Афонсо I од Португалије — разлика између измена
м standardizacija |
м standardizacija |
||
Ред 50: | Ред 50: | ||
| 1 = 1. '''Афонсо I Португалски''' |
| 1 = 1. '''Афонсо I Португалски''' |
||
| 2 = 2. [[Енрике Бургундски]] |
| 2 = 2. [[Енрике Бургундски]] |
||
| 3 = 3. [[ |
| 3 = 3. [[Тереза од Леона]] |
||
| 4 = 4. [[Хенри Бургундијски]] |
| 4 = 4. [[Хенри Бургундијски]] |
||
| 5 = |
| 5 = |
Верзија на датум 1. децембар 2017. у 05:54
Афонсо I Португалски | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Афонсо Енрикес |
Датум рођења | 25. јул 1109. |
Место рођења | Гимараис, |
Датум смрти | 6. децембар 1185.75/76 год.) ( |
Место смрти | Коимбра, |
Породица | |
Супружник | Матилда од Савоје и Португала |
Потомство | Санчо I Португалски |
Родитељи | Енрике Бургундски Тереза од Леона |
Династија | Бургундска династија |
Гроф Португала | |
Период | 1112. - 1139. |
Претходник | Енрике Бургундски |
Наследник | нема, последњи је носио ту титулу |
Краљ Португала | |
Период | 1139. - 1185. |
Претходник | нема, први је носио ту титулу |
Наследник | Санчо I Португалски |
Савладар | Тереза од Леона |
Афонсо I Португалски или Алфонсо I Португалски (порт. Afonso I Henriques; 1109, Коимбра - 6. децембар 1185, Коимбра) је био последњи гроф Португала (1112 - 1139) и први краљ Португала, као и први независни владар Португала (1139 - 1185) из Бургундске династије. Због ових успеха познат је као Освајач, Оснивач или као Афонсо Велики.
Отац му је био крсташки војсковођа Енрике Бургундски, а мајка леонска принцеза Тереза од Леона. Овом женидбом је његов отац преузео Грофивију Португал која је чинила трећину целог Леона. Афонсо је након његове смрти 1112. године наследио титулу грофа. Пошто је Афонсо дошао на престо са три године његова мајка му је била регент до 1128. године.
По преузимању самосталне власти почео је ратове не само са муслиманима него и са својим рођаком и сизереном краљем Кастиље [1]. Он се ослободио сизеренства Кастиље, признавши вазалну зависност од папске столице, а то је довело до изузетног значаја цркве у политичком животу земље [2]. У овај сукоб са краљем Кастиље се умешао и сам папа Иноћентије II и уприличио мировни уговор. Енрике је као папски вазал донео титулу краља 25. јула 1139. године. Срећни случај је четири године касније пружио могућност да снажно удари на своје муслиманске непријатеље. Бродови на којима су пловили енглески, фламански и севернонемачки крсташи, на путу се придруже Другом крсташком рату у Палестини, зауставили су се у Опорту, где их је Афонсо замолио за помоћ. Они су заузели Лисабон и предали га Афонсу пре него што су наставили својим путем [1].
У Португалу су огромну улогу играли духовно-ритерски редови, којима је припадао знатан део земље. У колонизовању земаља одузетих Маврима учествовало је и слободно сељаштво. Стога је у Португалу, као и у Кастиљи, поред крупних земљопоседа феудалаца, цркве и духовно-ритерских редова, где су били насељени кметови, било и доста слободних сељачких општина, особито у јужним деловима земље. Од малобројних приморских градова у Португалу највећи је значај добио Лисабон, који је постао један од крупних у трговачких центара Европе. Лисабон лежи на поморском путу који води из Средоземног мора у Атлантски океан. Трговао је са земљама на Медитерану, са Енглеском, Француском и Низоземском. У Португалу је била развијена бродоградња [2].
Породично стабло
16. Робер II Побожни | ||||||||||||||||
8. Роберт I од Бургундије | ||||||||||||||||
17. Констанца од Арла | ||||||||||||||||
4. Хенри Бургундијски | ||||||||||||||||
18. Dalmas, Lord of Semur | ||||||||||||||||
9. Helie of Semur | ||||||||||||||||
19. Aremburge of Burgundy | ||||||||||||||||
2. Енрике Бургундски | ||||||||||||||||
1. Афонсо I Португалски | ||||||||||||||||
24. King Sancho III of Pamplona | ||||||||||||||||
12. Фернандо I од Леона | ||||||||||||||||
25. Muniadona of Castile | ||||||||||||||||
6. Алфонсо VI од Леона и Кастиље | ||||||||||||||||
26. Алфонсо V од Леона | ||||||||||||||||
13. Санћа од Леона | ||||||||||||||||
27. Elvira Mendes | ||||||||||||||||
3. Тереза од Леона | ||||||||||||||||
7. Jimena Muñoz | ||||||||||||||||
Извори
- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 225
- ^ а б А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд
Литература
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.
Спољашње везе