Див (митологија) — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
== Поријекло ријечи == |
== Поријекло ријечи == |
||
Ријеч ''див'' је [[старословенски језик|старословенског]] поријекла. Сродна је иранском ''дев'', индијском ''дева'', староњемачком ''див'', [[латински језик|латинском]] ''дивус'' – божанство.<ref name="СМР">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970. г.</ref> |
Ријеч ''див'' је [[старословенски језик|старословенског]] поријекла. Сродна је иранском ''дев'', индијском ''дева'', [[Старонемачки језик|староњемачком]] ''див'', [[латински језик|латинском]] ''дивус'' – божанство.<ref name="СМР">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970. г.</ref> |
||
== Див у српској митологији == |
== Див у српској митологији == |
||
Верзија на датум 30. децембар 2017. у 01:54
Див (старословенска ријеч), горостас, оријаш. Милан Вујаклија у Лексикону страних речи и израза појам џин (ар. ријеч) објашњава и са ријечју див. Ријеч див је задржала свој изворни смисао тако да и данас означава изузетно високог и крупног човјека. Одржала се и у неким тoпонимима а и српским презименима. [1]
Поријекло ријечи
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство.[2]
Див у српској митологији
Петар. Ж. Петровић каже:
»Див је митски горостас, човек огромне снаге и узраста: обичног човека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике реке; баца топуз под облаке, па га дочекује рукама; својим дахом претура ћосаву децу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врху главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода... Дивове рађају виле са народним јунацима. Они су дволични и често глупи, па зато брзо наседају.« [2]
