Фернандо II од Арагона — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Ред 76: Ред 76:
| 9 = 9. [[Елеонора Арагонска, краљица Кастиље|Елеонора Арагонска]]
| 9 = 9. [[Елеонора Арагонска, краљица Кастиље|Елеонора Арагонска]]
| 10 = 10. [[Санчо Алфонсо, 1. гроф од Албуркерка]]
| 10 = 10. [[Санчо Алфонсо, 1. гроф од Албуркерка]]
| 11 = 11. [[Infanta Beatrice, Countess of Alburquerque|Беатрис од Португала]]
| 11 = 11. [[Беатрис, грофица Албукерка|Беатрис од Португала]]
| 12 = 12. Alfonso Enriquez, 1st Lord of Medina de Rio Seco
| 12 = 12. Alfonso Enriquez, 1st Lord of Medina de Rio Seco
| 13 = 13. Juana de Mendoza y Ayala
| 13 = 13. Juana de Mendoza y Ayala

Верзија на датум 19. октобар 2017. у 02:49

Фернандо II од Арагона
Лични подаци
Датум рођења(1452-03-10)10. март 1452.
Место рођењаСос дел Реј Католико, Шпанија
Датум смрти23. јануар 1516.(1516-01-23) (63 год.)
Место смртиМадригалехо, Екстремадура, Шпанија
ГробКраљевска капела у Гранади
Породица
СупружникИзабела I од Кастиље, Жермен де Фоа
ПотомствоХуана I од Кастиље, Изабела од Арагона и Кастиље, Хуан од Арагона и Кастиље, Марија од Арагона и Кастиље, Катарина од Арагона, Alonso de Aragón, John of Aragon, Prince of Girona
РодитељиХуан II од Арагона
Хуана Енрикез
ДинастијаТрастамаре
Краљ Сицилије (1468-1516)
Краљ Арагона, Валенсије, Мајорке и гроф Барселоне (1479-1516)
Краљ Кастиље и Леона (1474-1504)
Краљ Напуља (1504-1516)
Краљ Горње Наваре (1512-1516)
Период1468-1516
ПретходникХуан II од Арагона
НаследникКарло V, цар Светог римског царства

Фернандо II од Арагона и V од Кастиље (шп. Fernando II de Aragón y V de Castilla), рођен је 10. марта 1452. у месту Сос дел Реј Католико а умро је 23. јануара 1516. у Мадригалеху. Познат је још и као Фернандо Католички.

Син је Хуана II од Арагона и Хуане Енрикез. Био је краљ Арагона у периоду између 1479 и 1516. Био је такође савладар Кастиље између 1474. и 1504. и регент кастиљанске круне између 1507. и 1516. због менталне неспособности своје кћерке Хуане да преузме улогу владара након смрти Филипа Лепог, њеног супруга. Такође је био краљ Сицилије (1468—1516) и Напуља (1504—1516).

Детињство и младост

Фердинанд је рођен 1452. године у Сос дел Реју у Арагону. Отац, Хуан II Арагонски, владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године. Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, Хуана, припадала је знаменитој породици Енрикез[1]. Фердинанд се 1469. године оженио Изабелом, полусестром Енрикеа IV Кастиљског. Венчање је обављено у Ваљадолиду у тадашњој краљевини Кастиљи.

Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија[2]. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.

Владавина

До Изабелине смрти

Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби круне[3]. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно Кортеса у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење Свете инквизиције у Кастиљу[3]. Она је већ постојала у Арагону. Јевреји су 1492. године протерани из Шпаније (Гранадским указом) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем Гранадског султаната. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.

Споразумом у Алкасови 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци[4]. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира Канарска острва. У име Кастиље, Ђеновљанин Кристифор Колумбо открива Америку октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. Споразумом у Тордесиљасу из 1494. године уз лично посредовање папе Александра IV је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог Бразила, а Шпанији остатак Америке.

Регентство над Кастиљом

Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку Хуану за краљицу Кастиље. Њен супруг, Филип I, припадао је династији Хабзбург као син Максимилијана I и Марије Бургундијске. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син Карло имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду[5].

Спољна политика након Изабелине смрти

Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у Италијанске ратове покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У Рату камбрејске лиге прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару[6]. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је Карло I.

Потомство

У браку са Изабелом I од Кастиље имао је децу:

У другом браку са Жермен де Фоа није имао деце.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Енрике II од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
8. Хуан I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хуана Мануел
 
 
 
 
 
 
 
4. Фернандо I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Peter IV of Aragon
 
 
 
 
 
 
 
9. Елеонора Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Елеонора од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
2. Хуан II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Алфонсо XI од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
10. Санчо Алфонсо, 1. гроф од Албуркерка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Eleanor of Guzman
 
 
 
 
 
 
 
5. Елеонора од Албукерка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Педро I Португалски
 
 
 
 
 
 
 
11. Беатрис од Португала
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Inês de Castro
 
 
 
 
 
 
 
1. Фернандо II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Fadrique Alfonso, 1st Lord of Haro
 
 
 
 
 
 
 
12. Alfonso Enriquez, 1st Lord of Medina de Rio Seco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Paloma
 
 
 
 
 
 
 
6. Fadrique Enríquez, 1st Count of Melba and Rueda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Pedro González de Mendoza, 9th Lord of Mendoza
 
 
 
 
 
 
 
13. Juana de Mendoza y Ayala
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Aldonza de Ayala y Ceballos
 
 
 
 
 
 
 
3. Juana Enríquez
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Gonzalo Fernandez de Cordoba, 1st Lord of Aguilar
 
 
 
 
 
 
 
14. Diego Fernández de Córdova, 1st Lord of Baena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Maria Garcia Carrillo, 2nd Lady of Villaquirán de las Infantas
 
 
 
 
 
 
 
7. Mariana Fernández de Córdoba y Ayala, 4th Lady of Casarrubios del Monte
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Pedro Suárez de Toledo, 2nd Lord of Casarrubios
 
 
 
 
 
 
 
15. Inés de Ayala y Toledo, 3rd Lady of Casarrubios del Monte
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Juana Meléndez de Orozco, 2nd Lady of Pinto
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ Edwards, John (2000). The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc. стр. xiii. 
  2. ^ Алварес, Пећароман. стр. 102.
  3. ^ а б Алварес, Пећароман. стр. 103.
  4. ^ Алварес, Пећароман. стр. 105.
  5. ^ Војна енциклопедија, том 1. стр. 58.
  6. ^ Алварес, Пећароман. стр. 109.

Литература

Извори

  • Историја Шпаније, Де Бахо Алварес, Хулио Хил Пећароман, Клио, 2003. година
  • Војна енциклопедија, том 1, Београд 1972. година
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 


Краљ Арагона
14791556.
Краљ Сицилије
14681516.
Луј XII од Француске
Краљ Напуља
15041516.
Краљ Наваре
15131516.