Иво Поповић Ђани — разлика између измена

иво поповић ђани
иво поповић ђани
Лични подаци
Датум рођења	14. октобар 1915.
Место рођења	Џеронимо, Аризона, Сједињене Америчке Државе
Датум смрти	23. децембар 1986. (71 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	лекар
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Одликовања

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 20. октобар 2017. у 20:25

Иво Поповић Ђани (Џеронимо, 14. октобар 1915 — Београд, 23. децембар 1986), лекар-хирург, учесник Народноослободилачке борбе, професор Медицинског факултета у Београду и члан Црногорске академије наука и уметности.

Биографија

Рођен је 14. октобра 1915. године у месту Џеронимо, у америчкој држави Аризона. У Америци је завршио основну школу, а након тога се са породицом преселио у Краљевину Југославију, где је наставио школовање. У Пећи је завршио гимназију. Потом је од 1935. године студирао на Медицинском факултету у Загребу, а дипломирао је на Медициснком факултету у Београду.

Био је учесник Народноослободилачког рата од 1941. године. Радио је у партизанској болници у ослобођеној Фочи, у првој половини 1942. године, а касније је био у Санитету Прве пролетерске дивизије. Непосредно након рата био је начелник Санитета Тенсковске амрије ЈА, али је био демобилисан. Након демобилизације, био је један од оснивача болнице „Драгиша Мишовић” и начелник Хирушког одељења.

Године 1969. учествовао је у формирању Хирушког одељења Института за онкологију Медицинског факултета, а касније је постао његово начелник до одласка у пензију 1972. године. У време док је био начелник одељења, проф Ђани је проширио и модернизовао Хирушко одељење, организовао је одсек грудне хирургије, основао одељење интензивне неге, ангажовао се на усавршавању и специјализацији младих лекара и др, чиме је подигао стручни ниво рада и допринео већем угледу установе.^[1]

Био је велики љубитељ спорта, посебно кошарке. Децембра 1948. године је био један од оснивача Кошаркашког савеза Југославије и његов први председник од 1948. до 1949. године.

Умро је 23. децембра 1986. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства за златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и др. Такође је добитник Октобарске награде града Београда за развој кардиоваскуларне хирургије и награде АВНОЈ-а, коју је добио 1969. године.

Једна улица у београдском насељу Дедиње, у непосредној близини КБЦ „Драгиша Мишовић”, носи његово име.

Референце

^ Удружење онколошких хирурга Србије

Литература

Ко је ко у Југославији. Београд: „Хронометар”. 1970.

[1] Удружење онколошких хирурга Србије

[1]

@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 == Биографија ==
-Рођен је 14. октобра 1915. године у месту [[Џеронимо Естејтс (Аризона)|Џеронимо]], у америчкој држави Аризона. У Америици је завршио основну школу, а након тога се са породицом преселио у Краљевину Југославију, где је наставио школовање. У Пећи је завршио гимназију. Потом је од 1935. године студирао на Медицинском факултету у Загребу, а дипломирао је на Медициснком факултету у Београду.
+Рођен је [[14. октобар|14. октобра]] [[1915]]. године у месту [[Џеронимо Естејтс (Аризона)|Џеронимо]], у америчкој држави [[Аризона]]. У [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] је завршио основну школу, а након тога се са породицом преселио у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], где је наставио школовање. У [[Пећ (град)|Пећи]] је завршио гимназију. Потом је од [[1935]]. године студирао на [[Медицински факултет Свеучилишта у Загребу|Медицинском факултету]] у [[Загреб]]у, а дипломирао је на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медициснком факултету]] у [[Београд]]у.
-Био је учесник Народноослободилачког рата од 1941. године. Радио је у партизанској болници у ослобођеној Фочи, у првој половини 1942. године, а касније је био у Санитету Прве пролетерске дивизије. Непосредно након рата био је начелник Санитета Тенсковске амрије ЈА, али је био демобилисан. Након демобилизације, био је један од оснивача [[КБЦ Др Драгиша Мишовић|болнице „Драгиша Мишовић”]] и начелник Хирушког одељења.
+Био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] од [[1941]]. године. Радио је у партизанској болници у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Фочи]], у првој половини [[1942]]. године, а касније је био у Санитету [[Прва пролетерска дивизија|Прве пролетерске дивизије]]. Непосредно након рата био је начелник Санитета Тенсковске амрије ЈА, али је био демобилисан. Након демобилизације, био је један од оснивача [[КБЦ Др Драгиша Мишовић|болнице „Драгиша Мишовић”]] и начелник Хирушког одељења.
-Године 1969. учествовао је у формирању Хирушког одељења Института за онкологију Медицинског факултета, а касније је постао његово начелник до одласка у пензију 1972. године. У време док је био начелник одељења, проф Ђани је проширио и модернизовао Хирушко одељење, организовао је одсек грудне хирургије, основао одељење интензивне неге, ангажовао се на усавршавању и специјализацији младих лекара и др, чиме је подигао стручни ниво рада и допринео већем угледу установе.<ref>[http://ssso.rs/8-srpski/o-nama Удружење онколошких хирурга Србије]</ref>
+Године [[1969]]. учествовао је у формирању Хирушког одељења Института за онкологију Медицинског факултета, а касније је постао његово начелник до одласка у пензију [[1972]]. године. У време док је био начелник одељења, проф Ђани је проширио и модернизовао Хирушко одељење, организовао је одсек грудне хирургије, основао одељење интензивне неге, ангажовао се на усавршавању и специјализацији младих лекара и др, чиме је подигао стручни ниво рада и допринео већем угледу установе.<ref>[http://ssso.rs/8-srpski/o-nama Удружење онколошких хирурга Србије]</ref>
-Био је велики љубитељ спорта, посебно кошарке. Децембра 1948. године је био један од оснивача [[Кошаркашки савез Србије|Кошаркашког савеза Југославије]] и његов први председник од 1948. до 1949. године.
+Био је велики љубитељ спорта, посебно [[Кошарка|кошарке]]. Децембра [[1948]]. године је био један од оснивача [[Кошаркашки савез Србије|Кошаркашког савеза Југославије]] и његов први председник од 1948. до 1949. године.
-Умро је 23. децембра 1986. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
+Умро је [[23. децембар|23. децембра]] [[1986]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].
-Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства за златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и др. Такође је добитник Октобарске награде града Београда за развој кардиоваскуларне хирургије и награде АВНОЈ-а, коју је добио 1969. године.
+Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства за златним венцем]], [[Орден рада|Орден рада са црвеном заставом]] и др. Такође је добитник [[Октобарска награда града Београда|Октобарске награде града Београда]] за развој кардиоваскуларне хирургије и [[Награда АВНОЈ-а|награде АВНОЈ-а]], коју је добио [[1969]]. године.
 Једна улица у београдском насељу [[Дедиње]], у непосредној близини КБЦ „Драгиша Мишовић”, носи његово име.