]] |
|||
|[[Џефри Хол]], [[Мајкл Росбаш]] и [[Мајкл Јанг]] |
|||
|„за њихова открића молекуларних механизама који контролишу [[циркадијални ритам]]” |
|||
|} |
|} |
||
Верзија на датум 10. октобар 2017. у 15:06
Списак Нобелових награда из области медицине додељених од 1901. до данас.
1900-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1901 | Емил Адолф фон Беринг | „за серумску терапију у лечењу дифтерије” |
1902 | Роналд Рос | „за проучавање маларије” |
1903 | Нилс Риберг Финсен | „за лечење болести lupus vulgaris светлошћу” |
1904 | Иван Петрович Павлов | „за рад на физиологији система за варење” |
1905 | Роберт Кох | „за откриће узрочника туберкулозе” |
1906 | Камило Голђи, Сантијаго Рамон и Кахал | „за истраживање нервног система” |
1907 | Шарл Луј Алфонс Лаверан | „за истраживање протозоа као изазивача болести” |
1908 | Иља Иљич Мечников, Паул Ерлих | „за проучавање имунског система” |
1909 | Емил Теодор Кохер | „за рад на штитастој жлезди” |
1910-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1910 | Албрехт Косел | „за истраживања у ћелијској биологији, нарочито протеина и нуклеинских киселина” |
1911 | Алвар Гулстранд | „за истраживање начина на који очно сочиво ствара слику у оку” |
1912 | Алексис Карел | „за рад на хируршким шавовима на крвним судовима и трансплантацији” |
1913 | Шарл Робер Рише | „за откриће анафилаксе” |
1914 | Роберт Барањ | „за истраживање вестибуларног апарата у унутрашњем уху” |
1919 | Жил Борде | „за откриће комплемента у имунском систему” |
1920-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1920 | Шак Аугуст Стенберг Крог | „јер је показао да се размена гасова у плућима одвија обичном дифузијом” |
1922 | Арчибалд Вивијан Хил, Ото Фриц Мајерхоф | „за истраживање мишића, нарочито њиховог стварања топлоте и односа између потрошње кисеоника и метаболизма млечне киселине” |
1923 | Фредерик Грант Бантинг, Џон Џејмс Ричард Маклауд | „за откриће инсулина” |
1924 | Вилем Ајнтховен | „за окткриће механизма електрокардиограма (ЕКГ-а)” |
1926 | Јоханес Андреас Гриб Фибигер | „за објашњење Spiroptera carcinoma и вештачко изазивање рака код животиње.” |
1927 | Јулијус Вагнер-Јаурег | „за лечење прогресивне парализе намерном инфекцијом маларије” |
1928 | Шарл Жил Анри Никол | „за рад на тифусу” |
1929 | Кристијан Ајкман, Сер Фредерик Гауланд Хопкинс | „за откриће различитих витамина” |
1930-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1930 | Карл Ландштајнер | „за откриће људских крвних група” |
1931 | Ото Хајнрих Варбург | „за истраживање о цитохромима у ћелијској респирацији” |
1932 | Сер Чарлс Скот Шерингтон, Едгар Даглас Адријан | „за рад о функцији неурона, укључујући чињеницу да снажнији стимулуси резултују вишом фреквенцијом нервних импулса” |
1933 | Томас Хант Морган | „за откриће улоге хромозома у наслеђивању” |
1934 | Џорџ Хојт Випл, Џорџ Ричардс Мајнот, Вилијам Пари Мерфи | „за откриће терапије за анемију” |
1935 | Ханс Шпеман | „за откриће организационих центара у раном развоју организама” |
1936 | Сер Хенри Халет Дејл, Ото Леви | „за рад о преношењу нервних импулса путем неуротрансмитера” |
1937 | Алберт Сент Ђерђи фон Нађраполт | „за опис витамина Ц, и откриће да се кисеоник везује са водоником у ћелијској респирацији” |
1938 | Корнеј Жан Франсоа Аман | „за показивање како тело мери крвни притисак и садржај кисеоника у крви, и преноси информације у мозак” |
1939 | Герхард Домак | „за откриће сулфонамида пронтозила, првог лека, ефикасног против бактеријских инфекција” |
1940-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1943 | Хенрик Карл Петер Дам, Едвард Адалберт Дојзи | „за откриће витамина К и његове хемијске структуре” |
1944 | Џозеф Ерлангер, Херберт Спенсер Гасер | „за откриће различитих типова нервних влакана” |
