Богдан Котлица — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 17: Ред 17:


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је маја [[1907]]. године у селу [[Тимар]]у, код [[Шавник]]а. Име је добио по свом претку попу Богдану, оцу чувеног ускока и харамбаше Мијата Котлице. Потицао је веома сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у селу [[Боан]]у, удаљеном 12 километара од његове куће. Гимназију је почео да учи у [[Колашин]]у, али пошто га породица није могла школовати, његова мајка Јелица је прешла у Колашин и запослила се као чистачица у болници.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=407}}
Рођен је маја [[1907]]. године у селу [[Тимар]]у, код [[Шавник]]а. Име је добио по свом претку попу Богдану, оцу чувеног ускока и харамбаше [[Мијат Котлица|Мијата Котлице]]. Потицао је веома сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у селу [[Боан]]у, удаљеном 12 километара од његове куће. Гимназију је почео да учи у [[Колашин]]у, али пошто га породица није могла школовати, његова мајка Јелица је прешла у Колашин и запослила се као чистачица у болници.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=407}}


Током школовања Богдан је дошао у сукоб с професором веронауке, па је због тога школовање морао да настави у [[Пљевља|Пљевљима]], где је [[1929]]. године матурирао. Након тога је уписао [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у. Током студија се прикључио [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]] и учествовао је у његовим акцијама на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Био је један од организатора Друштва црногорских студената, које је окупљало све револуционарне студенте из Црне Горе, а учествовао је у организовању студентске задруге „Самопомоћ” и др.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=407}}
Током школовања Богдан је дошао у сукоб с професором веронауке, па је због тога школовање морао да настави у [[Пљевља|Пљевљима]], где је [[1929]]. године матурирао. Након тога је уписао [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у. Током студија се прикључио [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]] и учествовао је у његовим акцијама на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Био је један од организатора Друштва црногорских студената, које је окупљало све револуционарне студенте из Црне Горе, а учествовао је у организовању студентске задруге „Самопомоћ” и др.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=407}}

Верзија на датум 25. октобар 2017. у 19:50

богдан котлица
Лични подаци
Датум рођења(1909-05-00)мај 1909.
Место рођењаТимар, код Шавника,  Књажевина Црна Гора
Датум смрти16. новембар 1942.(1942-11-16) (33 год.)
Место смртиСтабна, код Плужина, Црна Гора НД Црна Гора
Деловање
Члан КПЈ од1936.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од13. јул 1953.

Богдан Котлица (Тимар, код Шавника, мај 1909Стабна, код Плужина, 16. новембар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је маја 1907. године у селу Тимару, код Шавника. Име је добио по свом претку попу Богдану, оцу чувеног ускока и харамбаше Мијата Котлице. Потицао је веома сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у селу Боану, удаљеном 12 километара од његове куће. Гимназију је почео да учи у Колашину, али пошто га породица није могла школовати, његова мајка Јелица је прешла у Колашин и запослила се као чистачица у болници.[1]

Током школовања Богдан је дошао у сукоб с професором веронауке, па је због тога школовање морао да настави у Пљевљима, где је 1929. године матурирао. Након тога је уписао Правни факултет у Београду. Током студија се прикључио револуционарном студентском покрету и учествовао је у његовим акцијама на Београдском универзитету. Био је један од организатора Друштва црногорских студената, које је окупљало све револуционарне студенте из Црне Горе, а учествовао је у организовању студентске задруге „Самопомоћ” и др.[1]

Током студија у Београду, тешко је живео и морао је сам да се издржава. Мајка Јелица му је умрла, а отац Милош се тешко разболео, па од породице није мога очекивати помоћ. Радио је тешке физичке послове, али је и поред тога био добар студент. За време распуста одлазио је у родни крај и тамо радио на политичком окупљању сеоске омладине. Године 1936. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Након завршетка студија, био је распоређен за судског приправника у Лапову, а убрзо потом је добио премештај у Краљево. Године 1939. постављен је за судског приправника у Среском суду у Подгорици.[1]

Послије окупације Југославије, 1941. године, по партијском задатку отишао је у родни крај, где је шавничком срезу радио на организовању устанка. Када је избио Тринаестојулски устанак, био је члан устаничког руководства на терену Шавника и активно је учествовао у првим борбама на уништавању карабињерских и жандармеријских станица и у борбама за ослобођење Шавника и Жабљака. После првог ослобођења среза и формирања војних јединица по свим општинама, био је изабран за политичког комесара Ускочког батаљона.[2]

Након окупаторске офанзиве и заузимања целог шавничког среза, радио је на обједињавању партијских организација на терену. На Другој среској конференцији КПЈ за Шавник, октобра 1941. године, био је изабран за организационог секретара. Након тога је био на челу Ускочко-дробњачког батаљона, с којим је учествовао у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941. године, када је био рањен.[2]


Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 13. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[2]

Референце

Литература