Раша Попов — разлика између измена
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox6}} |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
| име = {{PAGENAME}} |
| име = {{PAGENAME}} |
||
| презиме = |
| презиме = |
||
| слика = |
| слика = |
||
| ширина_слике = 250п |
| ширина_слике = 250п |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
Ред 8: | Ред 8: | ||
| дан_рођења = |
| дан_рођења = |
||
| месец_рођења = |
| месец_рођења = |
||
| година_рођења = |
| година_рођења = 26. јун 1933 |
||
| место_рођења = |
| место_рођења = |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = |
||
| дан_смрти = |
| дан_смрти = |
||
| месец_смрти = |
| месец_смрти = |
||
| година_смрти = |
| година_смрти = 20. април 2017 |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
}} |
}} |
||
Ред 34: | Ред 34: | ||
| утицали = |
| утицали = |
||
| период = |
| период = |
||
| дела = Поезија: Два ока (1963); Гвоздени магарац (1976); Спев о транзицији (2009). Књиге за децу: Жабац који не зна да ћути (1987); Шешир без дна (2001); Био сам срећни коњ (2003); Чаробњаков СМС (2007); Мокрински патуљци (2013). Публицистика: Задимљена историја (2010).}} |
| дела = Поезија: Два ока (1963); Гвоздени магарац (1976); Спев о транзицији (2009). Књиге за децу: Жабац који не зна да ћути (1987); Шешир без дна (2001); Био сам срећни коњ (2003); Чаробњаков СМС (2007); Мокрински патуљци (2013). Публицистика: Задимљена историја (2010).}}<br /> |
||
'''Радивој Раша Попов''' ([[Мокрин]], [[26. јун]] [[1933]] ― [[Београд]], [[19. април]] [[2017]]) био је [[Срби|српски]] књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски [[новинар]], новинар-сарадник [[Мокринске новине|Мокринских новина]], звезда дечје телевизијске емисије [[Форе и фазони]]. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле. |
'''Радивој Раша Попов''' ([[Мокрин]], [[26. јун]] [[1933]] ― [[Београд]], [[19. април]] [[2017]]) био је [[Срби|српски]] књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски [[новинар]], новинар-сарадник [[Мокринске новине|Мокринских новина]], звезда дечје телевизијске емисије [[Форе и фазони]]. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле. |
||
Верзија на датум 9. децембар 2017. у 07:32
Раша Попов | |
---|---|
Датум рођења | 26 јун 1933. |
Датум смрти | 20. април 2017 |
Раша Попов | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Радивој Попов |
Надимак | Раша |
Датум рођења | 26. јун 1933. |
Место рођења | Мокрин, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 19. април 2017.83 год.) ( |
Место смрти | Београд, Република Србија |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Поезија: Два ока (1963); Гвоздени магарац (1976); Спев о транзицији (2009). Књиге за децу: Жабац који не зна да ћути (1987); Шешир без дна (2001); Био сам срећни коњ (2003); Чаробњаков СМС (2007); Мокрински патуљци (2013). Публицистика: Задимљена историја (2010). |
Награде | Добитник је награде „Гордана Брајовић“ за најбољу српску дечју књигу 2013, „Доситеј Обрадовић“ за животно дело 2015. |
Радивој Раша Попов (Мокрин, 26. јун 1933 ― Београд, 19. април 2017) био је српски књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски новинар, новинар-сарадник Мокринских новина, звезда дечје телевизијске емисије Форе и фазони. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле.
Биографија
Рођен је у Мокрину од оца Петра и мајке Даринке, рођене Убавић.[1] Брат му је Душан Попов (публициста).
Године 1952. дошао је на студије у Београд. Завршио је Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност.
Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа „Младост“ од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967. У Телевизији Београд је био до 1995. године.
Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од 1983. до 1985. године.
Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“.
Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“, [2] „Шешир без дна“.
Колумниста је дневних новина Политика где углавном пише о друштвеним темама.[3]
Био је ожењен Радојком, професорком књижевности, са којом има сина Бојана и ћерку Дијану (Дину).[4]
Добитник је награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годину[5].
Преминуо је 19. априла 2017. године[6] и сахрањен 22. априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[7]
Цитати
- Не постоји осећање да си Војвођанин, ја се осећам Банаћанином.
- С једне стране, у градовима капитал држе нови компрадори, то су они који трговачким шпекулацијама стичу огроман капитал, a села узимају нови латифундисти. Све је по латиноамеричком обрасцу. Кад сам то рекао на једној приватној телевизији, цензурисали су ме.
- Интелектуалац није онај ко је дипломирао на неком факултету, већ је онај ко има право решење у правом тренутку.
- Богат си онолико, колико си пропутовао светом.
Референце
- ^ Порекло Радивоја Раше Попова (14. децембар 2014)
- ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 373, текст „Попов П. Радивој - Раша“
- ^ Попов, Раша (19. 5. 2011). „Погледи са стране – Маргинални људи”. Политика. Приступљено 25. 5. 2011.
- ^ Ршум ми спрема нове фазоне („Вечерње новости“, 2. новембар 2013)
- ^ Раша Попов добитник награде за животно дело „Доситеј Обрадовић“ (18. фебруар 2016)
- ^ „Preminuo Raša Popov”. Politika. Приступљено 20. 4. 2017.
- ^ Раша Попов сахрањен на Новом гробљу („Политика”, 22. април 2017)
Литература
- Љубиша Ставрић: Банатски патриота (НИН, 12/01/06), интернет страна
Спољашње везе
- Раша Попов на сајту IMDb (језик: енглески)
- Порекло - Порекло Радивоја Раше Попова
- Милорад Грујић: Раша Попов, њим самим
- Раша Попов: На вечери с Титом (текст)
- Раша Попов (Лексикон Ју митологије)
- Раша Попов: Деца ме више не препознају („Прес“, 5. август 2012)
- Сада су нови феуди форе и фазони („Вечерње новости“, 14. септембар 2013)
- Раша Попов о књизи прича „Мокрински патуљци“ (Б92, 28. април 2014)
- Портрет без рама: Раша Попов („Политика“, 23. новембар 2014)
- Раша Попов: Живот је сладак, брате („Вечерње новости”, 22. март 2017)
- Одлазак великог чаробњака („Политика”, 20. април 2017)