Корисник:Blagovesnik/песак — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 14: | Ред 14: | ||
Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија Јадран филма. Међутим, две године касније, Мимица је напустио ову филмску компанију због неслагања с њеним креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм „У Олуји” (1952.). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио је неколико значајних остварења.<ref>{{cite web|title=Анимирани филмови: Ватрослав Мимица|url=http://www.matica.hr/vijenac/318/Janus%20hrvatskoga%20filma/|website=matica.hr|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма (иако је његов последњи посао у анимацији био филм „Ватрогасци” (1971.)) и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани „Прометеј с острва Вишевице”, „Сељачка буна” и последње остварење „Бановић Страхиња”.<ref>{{cite web|title=Filmovi Vatroslava Mimice|url=http://www.imdb.com/name/nm0590791/|website=imdb}}</ref> |
Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија Јадран филма. Међутим, две године касније, Мимица је напустио ову филмску компанију због неслагања с њеним креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм „У Олуји” (1952.). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио је неколико значајних остварења.<ref>{{cite web|title=Анимирани филмови: Ватрослав Мимица|url=http://www.matica.hr/vijenac/318/Janus%20hrvatskoga%20filma/|website=matica.hr|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма (иако је његов последњи посао у анимацији био филм „Ватрогасци” (1971.)) и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани „Прометеј с острва Вишевице”, „Сељачка буна” и последње остварење „Бановић Страхиња”.<ref>{{cite web|title=Filmovi Vatroslava Mimice|url=http://www.imdb.com/name/nm0590791/|website=imdb}}</ref> |
||
1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму „Сулејман Освајач”. Филм „Прометеј с острва Вишевице” добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу. <ref>{{cite web|title=Филмски лексикон|url=http://film.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1502|website=film.lzmk.hr}}</ref> |
1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму „Сулејман Освајач”. Филм „Прометеј с острва Вишевице” добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу. <ref>{{cite web|title=Филмски лексикон|url=http://film.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1502|website=film.lzmk.hr}}</ref> |
||
За филм „Понедељак или уторак” Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Потом се вратио традиционалним филмовима и први од њих је „Догађај” (1969). Следећим филмом „Храњеник” (1970) поново враћа гледаоце на тему Другог светског рата. Размишљајући о дешавањима у концентрационом логору Мимица је покушао да анализира суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији и зло као један од аспеката људске природе. <ref>{{cite web|last1=Harton|first1=Andrew James|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php| |
За филм „Понедељак или уторак” Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Потом се вратио традиционалним филмовима и први од њих је „Догађај” (1969). Следећим филмом „Храњеник” (1970) поново враћа гледаоце на тему Другог светског рата. Размишљајући о дешавањима у концентрационом логору Мимица је покушао да анализира суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији и зло као један од аспеката људске природе. <ref>{{cite web|last1=Harton|first1=Andrew James|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php|title=Kinoeye|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> |
||
Након тога Мимица је направио још неколико филмова од којих су најважнији „Сељачка буна 1573.” (1975.) који приказује како су сељаци на северу данашње Хрватске и суседним подручјима данашње Славоније, измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног [[Фрањa Тахиj|Фрање Тахија]], подигли устанак крајем XVI века и филм „Бановић Страхиња” (1981.) снимљен по мотивима српске народне песме [[Бановић Страхиња (песма)|Бановић Страхиња]]. <ref>{{cite journal|title=Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње"|journal=РТВ ревија|date=новембар 1980.|url=http://www.yugopapir.com/2014/05/vatroslav-mimica-reditelj-banovic.html|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Сценарио за филм је написао у сарадњи са Александром Петровићем. <ref>{{cite web|title=Александар Петровић|url=http://aleksandarpetrovic.org/literarna-dela/knjige-autor-aleksandar-petrovic/|website=aleksandarpetrovic}}</ref> 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере. <ref>{{cite web|title=Пулски филмски фестивал|url=http://arhiv.pulafilmfestival.hr/ea/48-pulski-filmski-festival/index.html|website=arhiv.pulafilmfestival|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> |