1945 | Сер Александар Флеминг, Ернст Борис Чејн, сер Хауард Волтер Флори | „за откриће пеницилина и његових својстава у лечењу инфективних болести” |
1946 | Херман Џозеф Мјулер | „за откриће да мутације могу бити узроковане икс-зрацима” |
1947 | Карл Фердинанд Кори, Герти Тереза Кори (рођена Радниц), Бернардо Алберто Хусеј | „за откриће како се гликоген претвара у глукозу у телу, и ефеката хормона хипофизе на метаболизам шећера” |
1948 | Паул Херман Милер | „за откриће инсектицида ДДТ” |
1949 | Валтер Рудолф Хес, Антонио Каетано Де Абреу Фрејре Егас Мониц | „Хес за мапирање различитих функција средњег мозга; Мониц за откриће тарапеутског ефекта лоботомије” |
1950-е
1960-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1960 | Сер Френк Макфарлан Бернет, Питер Брајан Медавар | „за откриће да имунски систем фетуса учи да разликује страно од сопственог” |
1961 | Ђерђ фон Бекеши | „за разјашњење кохлее у уху” |
1962 | Франсис Хари Комптон Крик, Џејмс Дјуи Вотсон, Морис Хју Фредерик Вилкинс | „за откриће молекуларне структуре ДНК” |
1963 | Сер Џон Кару Еклс, Алан Лојд Хоџкин, Ендру Филдинг Хаксли | „за опис електричног преноса импулса дуж нерава” |
1964 | Кондрад Блок, Феодор Линен | „за истраживање метаболизма холестерола и масних киселина” |
1965 | Франсоа Жакоб, Андре Луоф, Жак Моно | „за откриће информационе РНК, рибозома, и гена који контролишу експресију других гена” |
1966 | Пејтон Раус | „за откриће вируса који узрокују туморе” |
Чарлс Б. Хагинс | „за откриће хормонске терапије за рак простате” | |
1967 | Рагнар Гранит, Халдан Кефер Хартлајн, Џорџ Волд | „за опис различитих типова ћелија осетљивих на светлост у оку и начина на који светлост интереагује са њима” |
1968 | Роберт В. Холи, Хар Гобинд Корана, Маршал В. Ниренберг | „за опис генетичког кода и начина на који он управља синтезом протеина” |
1969 | Макс Делбрик, Алфред Херши, Салвадор Е. Лурија | „за рад о репликационом механизму и генетици вируса” |
1970-е
1980-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1980 | Барух Бенасераф, Жан Досе, Џорџ Д. Снел | „за откриће гена за Главни комплекс ткивне подударности, који енкодирају молекуле на површини ћелије битне за способност имунског система да разликује страно од сопственог” |
1981 | Роџер В. Спери | „за истраживање можданих хемисфера” |
Дејвид Х. Хјубел, Торстен Н. Визел | „за рад на обради визуелних информација у мозгу” | |
1982 | Суне Бергстром, Бент И. Самуелсон, Џон Р. Вејн | „за откриће простагландина” |
1983 | Барбара Маклинток | „за откриће покретних генетичких елемената или транспозона у кукурузу” |
1984 | Нилс К. Јерн, Жорж Ј. Ф. Келер, Сезар Милстајн | „за рад на имунском систему и производњи моноклонских антитела” |
1985 | Мајкл С. Браун, Џозеф Л. Голдстајн | „за опис регулације метаболизма холестерола” |
1986 | Стенли Коен, Рита Леви-Монталчини | „за откриће фактора раста” |
1987 | Сусуму Тонегава | „за октриће генетичког начина на који се ствара велика разноликост антитела” |
1988 | Сер Џејмс В. Блек | „за развој бета блокатора и блокатора хистамин-2 рецептора” |
Гертруда Б. Елион | „за развој лекова коришћених у терапији рака и супресији одбацивања трансплантата” | |
Џорџ Х. Хичингс | „за развој разних антибиотика” | |
1989 | Џ. Мајкл Бишоп, Харолд Е. Вармус | „за откриће ћелијског порекла ретровирусних онкогена” |
1990-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1990 | Џозеф Е. Мари, Е. Донал Томас | „за рад на трансплантацији ћелија и органа” |
1991 | Ервин Нехер, Берт Сакман | „за развој техника које показују да у ћелијској мембрани постоје јонски канали, и које омогућавају проучавање њихових својстава” |
1992 | Едмонд Х. Фишер, Едвин Г. Кребс | „за откриће начина на који се фосфорилација протеина користи за регулисање биолошких процеса” |
