Корисник:Blagovesnik/песак — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Ватрослав Мимица''' рођен 25. јуна [[1923.]] године у граду [[Омишу]] у [[Краљевини Југославији]], југословенски је и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент, творац неких од најпознатијих остварења југословенске кинематографије, а српској публици најпознатији као режисер филма о епском српском јунаку Бановић Страхињи. По мишљењу Петербурске федерације кино-штапме Ватрослав Мимица је највећи хрватски режисер и продуцент.<ref>{{cite web|url=http://www.pfkspb.ru/article_project/430/|title=Балканские фильмы в советском прокате|accessdate=2. 7. 2015.}}</ref> |
'''Ватрослав Мимица''' рођен 25. јуна [[1923.]] године у граду [[Омиш|Омишу]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], југословенски је и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент, творац неких од најпознатијих остварења југословенске кинематографије, а српској публици најпознатији као режисер филма о епском српском јунаку Бановић Страхињи. По мишљењу Петербурске федерације кино-штапме Ватрослав Мимица је највећи хрватски режисер и продуцент.<ref>{{cite web|url=http://www.pfkspb.ru/article_project/430/|title=Балканские фильмы в советском прокате|accessdate=2. 7. 2015.}}</ref> |
||
Верзија на датум 14. октобар 2017. у 17:08
Ватрослав Мимица рођен 25. јуна 1923. године у граду Омишу у Краљевини Југославији, југословенски је и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент, творац неких од најпознатијих остварења југословенске кинематографије, а српској публици најпознатији као режисер филма о епском српском јунаку Бановић Страхињи. По мишљењу Петербурске федерације кино-штапме Ватрослав Мимица је највећи хрватски режисер и продуцент.[1]
Биографија
Пре [Другог светског рата] уписао је Медицински факултет Универзитета у Загребу, а за време фашистичке НД Хрватске године 1942. постаје члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Од 1943. се прикључио југословенским партизанима и учествовао у Народноослободилачкој борби у склопу партизанских санитетских јединица. [2]
Рад на филму
Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија Јадран филма. Међутим, две године касније, Мимица је напустио ову филмску компанију због неслагања с њеним креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм „У Олуји” (1952.). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио је неколико значајних остварења. Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма (иако је његов последњи посао у анимацији био филм „Ватрогасци” (1971.)) и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани „Прометеј с острва Вишевице”, „Сељачка буна” и последње остварење „Бановић Страхиња”.[3] 1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму „Сулејман Освајач”. Филм „Прометеј с острва Вишевице” добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу. [4] За филм „Понедељак или уторак” Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Потом се вратио традиционалним филмовима и први од њих је „Догађај” (1969). Следећим филмом „Храњеник” (1970) поново враћа гледаоце на тему Другог светског рата. Размишљајући о дешавањима у концентрационом логору Мимица је покушао да анализира суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији и зло као један од аспеката људске природе. [5] Након тога Мимица је направио још неколико филмова од којих су најважнији „Сељачка буна 1573.” (1975.) који приказује како су сељаци на северу данашње Хрватске и суседним подручјима данашње Славоније, измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног Фрање Тахија, подигли устанак крајем XVI века и филм „Бановић Страхиња” (1981.) снимљен по мотивима српске народне песме Бановић Страхиња. [6] Сценарио за филм је написао у сарадњи са Александром Петровићем. [7] У 2001. години, на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере. [8]
Приватни живот
Отац је холивудског режисера Сергије Мимице.
Филмографија (режисерска)
- „Бановић Страхиња” (1981.),
- „Посљедњи подвиг диверзанта Облака” (1978.),
- „Сељачка буна 1573.” (1975.),
- „Македонскиот дел од пеколот” (1971.),
- „Ватрогасци” (1971.),
- „Храњеник” (1970.),
- „Догађај” (1969.),
- „Каја, убит ћу те!” (1967.),
- „Понедељак или уторак” (1966.),
- „Прометеј с отока Вишевице” (1964.),
- „Женидба господина Марципана” (1963.),
- „Тифусари” (1963.),
- „Телефон” (1962.),
- „Мала кроника” (1962.),
- „Солимано ил цонqуистаторе” (1961.),
- „Перпетуум мобиле лтд” (1961.),
- „Јубилеј господина Икла” (1955.).
Сценарији
- „Бановић Страхиња” (1981.),
- „Последњи подвиг диверзанта Облака” (1978.),
- „Сељачка буна 1573.” (1975.),
- „Македонскиот дел од пеколот” (1971.),
- „Ватрогасци” (1971.),
- „Позивница” (1970.),
- „Догађај” (1969.),
- „Каја, убићу те!” (1967.),
- „Понедељак или уторак” (1966.),
- „Прометеј с острва Вишевице” (1964.),
- „Тифусари” (1963.),
- „Женидба господина Марципана” (1963.),
- „Телефон” (1962.),
- „Perpetuum mobile ldp” (1961.),
- „Solimano il conquistatore” (1961.),
- „Инспектор се вратио кући” (1959.),
- „Јаје” (1959.),
- „Код фотографа” (1959.),
- „Happy End” (1958.),
- „Самац” (1958.),
- „Cowboy Jimmy” (1957.),
- „У Олуји” (1952.)
Продуцентска остварења
- „Телефон” (1962.),
- „Solimano il conquistatore” (1961.),
Спољне везе
· Ватрослав Мимица у Филмским програмима http://kinotuskanac.hr/?id=88 · Јанус хрватског филма http://www.matica.hr/vijenac/318/Janus%20hrvatskoga%20filma/
· Наративно вс. Модерно (Ватрослав Мимица) http://www.matica.hr/vijenac/319/Narativno%20vs.%20Moderno/ ·
http://www.matica.hr/vijenac/320/U%20sjeni%20Holokausta/
http://www.yugopapir.com/2014/05/vatroslav-mimica-reditelj-banovic.html
Литература
Hrvatski filmski ljetopis https://www.hrstud.unizg.hr/_download/repository/Radic%3A_Filmovi_Vatroslava_Mimice.pdf
референце
- ^ „Балканские фильмы в советском прокате”. Приступљено 2. 7. 2015.
- ^ Harton, Andrew James. „Kinoeye”. Приступљено 14. 10. 2017.
- ^ „Filmovi Vatroslava Mimice”. imdb.
- ^ „Филмски лексикон”. film.lzmk.hr.
- ^ Harton, A.J. „kinoeye”. Приступљено 29. 10. 2001.
- ^ yugopapir http://www.yugopapir.com/2014/05/vatroslav-mimica-reditelj-banovic.html. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ „Александар Петровић”. aleksandarpetrovic.
- ^ „kinoeye”. kinoeye.org. Приступљено 14. 10. 2017.