Програмер софтвера — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Dodat sinonim
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м +
Ред 1: Ред 1:
'''Развијач софтвера''' или "развоjник софтвера" или '''софтвер девелопер''' ({{јез-енгл|software developer}}) особа је која се бави [[процес развоја софтвера|процесом развоја софтвера]], укључујући истраживање, дизајн, [[програмирање]] и тестирање [[софтвер|рачунарског софтвера]]. Неки од значајних развијача софтвера укључују [[Питер Нортон|Питера Нортона]] (девелопер за ''Нортон јутилитис''), [[Ричард Гариот|Ричарда Гариота]] (творац серије [[Ултима (серија)|Ултима]]) и [[Филип Кан|Филипа Кана]] (кључни оснивач [[Борланд]]а), а сви они су започели као индивидуални предузетници или чланови малог тима развијача софтвера.
'''Развијач софтвера''' или '''развоjник софтвера''' или '''софтвер девелопер''' ({{јез-енгл|software developer}}) особа је која се бави [[процес развоја софтвера|процесом развоја софтвера]], укључујући истраживање, дизајн, [[програмирање]] и тестирање [[софтвер|рачунарског софтвера]]. Неки од значајних развијача софтвера укључују [[Питер Нортон|Питера Нортона]] (девелопер за ''Нортон јутилитис''), [[Ричард Гариот|Ричарда Гариота]] (творац серије [[Ултима (серија)|Ултима]]) и [[Филип Кан|Филипа Кана]] (кључни оснивач [[Борланд]]а), а сви они су започели као индивидуални предузетници или чланови малог тима развијача софтвера.


Други називи занимања који се често користе са сличним значењем су [[програмер]], [[аналитичар софтвера]] и [[софтверски инжењер]].
Други називи занимања који се често користе са сличним значењем су [[програмер]], [[аналитичар софтвера]] и [[софтверски инжењер]].

Верзија на датум 1. новембар 2017. у 12:07

Развијач софтвера или развоjник софтвера или софтвер девелопер (енгл. software developer) особа је која се бави процесом развоја софтвера, укључујући истраживање, дизајн, програмирање и тестирање рачунарског софтвера. Неки од значајних развијача софтвера укључују Питера Нортона (девелопер за Нортон јутилитис), Ричарда Гариота (творац серије Ултима) и Филипа Кана (кључни оснивач Борланда), а сви они су започели као индивидуални предузетници или чланови малог тима развијача софтвера.

Други називи занимања који се често користе са сличним значењем су програмер, аналитичар софтвера и софтверски инжењер.

Према девелоперу Ерику Синку, разлике између системског дизајна, развоја софтвера и програмирања су очигледне. Већ на тренутном тржишту може се видети на сегрегација између програмера и девелопера, с обзиром на то да онај ко имплементира није исто што и онај који дизајнира класну структуру или хијерархију. Могуће је чак и да девелопери постану системске архитекте, они који дизајнирају архитектуру са више нивоа или интеракцију компоненти великог софтверског система.[1] (Такође погледајте Дебату о томе ко је софтверски инжењер.)

У великој компанији, може бити запосленика чија једина одговорност се састоји од само једне од поменутих фаза. У мањим окружењима девелопера, само неколико особа или чак један појединац може да обавља комплетан процес.

Историја

Реч софтвер је скована као подвала још 1953. године, али се у штампи није појавила све до 1960-их.[2] Пре овога, рачунаре су програмирали или купци или неколико комерцијалних рачунарских продаваца тог времена, као што је UNIVAC и IBM. Прва компанија која је основана да би омогућавала софтверске производе и услуге била је Computer Usage Company, 1955. године.[3]

Софтверска индустрија се проширила раних 1960-их, готово одмах након што су рачунари први пут продати у количинама масовне производње. Универзитети, влада и правна лица створили су потражњу за софтвером. Многи од ових програма су били написани корпоративно од стране програмера запослених са пуним радним временом. Неки су слободно дистрибуисани између корисника одређеног уређаја без накнаде. Други су се радили на комерцијалној основи, а друге фирме као што је Computer Sciences Corporation (основана 1959 године) почеле су да расту. Проивођачи рачунара/хардвера почели су са обједињавањем оперативних система, системских софтвера и програмских окружења са својим машинама.

Када је Digital Equipment Corporation (DEC) на тржиште донела микрорачунар релативно ниске цене, омогућила је да рачунарство буде на дохват руке много више компанија и универзитета широм света, те је створила велику иновацију у смислу нових, моћних програмских језика и методологија. Нови софтвер је прављен за микрорачунаре, тако да су други произвођачи укључујући IBM пратили оно што ради DEC, што је између осталог резултовало производом IBM AS/400.

Индустрија се знатно проширила са успоном личног рачунара („PC”) средином 1970-их, који је рачунарство донео на радни сто канцеларијског радника. У наредним годинама, такође је створен растуће тржиште за игре, апликације и услужне програме. DOS, Мајкрософтов први производ у виду оперативног система, био је доминантан оперативни систем у то време.[4]

У првим годинама 21. века, настао је још један успешан модел пословања за хостовани софтвер, назван software-as-a-service или SaaS; ово је најмање трећи пут да је покушано увођење овог модела. Са тачке гледишта произвођача неког власничког софтвера, SaaS смањује бригу око неовлашћеног копирања, јер се може приступити само преко веба, а по дефиницији не садржи клијентски софтвер који се учитава на рачунару једног крајњег корисника. До 2014. године, улога клауд девелопера била је дефинисана; у овом контексту, била је објављена једна дефиниција „девелопера” у целини:[5]

Девелопери праве софтвер да би га свет користио. Посао девелопера је да направи код — свеж код за нове производе, поправке кодова за одржавање, кодове за пословну логистику и кодове за помоћне библиотеке.

Види још

Референце

  1. ^ Sink, Eric. „Small ISVs: You need Developers, not Programmers”. Sourcegear. Приступљено 6. 6. 2008. „A programmer is someone who does nothing but code new features and (if you're lucky) fix bugs. They don't write specs. They don't write automated test cases. They don't help keep the automated build system up to date. They don't help customers work out tough problems. They don't help write documentation. They don't help with testing. They don't even read code. All they do is write new code. 
  2. ^ Niquette, Paul (1995). „Softword: Provenance for the Word 'Software'.  адаптирано из Sophisticated: The Magazine. ISBN 1-58922-233-4.
  3. ^ Kubie, Elmer C. (лето 1994). „Recollections of the first software company”. Annals of the History of Computing. IEEE Computer Society. 16 (2): 65—71. doi:10.1109/85.279238. 
  4. ^ Rebello, Kathy; Schwartz, Evan I.; Verity, John W.; Lewyn, Mark; Levine, Jonathan (28. 2. 1993). „Is Microsoft Too Powerful”. Businessweek Archives. Bloomberg Businessweek. Приступљено 26. 9. 2014. 
  5. ^ Hardiman, Nick (24. 7. 2014). „A portrait of the modern cloud developer”. TechRepublic. „Developers make software for the world to use. The job of a developer is to crank out code — fresh code for new products, code fixes for maintenance, code for business logic, and code for supporting libraries. 

Спољашње везе