1993 | Ричард Џ. Робертс, Филип А. Шарп | „за откриће да гени у еукариотима нису непрекидни низови, већ да садрже интроне, као и да се сплајсинг информационе РНК за брисање тих интрона може извести на различите начине, дајући различите протеине из исте ДНК секвенце” |
1994 | Алфред Г. Гилман, Мартин Родбел | „за откриће Г протеина и њихове улоге у сигналној трансдукцији у ћелијама” |
1995 | Едвард Б. Луис, Кристијана Нислајн-Фолхард, Ерик Ф. Вајсхаус | „за откриће гена укључених у развојни програм воћне мушице, homeobox гена” |
1996 | Питер Ц. Доерти, Ролф М. Цинкернагел | „за опис начина на који бела крвна зрнца користе молекуле главног комплекса ткивне подударност (MHC молекуле) да открију и униште ћелије инфициране вирусом” |
1997 | Стенли Б. Прузинер | „за откриће приона, инфективних протеинских партикула” |
1998 | Роберт Ф. Ферчгот, Луис Игнаро, Ферид Мурад | „за откриће гласничких својстава азот-моноксида” |
1999 | Гинтер Блобел | „за откриће да новосинтетисани протеини садрже „адресне ознаке“ које их усмеравају ка одговарајућем делу ћелије” |
2000-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
2000 | Арвид Карлсон | „јер је доказао да је допамин неуротрансмитер у мозгу чије смањење доводи до симптома Паркинсонове болести” |
Пол Грингард | „јер је показао како неуротрансмитери делују на ћелију, уз активирање централног молекула познатог као DARPP-32” | |
Ерик Р. Кандел | „за опис формирања краткорочног и дугорочног памћења на молекуларном нивоу” | |
2001 | Лиланд Х. Хартвел, Р. Тимоти Хант, сер Пол М. Нерс | „за откриће циклина и циклин зависних киназа, централних молекула у регулацији ћелијског циклуса” |
2002 | Сидни Бренер, Х. Роберт Хорвиц, Џон Е. Салстон | „за утврђивање тачног реда којим се ћелије црва C. elegans деле и умиру, и за разјашњење процеса програмиране ћелијске смрти, или апоптозе” |
2003 | Пол Лотербер и сер Питер Менсфилд | „за открића у вези са сликањем магнетном резонанцијом” |
2004 | Линда Б. Бак и Ричард Аксел | „за открића мирисних рецептора и организације олфактивног система” |
2005 | Бари Џ. Маршал и Робин Ворен | „за откриће бактерије Хеликобактер пилори и њене улоге у гастритису и улкусној болести” |
2006 | Ендру Фајер и Крејг Мело | „за достигнућа на подручју молекуларне биологије о употреби двочлане РНК у регулисању трансмисије генетичких информација” |
2007 | Марио Капеки, сер Мартин Еванс и Оливер Смитиз | „за откриће принципа за представљање специфичних модификација гена код мишева коришћењем ембрионалних матичних ћелија” |
2008 | Харолд цур Хаузен | „за откриће хуманих папилома вируса који изазивају рак грлића материце” |
Франсоаз Баре Синуси и Лик Монтање | „за откриће вируса хумане имунодефицијенције” | |
2009 | Елизабет Блекберн, Керол Грајдер и Џек Шостак | „за откриће како теломере и ензим теломераза штите хромозоме” |
2010-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
2010 | Роберт Едвардс | „за развој поступка вантелесне оплодње” |
2011 | Брус Бојтлер, Жил Офман и Ралф Стајнман | „за унапређење разумевања имунског система” |
2012 | Џон Гердон и Шинја Јаманака | „за трансформацију диференцираних у матичне ћелије” |
2013 | Џејмс Ротман, Ренди Шекман и Томас Зидхоф | „за откриће механизма који регулише саобраћај везикула, главни транспортни систем у нашим ћелијама” |
2014 | Џон О'Киф, Меј Брит Мосер и Едвард Мосер | „за откриће ћелија које чине систем позиционирања у мозгу” |
2015 | Вилијем Кембел и Сатоши Омура | „за заједнички рад на открићима у терапији против инфекција изазваних црвима паразитима”
„за открића у области против маларије” |
2016 | Јошинори Осуми | „за откриће механизма аутофагије” |
2017 | Џефри Хол, Мајкл Росбаш и Мајкл Јанг | „за њихова открића молекуларних механизама који контролишу циркадијални ритам” |