Након тога Мимица је направио још неколико филмова од којих су најважнији „Сељачка буна 1573.” (1975.) који приказује како су сељаци на северу данашње Хрватске и суседним подручјима данашње Славоније, измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног [[Фрањa Тахиj|Фрање Тахија]], подигли устанак крајем XVI века и филм „Бановић Страхиња” (1981.) снимљен по мотивима српске народне песме [[Бановић Страхиња (песма)|Бановић Страхиња]]. <ref>{{cite journal|title=Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње"|journal=РТВ ревија|date=новембар 1980.|url=http://www.yugopapir.com/2014/05/vatroslav-mimica-reditelj-banovic.html|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Сценарио за филм је написао у сарадњи са Александром Петровићем. <ref>{{cite web|title=Александар Петровић|url=http://aleksandarpetrovic.org/literarna-dela/knjige-autor-aleksandar-petrovic/|website=aleksandarpetrovic}}</ref> 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере. <ref>{{cite web|title=Пулски филмски фестивал|url=http://arhiv.pulafilmfestival.hr/ea/48-pulski-filmski-festival/index.html|website=arhiv.pulafilmfestival|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> |
||
Верзија на датум 15. октобар 2017. у 19:16
Ватрослав Мимица рођен 25. јуна 1923. године у граду Омишу у Краљевини Југославији, југословенски је и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент, творац неких од најпознатијих остварења југословенске кинематографије, а српској публици најпознатији као режисер филма о епском српском јунаку Бановић Страхињи. По мишљењу Петербурске федерације кино-штампе Ватрослав Мимица је највећи хрватски режисер и продуцент.[1]
Биографија
Пре Другог светског рата уписао је Медицински факултет Универзитета у Загребу, а за време фашистичке НД Хрватске године 1942. постаје члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Од 1943. се прикључио југословенским партизанима и учествовао у Народноослободилачкој борби у склопу партизанских санитетских јединица. [2]
Рад на филму
Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија Јадран филма. Међутим, две године касније, Мимица је напустио ову филмску компанију због неслагања с њеним креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм „У Олуји” (1952.). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио је неколико значајних остварења.[3] Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма (иако је његов последњи посао у анимацији био филм „Ватрогасци” (1971.)) и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани „Прометеј с острва Вишевице”, „Сељачка буна” и последње остварење „Бановић Страхиња”.[4] 1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму „Сулејман Освајач”. Филм „Прометеј с острва Вишевице” добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу. [5] За филм „Понедељак или уторак” Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Потом се вратио традиционалним филмовима и први од њих је „Догађај” (1969). Следећим филмом „Храњеник” (1970) поново враћа гледаоце на тему Другог светског рата. Размишљајући о дешавањима у концентрационом логору Мимица је покушао да анализира суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији и зло као један од аспеката људске природе. [6] Након тога Мимица је направио још неколико филмова од којих су најважнији „Сељачка буна 1573.” (1975.) који приказује како су сељаци на северу данашње Хрватске и суседним подручјима данашње Славоније, измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног Фрање Тахија, подигли устанак крајем XVI века и филм „Бановић Страхиња” (1981.) снимљен по мотивима српске народне песме Бановић Страхиња. [7] Сценарио за филм је написао у сарадњи са Александром Петровићем. [8] 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере. [9]
Приватни живот
Отац је холивудског режисера Сергије Мимице.
Филмографија (режисерска)
- „Бановић Страхиња” (1981.),
- „Посљедњи подвиг диверзанта Облака” (1978.),
- „Сељачка буна 1573.” (1975.),
- „Македонскиот дел од пеколот” (1971.),
- „Ватрогасци” (1971.),
- „Храњеник” (1970.),
- „Догађај” (1969.),
- „Каја, убит ћу те!” (1967.),
- „Понедељак или уторак” (1966.),
- „Прометеј с отока Вишевице” (1964.),
- „Женидба господина Марципана” (1963.),
- „Тифусари” (1963.),
- „Телефон” (1962.),
- „Мала кроника” (1962.),
- „Сулејман Освајач” (1961.),
- „Перпетуум мобиле лтд” (1961.),
- „Јубилеј господина Икла” (1955.).
Сценарији
- „Бановић Страхиња” (1981.),
- „Последњи подвиг диверзанта Облака” (1978.),
- „Сељачка буна 1573.” (1975.),
- „Македонскиот дел од пеколот” (1971.),
- „Ватрогасци” (1971.),
- „Позивница” (1970.),
- „Догађај” (1969.),
- „Каја, убићу те!” (1967.),
- „Понедељак или уторак” (1966.),
- „Прометеј с острва Вишевице” (1964.),
- „Тифусари” (1963.),
- „Женидба господина Марципана” (1963.),
- „Телефон” (1962.),
- „Perpetuum mobile ldp” (1961.),
- „Сулејман Освајач” (1961.),
- „Инспектор се вратио кући” (1959.),
- „Јаје” (1959.),
- „Код фотографа” (1959.),
- „Срећан крај” (1958.),
- „Самац” (1958.),
- „Каубој Џими” (1957.),
- „У Олуји” (1952.)
Продуцентска остварења
- „Телефон” (1962.),
- „Сулејман Освајач” (1961.),
Спољне везе
Хрватски филмски летопис https://www.hrstud.unizg.hr/_download/repository/Radic%3A_Filmovi_Vatroslava_Mimice.pdf
референце
- ^ „Балканские фильмы в советском прокате”. Приступљено 2. 7. 2015.
- ^ Harton, Andrew James. „Kinoeye”. Приступљено 14. 10. 2017.
- ^ „Анимирани филмови: Ватрослав Мимица”. matica.hr. Приступљено 14. 10. 2017.
- ^ „Filmovi Vatroslava Mimice”. imdb.
- ^ „Филмски лексикон”. film.lzmk.hr.
- ^ Harton, Andrew James. „Kinoeye”. Приступљено 14. 10. 2017.
- ^ „Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње"”. РТВ ревија. новембар 1980. Приступљено 14. 10. 2017.
- ^ „Александар Петровић”. aleksandarpetrovic.
- ^ „Пулски филмски фестивал”. arhiv.pulafilmfestival. Приступљено 14. 10. 2017.