Маргита Стефановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 21: Ред 21:
Рођена је као јединица у породици београдског [[позориште|позоришног]] и ТВ-редитеља [[Славољуб Стефановић Раваси|Славољуба Стефановића-Равасија]].
Рођена је као јединица у породици београдског [[позориште|позоришног]] и ТВ-редитеља [[Славољуб Стефановић Раваси|Славољуба Стефановића-Равасија]].


Средњу музичку школу завршава у класи са [[Иво Погорелић|Ивом Погорелићем]] са којим узима приватне часове код [[Русија|руског]] професора Тимикина. Као апсолутни слухиста и уз Погорелића најталентованија у класи добија понуду за наставак школовања на [[Москва|московском]] конзерваторијуму. Понуду одбија и у Београду уписује архитектуру коју успешно завршава [[1982]]. Као студент осваја трећу награду на међународном конкурсу у [[Јапан]]у за рад на тему уређења [[Црна Гора|црногорског]] села [[Режевићи]]. Истовремено важи за једног од најталентованијих класичних пијаниста.
Средњу музичку школу завршава у класи са [[Иво Погорелић|Ивом Погорелићем]] са којим узима приватне часове код [[Русија|руског]] професора Тимикина. Као апсолутни слухиста и уз Погорелића најталентованија у класи добија понуду за наставак школовања на [[Москва|московском]] конзерваторијуму. Понуду одбија и у Београду уписује архитектуру коју успешно завршава [[1984]]. Као студент осваја трећу награду на међународном конкурсу у [[Јапан]]у за рад на тему уређења [[Црна Гора|црногорског]] села [[Режевићи]]. Истовремено важи за једног од најталентованијих класичних пијаниста.


Прекретницу у њеној музичкој оријентацији представља присуствовање концерту тек формираног бенда [[Милан Младеновић|Милана Младеновића]] [[Екатарина Велика|Катарина II]] у сали биоскопа „Топчидерска звезда“. [[1. мај|Првог маја]] [[1982]]. упознаје чланове групе [[Електрични оргазам]], а кроз дружење са њима и [[Милан Младеновић|Милана Младеновића]]. Младеновић је, фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује [[синтесајзер]] на којем Стефановићева вежба. Након повратка са тромесечног пута по [[Јужна Америка|Јужној Америци]] Маргита Стефановић постаје стални члан састава.
Прекретницу у њеној музичкој оријентацији представља присуствовање концерту тек формираног бенда [[Милан Младеновић|Милана Младеновића]] [[Екатарина Велика|Катарина II]] у сали биоскопа „Топчидерска звезда“. [[1. мај|Првог маја]] [[1982]]. упознаје чланове групе [[Електрични оргазам]], а кроз дружење са њима и [[Милан Младеновић|Милана Младеновића]]. Младеновић је, фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује [[синтесајзер]] на којем Стефановићева вежба. Након повратка са тромесечног пута по [[Јужна Америка|Јужној Америци]] Маргита Стефановић постаје стални члан састава.
Ред 31: Ред 31:
Крајем 90-их њена музичка активност слаби. Године [[2002]]. компонује музику за представу београдске редитељке [[Хајдана Балетић|Хајдане Балетић]] „Капут мртвог човека“ што је њено последње музичко дело.
Крајем 90-их њена музичка активност слаби. Године [[2002]]. компонује музику за представу београдске редитељке [[Хајдана Балетић|Хајдане Балетић]] „Капут мртвог човека“ што је њено последње музичко дело.


Маргита Стефановић је последње године живота провела у београдском Центру за смештај бескућника, а умрла је [[18. септембар|18. септембра]] [[2002]]. на београдској Инфективној клиници. Узрок смрти није званично објављен, али се претпоставља да је умрла од последица дугогодишњег интравенозног конзумирања [[дрога|дроге]].
Маргита Стефановић је последње недеље живота провела у београдском Центру за смештај бескућника, а умрла је [[18. септембар|18. септембра]] [[2002]]. на београдској Инфективној клиници.


== Занимљивост ==
== Занимљивост ==
* За њу је везана урбана прича о првом београдском [[графити|графиту]]. Наиме, [[Небојша Крстић (музичар)|Небојша Крстић]] је на њеној кући на [[Славија|Славији]] написао ''Маргита је дечак''. Много година касније графит је избледео, а неко је преко њега исписао ''Прозор мора пасти''.
* За њу је везана урбана прича о првом београдском [[графити|графиту]]. Наиме, [[Небојша Крстић (музичар)|Небојша Крстић]] је на зиду у дворишту, наспрам прозора њеног стана у Смиљанићевој 4 на Славији, написао ''Маргита је дечак''. Много година касније графит је избледео, а неко је преко њега исписао ''Прозор мора пасти''.


