Пу Ји — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 23: Ред 23:
'''Пу Ји''' ([[Chun Mansion]], [[7. фебруар]] [[1906]]- [[Пекинг]], [[17. октобар]] [[1967]]) је био последњи владар из династије [[Династија Ћинг|Ћинг]] и последњи [[Кина|кинески]]]. Био је син [[Zaifeng, Prince Chun]] и [[Youlan]]. на трон хе доашо 2. децембра [[1908]] године, са само двије године те, преко својих [[регент]]а Владао је од [[2. децембар]] [[1908]] године, као малољетан уз помоћ свога стрица Заифенга, а његов владајући наслов Xуантонг (кинески: 宣統), по којем је такође познат, објављен је на кинеску Нову годину [[22. јануар]] [[1909]]. године. После [[Синхајска револуција|Синхајске револуције]] 1911. године, Пу Ји је био присиљен да абдицира [[12. фебруар]]а [[1912]] године и одрекне се свога права да буде цар, али задржавајући само номинално наслов владара династије Ћинг и царског клана Аисин Гиоро. Од 1. до 12. јула 1917. био је накратко враћен на царски престо од стране војсковође [[Чан Сун]]а. У [[Забрањени град|Забрањеном граду]] остао је све до [[5. новембар|5. новембра]] [[1924]]. године, када га је војсковођа [[Фен Јусјан]] протерао.
'''Пу Ји''' ([[Chun Mansion]], [[7. фебруар]] [[1906]]- [[Пекинг]], [[17. октобар]] [[1967]]) је био последњи владар из династије [[Династија Ћинг|Ћинг]] и последњи [[Кина|кинески]]]. Био је син [[Zaifeng, Prince Chun]] и [[Youlan]]. на трон хе доашо 2. децембра [[1908]] године, са само двије године те, преко својих [[регент]]а Владао је од [[2. децембар]] [[1908]] године, као малољетан уз помоћ свога стрица Заифенга, а његов владајући наслов Xуантонг (кинески: 宣統), по којем је такође познат, објављен је на кинеску Нову годину [[22. јануар]] [[1909]]. године. После [[Синхајска револуција|Синхајске револуције]] 1911. године, Пу Ји је био присиљен да абдицира [[12. фебруар]]а [[1912]] године и одрекне се свога права да буде цар, али задржавајући само номинално наслов владара династије Ћинг и царског клана Аисин Гиоро. Од 1. до 12. јула 1917. био је накратко враћен на царски престо од стране војсковође [[Чан Сун]]а. У [[Забрањени град|Забрањеном граду]] остао је све до [[5. новембар|5. новембра]] [[1924]]. године, када га је војсковођа [[Фен Јусјан]] протерао.


[[Слика:Xuantong.jpg|мини|лево|220п|Пу Ји као цар Кине.]]
[[Датотека:Xuantong.jpg|мини|лево|220п|Пу Ји као цар Кине.]]
Године [[1932]], након што је [[Јапан]] формирао марионетску творевину [[Манџукуо]], Пу Ји је постављен на чело творевине под именом '''Датонг''' ('''Та-тунг'''). Две године касније, [[1. март]]а [[1934]]. године [[Јапан]] га је прогласио '''царем Кангдеом''' од [[Манџукуо]]а, којим је владао све до [[1945]]. године. Пу Јиова царица била је [[Ванронг]], али поред ње имао је и неколико [[Конкубинат|конкубина]]. После капитулације Јапана, Пу Ји је завршио прво у [[СССР|совјет]]ском заточеништву 1945.–[[1950]] године. Након успоставе [[Кина|Народне Републике Кине]] [[1949]] године, Пу Jи је десет година провео у притвору као колаборациониста, где је написао своје мемоаре. До краја живота је био под сталним надзором, али није доживео и јавно срамоћење као неки његови савременици. Након преквалификације Пу Ји је почео радити као обичан вртлар и оженио се медицинском сестром. Године [[1964]]. постаје члан Народне политичке консултативне конференције Кине и остаје члан све до своје смрти.
Године [[1932]], након што је [[Јапан]] формирао марионетску творевину [[Манџукуо]], Пу Ји је постављен на чело творевине под именом '''Датонг''' ('''Та-тунг'''). Две године касније, [[1. март]]а [[1934]]. године [[Јапан]] га је прогласио '''царем Кангдеом''' од [[Манџукуо]]а, којим је владао све до [[1945]]. године. Пу Јиова царица била је [[Ванронг]], али поред ње имао је и неколико [[Конкубинат|конкубина]]. После капитулације Јапана, Пу Ји је завршио прво у [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетском]] заточеништву 1945.–[[1950]] године. Након успоставе [[Кина|Народне Републике Кине]] [[1949]] године, Пу Jи је десет година провео у притвору као колаборациониста, где је написао своје мемоаре. До краја живота је био под сталним надзором, али није доживео и јавно срамоћење као неки његови савременици. Након преквалификације Пу Ји је почео радити као обичан вртлар и оженио се медицинском сестром. Године [[1964]]. постаје члан Народне политичке консултативне конференције Кине и остаје члан све до своје смрти.


