Велико Трново — разлика између измена
м . |
|||
Ред 49: | Ред 49: | ||
Године [[1393]]. Трново заузимају и већим делом разарају [[Турци]] Османлије. Град се обновио, никада није поврато стару славу. Томе су допринели и месни [[устанак|устанци]] против Турака, укупно три. Први устанак је био [[1598]], други [[1686]]. и трећи, успешан из [[1876]]. је довео до [[Руско-турски рат 1876-78.|Руско-турског рата 1876-78]], којим је [[Бугарска]] добила аутономију. |
Године [[1393]]. Трново заузимају и већим делом разарају [[Турци]] Османлије. Град се обновио, никада није поврато стару славу. Томе су допринели и месни [[устанак|устанци]] против Турака, укупно три. Први устанак је био [[1598]], други [[1686]]. и трећи, успешан из [[1876]]. је довео до [[Руско-турски рат 1876-78.|Руско-турског рата 1876-78]], којим је [[Бугарска]] добила аутономију. |
||
Купци једне српске књиге у Београду, били су 1847. године два Трновчана: Киријак Евстатијев и Никола Димзовић.<ref>Урош Миланковић: "Наше време", Београд 1847. године</ref> |
|||
Током [[19. век]]а град је био и стециште бугарског народног препорода, који се данас огледа у добро очуваном и веома вредном [[Старо градско језгро|старом градском језгру]] са бројним средњовековним црквама и кућама у балканском стилу. |
Током [[19. век]]а град је био и стециште бугарског народног препорода, који се данас огледа у добро очуваном и веома вредном [[Старо градско језгро|старом градском језгру]] са бројним средњовековним црквама и кућама у балканском стилу. |
Верзија на датум 9. децембар 2017. у 20:52
Велико Трново буг. Велико Търново | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бугарска |
Област | Великотрновска област |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 102.105 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 05′ 00″ С; 25° 39′ 00″ И / 43.083333° С; 25.65° И |
Апс. висина | 325 m |
Остали подаци | |
Градоначелник | Румен Рашев |
Веб-сајт | |
www.veliko-turnovo.bg |
Велико Трново (буг. Велико Търново) је важан град у Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште истоимене општине и Великотрновској области.
Велико Трново има изузетно велик значај за бугарску кутлуру и историју. Град је био средиште бугарске државе током задњих векова средњег века („Град царева“), а данас је то град са добро очуваним средњовековним црквама и старим градским језгро из времена бугарског народног препорода.
Назив насеља
У средњем веку град је носио назив „Тарновград“ (Търновград), који је постепено постао познат као „Трново“ (Търново). Године 1965. назив града је промењен у „Велико Трново“ (Велико Търново). Назив „Трново“ се и дан данас веома често користи у бугарском говорном језику. [тражи се извор]
Природни услови
Велико Трново се налази у средишњем делу земље, приближно подједнако удаљено од важних тачака у држави: Варна и Црно море — 228 km, Софија — 241 km, Русе — 107 km, Пловдив — 180 km.
Град је смештен на северним падинама Старе планине (Балкана). Надморска висина града је 325 m. Велико Трново се сместило у клисури реке Јантре, која у рејону града прави неколико окука. Ово садејство реке са градом ствара веома леп однос природе и градитељства. Влашка низија почиње 20ак km северно од града.
Клима у граду континентална.
Историја
Подручје Великог Трнова је првобитно било насељено Трачанима, а касније и Римљанима. Међутим, образовање града и његов највиши зенит десили су у средњем веку. Град је био средиште Другог бугарског царства од 1185. до 1393. године.
Током већег дела средњег века град био у саставу Бугарске. У 14. веку град је пао под власт Османлија. У 19. веку Сливен је постао једно од средишта бугарског народног препорода. Године 1885. град је постао део савремене бугарске државе. Током овог раздобља подигнуто је више велелепних цркава, градске зидине, а град је имао мултинационални карактер (Бугари, Јермени, Јевреји, „Латини“). У Великом Трнову је умро Свети Сава 1236..
Године 1393. Трново заузимају и већим делом разарају Турци Османлије. Град се обновио, никада није поврато стару славу. Томе су допринели и месни устанци против Турака, укупно три. Први устанак је био 1598, други 1686. и трећи, успешан из 1876. је довео до Руско-турског рата 1876-78, којим је Бугарска добила аутономију.
Купци једне српске књиге у Београду, били су 1847. године два Трновчана: Киријак Евстатијев и Никола Димзовић.[1]
Током 19. века град је био и стециште бугарског народног препорода, који се данас огледа у добро очуваном и веома вредном старом градском језгру са бројним средњовековним црквама и кућама у балканском стилу.
Становништво
По проценама из 2007. град Велико Трново има 63.859 становника. Највећи проценат становништва су етнички Бугари православне вероисповести. Остатак су махом Роми.
Последњих 20-ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи, али је ово далеко мање изражено него код истих градова у земљи. Разлог овоме су развијен образовни систем (седиште важног државног универзитета) и нагласак на културно-туристичким делатностима.
Знаменитости
Велико Трново је веома важно туристичко одредиште у Бугарској и вероватно најважнија туристичка тачка по питању ходочасничког и културолошког туризма у држави. Град, као некадашње важно стециште бугарског народног препорода, поседује добро очувано старо градско језгро са бројним кућама у балканском стилу.
Град је највише познат по низу добро очуваних цркава, од којих су најпознатије:
- Црква св. Димитрија
- Црква Светих Четрдесет мученика
- Црква св. Петра и Павла
- Велика Лавра (Саборна црква)
Види још
Спољашње везе
- ^ Урош Миланковић: "Наше време", Београд 1847. године