Војислављевићи

Војислављевићи
Држава	Рашка Дукља
Владарска титула	краљ кнез жупан
Оснивач	Стефан Војислав
Посљедњи владар	Михаило Војислављевић
Владавина	1018—1186.
Националност	српска
Вјера	православна

Војислављевићи су Crnogorska средњовековна династија, која је наследила власт над Дукљом преко Јована Владимира и српске династије Властимировића. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну. Њихова владавина је трајала од 1018. до 1186. године, када је доминацију преузела династија Немањић.

Краљ Михајло - црква Светог Михајла у Стону

Порекло имена

Војислављевићи носе име по Травунском племићу по имену Стефан Војислав, који је био синовац владара Дукље Светог Јована Владимира. Он је такође био и унук Љутимира, последњег кнеза Рашке.

Када је поново Византија окупирала Рашку, кнез Војислав и његов син Михаило, рођен након 1042. који је постао Велики жупан Зете 1050/1055, обновили су кнежевину и задржали независност од Византије. Након Михаила постављен је његов син Петрислав за великог кнеза Дукље.

Икона краља Михајла са круном се и даље чува у Цркви Светог Михајла у Стону, на полуострву Пељешац.

Наследио га је његов син Константин Бодин, који је владао од 1080. до 1101.

Вукан и Марко, нови кнезови Рашке су вероватно били синови поменутог Петрислава. Вукан (1083—1115) је био Велики жупан док није Марку предао управљање Дукљом. Византијски цар Алексије I Комнин касније је приморао Вукана да призна врховну власт Византије 1094. године.

Након Бодинове смрти 1101. године непрестане борбе за власт између његових наследника ослабиле су државу. Бодин је претходно прогнанао Доброслава, његовог млађег брата, заједно са својим рођаком Кочапаром. 1101. године они су се вратили и наставили борбе за власт у Дукљи.

Године 1114. Ђорђе, син Константина Бодина, преузео је власт у Дукљи. Следеће године Вукана замењује синовац Урош I Вукановић (око 1115—1131) у Рашкој. Ђорђева владавина је трајала до 1118. године.

Један од синова Уроша I био је Завида, кнез Захумља. Његова четири сина ће на крају довести до тога да власт над Рашком преузме династија Немањићии.

Владари

Дукља

• Кнез Стефан Војислав (1018/9 — око 1043)
• Кнегиња Неда (око 1043 — око 1046)
• Кнез Гојислав (око 1043 — око 1046)
• Краљ Михаило Војислављевић (око 1046—1081)
• Краљ Константин Бодин (1081—1099)
• Краљ Михаило II Војислављевић (1099—1102)
• Краљ Доброслав II (1099—1102, 1102)
• Краљ Михаило Војислављевић (1101—1102)
• Краљ Кочапар (1102—1103)
• Краљ Владимир Војислављевић (1103—1114)
• Краљ Ђорђе Бодиновић (1114—1118, 1125—1131)
• Кнез Грубеша (1118—1125)
• Краљ Градихна (1131—1148)
• Кнез Радослав Градишнић (1146—1148, 1162)
• Жупан Деса (1148—1163)
• Кнез Михаило Војислављевић (1162—1186)
• Кнегиња Десислава (1186—1189)

Рашка

• Жупан Петрислав (око 1050—1083)
• Велики жупан Вукан (1083—1115)
• Жупан Марко (1083—1115)
• Велики жупан Урош I Вукановић (око 1115/1120—1131)
• Велики жупан Урош II Примислав (око 1140—1161)
• Жупан Деса (1161—1165)

Босна

• Кнез Стефан
• Кнез Вукимир Војислављевић
• Кнез Томаш Вукмировић

Литература

• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages). Београд: Knowledge.