Авари — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5: Ред 5:


== Историја ==
== Историја ==
Првобитни Авари били су коњички народ [[Турски народи|турског]] порекла из [[средња Азија|средње Азије]]. Водили су номадски начин живота и притом се бавили сточарством. У шестом веку (566. године) се један део Авара насељава у [[источна Европа|источној Европи]], где оснива Аварски каганат на простору [[Панонска низија|Панонске низије]]. Панонски Авари били су само део аварског народа, чија је главнина живела у Хазарији на [[Кавкаске планине|Кавказу]], где су се помешали са кавкаским староседеоцима. Када су алтајски Турци срушили премоћ Аварског племенског савеза, који се простирао на широком простору [[Азија|Азије]], аварска племена су кренула према западу и доспела у пространо залеђе [[Црно море|Црног мора]]. У даљем кретању Авари су стигли у [[Панонска низија|Панонску низију]], где су у савезу са [[Лангобарди]]ма, а уз прећутан пристанак [[Византија|Византије]], [[567]]. године уништили државу Гепида. Авари су постали господари простране [[Панонска низија|Панонске низије]]. Авари су образовали моћан племенски савез, у који је, осим разбијених [[Гепиди|Гепида]] и [[Бугари|Бугара]], ушао и део [[Словени|Словена]], а на његовом челу био је поглавар - [[каган]]. Авари су [[582]]. године заузели [[Сирмијум]] (С.Митровица), а [[584]]. године [[Сингидунум]] (Београд), [[Виминацијум]] и Августу. Авари су само пљачкали [[Балканско полуострво|Балкан]], нису планирали да остану ту заувек. Покушај Византије да спречи даља аварска освајања испољио се десетогодишњим ратом (од [[592]]. до [[602]]. године), који је завршен поразом Византије. После тог догађаја када су попустиле границе Византије на [[Дунав|Дунаву]] долази до праве инвазије [[Словени|Словена]] на [[Балканско полуострво]].
Првобитни Авари били су коњички народ [[Турски народи|турског]] порекла из [[средња Азија|средње Азије]]. Водили су номадски начин живота и притом се бавили сточарством. У шестом веку (566. године) се један део Авара насељава у [[источна Европа|источној Европи]], где оснива Аварски каганат на простору [[Панонска низија|Панонске низије]]. Панонски Авари били су само део аварског народа, чија је главнина живела у Хазарији на [[Кавказ (регион)|Кавказу]], где су се помешали са кавкаским староседеоцима. Када су алтајски Турци срушили премоћ Аварског племенског савеза, који се простирао на широком простору [[Азија|Азије]], аварска племена су кренула према западу и доспела у пространо залеђе [[Црно море|Црног мора]]. У даљем кретању Авари су стигли у [[Панонска низија|Панонску низију]], где су у савезу са [[Лангобарди]]ма, а уз прећутан пристанак [[Византија|Византије]], [[567]]. године уништили државу Гепида. Авари су постали господари простране [[Панонска низија|Панонске низије]]. Авари су образовали моћан племенски савез, у који је, осим разбијених [[Гепиди|Гепида]] и [[Бугари|Бугара]], ушао и део [[Словени|Словена]], а на његовом челу био је поглавар - [[каган]]. Авари су [[582]]. године заузели [[Сирмијум]] (С.Митровица), а [[584]]. године [[Сингидунум]] (Београд), [[Виминацијум]] и Августу. Авари су само пљачкали [[Балканско полуострво|Балкан]], нису планирали да остану ту заувек. Покушај Византије да спречи даља аварска освајања испољио се десетогодишњим ратом (од [[592]]. до [[602]]. године), који је завршен поразом Византије. После тог догађаја када су попустиле границе Византије на [[Дунав|Дунаву]] долази до праве инвазије [[Словени|Словена]] на [[Балканско полуострво]].


Аварску државу у Панонској низији су крајем 8. века [[Франачко-аварски ратови|уништили]] Франци у време владања [[Карло Велики|Карла Великог]] (768-814).
Аварску државу у Панонској низији су крајем 8. века [[Франачко-аварски ратови|уништили]] Франци у време владања [[Карло Велики|Карла Великог]] (768-814).

Верзија на датум 17. децембар 2017. у 20:10

Аварски ратник

Авари или Обри, су туркијски народ који је владао средњом Европом између 6. и 9. века.

Историја

Првобитни Авари били су коњички народ турског порекла из средње Азије. Водили су номадски начин живота и притом се бавили сточарством. У шестом веку (566. године) се један део Авара насељава у источној Европи, где оснива Аварски каганат на простору Панонске низије. Панонски Авари били су само део аварског народа, чија је главнина живела у Хазарији на Кавказу, где су се помешали са кавкаским староседеоцима. Када су алтајски Турци срушили премоћ Аварског племенског савеза, који се простирао на широком простору Азије, аварска племена су кренула према западу и доспела у пространо залеђе Црног мора. У даљем кретању Авари су стигли у Панонску низију, где су у савезу са Лангобардима, а уз прећутан пристанак Византије, 567. године уништили државу Гепида. Авари су постали господари простране Панонске низије. Авари су образовали моћан племенски савез, у који је, осим разбијених Гепида и Бугара, ушао и део Словена, а на његовом челу био је поглавар - каган. Авари су 582. године заузели Сирмијум (С.Митровица), а 584. године Сингидунум (Београд), Виминацијум и Августу. Авари су само пљачкали Балкан, нису планирали да остану ту заувек. Покушај Византије да спречи даља аварска освајања испољио се десетогодишњим ратом (од 592. до 602. године), који је завршен поразом Византије. После тог догађаја када су попустиле границе Византије на Дунаву долази до праве инвазије Словена на Балканско полуострво.

Аварску државу у Панонској низији су крајем 8. века уништили Франци у време владања Карла Великог (768-814).

Види још

Литература

Спољашње везе