Књижевна општина Вршац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Сређивање}}
{{Сређивање}}


'''Књижевна општина Вршац (КОВ)''' је културна институција основана [[1972.]] године на иницијативу прослављеног песника [[Васко Попа|Васка Попе]]. Испрва замишљен као [[комуна]] завичајних писаца који ће прославити [[Вршац]], КОВ је под уредништвом песника [[Петру Крду|Петруа Крдуа]] постао незаобилазна међународна књижевна адреса. КОВ 45 година представља [[симбол]] јединственог начина неговања писане речи, као "остварена [[утопија]]", како је дугогодишњи уредник и председник Крду, дефинисао. Од [[2011.]] главни уредник Књижевне општине Вршац је др Драшко Ређеп, писац, [[књижевна критика|књижевни критичар]] и врсни [[интелектуалац]]. Седиште КОВ-а је дуго година била кућа [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]], на залагање Васка Попе. Од 2013. године КОВ је на иницијативу [[Црквена општина|Црквене општине]] избачен на мансарду Стеријине куће, где у отежаним условима наставља клутурну делатност од значаја за [[Србија|Србију]], [[регион]] и [[Европа|Европу]].<ref>[[Танјуг]] Б92 https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2017&mm=06&dd=21&nav_id=1274380</ref>
'''Књижевна општина Вршац (КОВ)''' је културна институција основана [[1972.]] године на иницијативу прослављеног песника [[Васко Попа|Васка Попе]]. Испрва замишљен као [[комуна]] завичајних писаца који ће прославити [[Вршац]], КОВ је под уредништвом песника [[Петру Крду|Петруа Крдуа]] постао незаобилазна међународна књижевна адреса. КОВ 45 година представља [[симбол]] јединственог начина неговања писане речи, као "остварена [[утопија]]", како је дугогодишњи уредник и председник Крду, дефинисао. Од [[2011.]] главни уредник Књижевне општине Вршац је др Драшко Ређеп, писац, [[књижевна критика|књижевни критичар]] и врсни [[интелектуалац]]. Седиште КОВ-а је дуго година била кућа [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]], на залагање Васка Попе. Од 2013. године КОВ је на иницијативу [[Црквена општина|Црквене општине]] избачен на мансарду Стеријине куће, где у отежаним условима наставља клутурну делатност од значаја за [[Србија|Србију]], [[регион]] и [[Европа|Европу]].<ref>[[Танјуг]] Б92 https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2017&mm=06&dd=21&nav_id=1274380</ref> Председник КОВ-а је Ана Крду.
== Манифестације ==
== Манифестације ==



Верзија на датум 30. новембар 2017. у 12:59

Књижевна општина Вршац (КОВ) је културна институција основана 1972. године на иницијативу прослављеног песника Васка Попе. Испрва замишљен као комуна завичајних писаца који ће прославити Вршац, КОВ је под уредништвом песника Петруа Крдуа постао незаобилазна међународна књижевна адреса. КОВ 45 година представља симбол јединственог начина неговања писане речи, као "остварена утопија", како је дугогодишњи уредник и председник Крду, дефинисао. Од 2011. главни уредник Књижевне општине Вршац је др Драшко Ређеп, писац, књижевни критичар и врсни интелектуалац. Седиште КОВ-а је дуго година била кућа Јована Стерије Поповића, на залагање Васка Попе. Од 2013. године КОВ је на иницијативу Црквене општине избачен на мансарду Стеријине куће, где у отежаним условима наставља клутурну делатност од значаја за Србију, регион и Европу.[1] Председник КОВ-а је Ана Крду.

Манифестације

Књижевна општина Вршац, коју чине едиције "Несаница", "Атлас ветрова", "Катедра Васко Попа", "Стеријана" дуги низ година додељује Европску награду за поезију, објављује часопис за поезију, прозу и есејистику, Ковине, који излази двапут годишње; организује трибине "Средом код Стерије", перформансе и хепенинге. Лауреати Европске награде за поезију су Лидија Димковска, Адам Загајевски,[2] Петру Крду (постхумно), и други. КОВ негује преводну књижевност, бави се проблемима авангарде, традиције, окупљајући истакнуте преводиоце, као нпр. Бисерку Рајчић, што домаћу књижевност повезује са другим словенским и европским културама. Објављује мање позната дела класика попут Федерика Гарсије Лорке; као и теоријске књиге; те поезију песника млађе и старије генерације, Александра Јовановића, Вукашина Војводића, Габријела Бабуца, Ивана Деспотовића. [3] Издања КОВ-а користе се у студијама и проућавању књижевности.[4]

Извори