Умро од компликација узрокованих [[рак бубрега|карциномом бубрега]] и срчаном маном, [[17. октобрa]] [[1967]]. године у [[Пекинг]]у. Сахрањен је као обичан грађанин у Кини и стога није добио традиционално постхумно име које су сви дотадашњи цареви имали.
Умро од компликација узрокованих [[рак бубрега|карциномом бубрега]] и срчаном маном, [[17. октобрa]] [[1967]]. године у [[Пекинг]]у. Сахрањен је као обичан грађанин у Кини и стога није добио традиционално постхумно име које су сви дотадашњи цареви имали.

Верзија на датум 3. децембар 2017. у 07:49

Пу Ји
Лични подаци
Пуно имеПу Ји као цар Манџукуа
Датум рођења7. фебруар 1906.
Место рођењаChun Mansion,
Датум смрти17. октобар 1967.(1967-10-17) (61 год.)
Место смртиПекинг, Кина
Породица
СупружникEmpress Wanrong, Tan Yuling, Wenxiu, Li Yuqin, Li Shuxian
РодитељиZaifeng, Prince Chun
Youlan
ДинастијаAisin Gioro

Пу Ји (Chun Mansion, 7. фебруар 1906- Пекинг, 17. октобар 1967) је био последњи владар из династије Ћинг и последњи кинески]. Био је син Zaifeng, Prince Chun и Youlan. на трон хе доашо 2. децембра 1908 године, са само двије године те, преко својих регента Владао је од 2. децембар 1908 године, као малољетан уз помоћ свога стрица Заифенга, а његов владајући наслов Xуантонг (кинески: 宣統), по којем је такође познат, објављен је на кинеску Нову годину 22. јануар 1909. године. После Синхајске револуције 1911. године, Пу Ји је био присиљен да абдицира 12. фебруара 1912 године и одрекне се свога права да буде цар, али задржавајући само номинално наслов владара династије Ћинг и царског клана Аисин Гиоро. Од 1. до 12. јула 1917. био је накратко враћен на царски престо од стране војсковође Чан Суна. У Забрањеном граду остао је све до 5. новембра 1924. године, када га је војсковођа Фен Јусјан протерао.

Пу Ји као цар Кине.

Године 1932, након што је Јапан формирао марионетску творевину Манџукуо, Пу Ји је постављен на чело творевине под именом Датонг (Та-тунг). Две године касније, 1. марта 1934. године Јапан га је прогласио царем Кангдеом од Манџукуоа, којим је владао све до 1945. године. Пу Јиова царица била је Ванронг, али поред ње имао је и неколико конкубина. После капитулације Јапана, Пу Ји је завршио прво у совјетском заточеништву 1945.–1950 године. Након успоставе Народне Републике Кине 1949 године, Пу Jи је десет година провео у притвору као колаборациониста, где је написао своје мемоаре. До краја живота је био под сталним надзором, али није доживео и јавно срамоћење као неки његови савременици. Након преквалификације Пу Ји је почео радити као обичан вртлар и оженио се медицинском сестром. Године 1964. постаје члан Народне политичке консултативне конференције Кине и остаје члан све до своје смрти.

Умро од компликација узрокованих карциномом бубрега и срчаном маном, 17. октобрa 1967. године у Пекингу. Сахрањен је као обичан грађанин у Кини и стога није добио традиционално постхумно име које су сви дотадашњи цареви имали.

Изван Кине је Пу Ји данас најпознатији по филму Бернарда Бертолучиjа Последњи кинески цар из 1987. године, који је темељен на Пу Jиовој аутобиографији.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Zaifeng, Prince Chun
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Пу Ји
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Youlan