== Библиографија ==
== Библиографија ==
* „Маги, звезда која вечно траје“ ([[Београд]], 2002)
* „Маги, звезда која вечно траје“ ([[Београд]], 2002)
* Александар Илић: „Врати унатраг“ ([[Београд]], 2008)
* Александар Илић: „Врати унатраг“ ([[Београд]], 2008)
* [[Lidija Nikolić]]: Osećanja O. Sećanja (Čekić, Beograd, 2011, 2012)
* [[Lidija Nikolić]]: "Osećanja O. Sećanja" (Čekić, Beograd, 2011, 2012; Чекић/Макарт 2014; Orion Art 2017)
* Lidija Nikolić: "Post scriptum" (Beograd, Orion Art, 2017)


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 13. новембар 2017. у 14:24

Маргита Стефановић
Лични подаци
Датум рођења(1959-04-01)1. април 1959.
Место рођењаБеоград,  ФНР Југославија
Датум смрти18. септембар 2002.(2002-09-18) (43 год.)
Место смртиБеоград,  СР Југославија
Музички рад
Активни период1982—2002.
ЖанрРок
Инструментклавир, клавијатуре
Остало
Повезани чланциЕкатарина Велика

Маргита Маги Стефановић (Београд, 1. април 1959Београд, 18. септембар 2002) била је српска музичарка, најпознатија као клавијатуристкиња београдске рок групе „Екатарина Велика“.

Биографија

Рођена је као јединица у породици београдског позоришног и ТВ-редитеља Славољуба Стефановића-Равасија.

Средњу музичку школу завршава у класи са Ивом Погорелићем са којим узима приватне часове код руског професора Тимикина. Као апсолутни слухиста и уз Погорелића најталентованија у класи добија понуду за наставак школовања на московском конзерваторијуму. Понуду одбија и у Београду уписује архитектуру коју успешно завршава 1984. Као студент осваја трећу награду на међународном конкурсу у Јапану за рад на тему уређења црногорског села Режевићи. Истовремено важи за једног од најталентованијих класичних пијаниста.

Прекретницу у њеној музичкој оријентацији представља присуствовање концерту тек формираног бенда Милана Младеновића Катарина II у сали биоскопа „Топчидерска звезда“. Првог маја 1982. упознаје чланове групе Електрични оргазам, а кроз дружење са њима и Милана Младеновића. Младеновић је, фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује синтесајзер на којем Стефановићева вежба. Након повратка са тромесечног пута по Јужној Америци Маргита Стефановић постаје стални члан састава.

„Катарина II“ 1985. мења име у „Екатарина Велика“ и делује све до 1994. године. Током тог периода Маргита Стефановић компонује и музику за позориште (представе „Класни непријатељ“, „Три сестре“, „С оне стране дуге“ и „Мајка храброст“) и телевизију (драма „Плави, плави“), ради као продуцент („Карлови Вари“) и гостује на албумима многих југословенских група („Бејби Кејт“, Елвис Ј. Куртовић, „Ван Гог“, „Бабе“). Године 1985. појављује се у филму Горана МарковићаТајванска канаста“ у улози сестре главног јунака. У филму се појављује и „ЕКВ“ изводећи песму „Тату“.

После распада „Екатарине Велике“ наставља да се бави музиком. Са неколико београдских музичара крајем 1994. оснива бенд Курајбери који углавном изводи обраде страних и домаћих хитова по београдским клубовима. Године 1995. оснива бенд „EQV“ са музичарем Владимиром Стојићем и издаје ЦД „Ти си сав мој бол“ (назван по песми „Екатарине Велике“) за бечку музичку кућу „Coop Arts & Crafts Unlimited“. На ЦД-у се налази и техно обрада истоимене песме. У том периоду наставља да гостује и на албумима и концертима југословенских бендова и повремено свира са саставима „Глисерси“, „Зион банда“ и „Директори“.

Крајем 90-их њена музичка активност слаби. Године 2002. компонује музику за представу београдске редитељке Хајдане Балетић „Капут мртвог човека“ што је њено последње музичко дело.

Маргита Стефановић је последње недеље живота провела у београдском Центру за смештај бескућника, а умрла је 18. септембра 2002. на београдској Инфективној клиници.

Занимљивост

  • За њу је везана урбана прича о првом београдском графиту. Наиме, Небојша Крстић је на зиду у дворишту, наспрам прозора њеног стана у Смиљанићевој 4 на Славији, написао Маргита је дечак. Много година касније графит је избледео, а неко је преко њега исписао Прозор мора пасти.

Библиографија

  • „Маги, звезда која вечно траје“ (Београд, 2002)
  • Александар Илић: „Врати унатраг“ (Београд, 2008)
  • Lidija Nikolić: "Osećanja O. Sećanja" (Čekić, Beograd, 2011, 2012; Чекић/Макарт 2014; Orion Art 2017)
  • Lidija Nikolić: "Post scriptum" (Beograd, Orion Art, 2017)

Литература

Спољашње везе