Макија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Додах изворе и спољашње везе
Ред 2: Ред 2:


'''Макија''' је тип густе [[средоземна вегетација|медитеранске жбунасте вегетације]], распрострањен у зимзеленој зони Средоземља. Углавном представља секундарну вегетацију насталу после уништавања шуме. Макију обрaзују зимзелени жбунови са склерофилним и ерикоидним листовима, појединачно ниско дрвеће, као и прутолике форме жбунова. Висина макије најчешће не прелази 4 -{m}-.
'''Макија''' је тип густе [[средоземна вегетација|медитеранске жбунасте вегетације]], распрострањен у зимзеленој зони Средоземља. Углавном представља секундарну вегетацију насталу после уништавања шуме. Макију обрaзују зимзелени жбунови са склерофилним и ерикоидним листовима, појединачно ниско дрвеће, као и прутолике форме жбунова. Висина макије најчешће не прелази 4 -{m}-.
Макија се развија у оним [[станиште|биотопима]] који не могу подржати раст високог дрвећа (суве и камените падине [[оромедитеран]]а), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских [[шума]].<ref name=MarCavShrublands>{{cite book|title=Habitats of the world.|date=2006|publisher=Marshall Cavendish|location=New York|isbn=978-0761475231|pages=488, 492–493|url=https://books.google.com/books?id=RNvzrqO0HuEC&pg=PA491&dq=maquis+shrubland&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwjB8YKmgK3JAhVM7hoKHQNTAE8Q6AEINzAE#v=onepage&q=maquis%20shrubland&f=false|accessdate=26 November 2015}}</ref><ref name=SoilOfItaly>{{cite book|last1=Costantini|first1=Edoardo A.C. (ed.)|last2=Dazzi|first2=Carmelo (ed.)|title=The soils of Italy|date=2013|publisher=Springer|location=Dordrecht|isbn=978-9400756410|pages=30,78,80,83,255,283|url=https://books.google.com/books?id=MbhEAAAAQBAJ&pg=PA86&dq=macchia+degradation&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwi_yeHfgK3JAhUJLhoKHUo-BqsQ6AEIHDAA#v=onepage&q=macchia%20erosion&f=false|accessdate=26 November 2015}}</ref><ref name=RSA-17>{{cite book|last1=Aranda Jimenez|first1=Gonzalo|last2=Montón Subías|first2=Sandra|last3=Sánchez Romero|first3=Margarita|title=The Archaeology of Bronze Age Iberia: Argaric Societies (Routledge Studies in Archaeology)|date=December 10, 2014|publisher=Routledge|isbn=978-1138821330|pages=63–64|edition=Routledge Studies in Archaeology (Book 17)|url=https://books.google.com/books?id=7DlWBQAAQBAJ&pg=PA63&dq=maquis+shrubland&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwjB8YKmgK3JAhVM7hoKHQNTAE8Q6AEIWjAJ#v=snippet&q=shrubland&f=false|accessdate=26 November 2015}}</ref><ref name=CretanLS>{{cite book|last1=Rackham|first1=Oliver|authorlink = Oliver Rackham|last2=Moody|first2=Jennifer|title=The making of the Cretan landscape|date=1994|publisher=Manchester University Press|location=Manchester|isbn=978-0719036477|pages=14, 23, 96|url=https://books.google.com/books?id=k4dHmA9jq4wC&pg=PA75&dq=maquis+shrubland&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwjw78qxgK3JAhXMhhoKHQ_vDos4ChDoAQgqMAI#v=snippet&q=degradation&f=false|accessdate=26 November 2015}}</ref><ref name=AGEco>{{cite book|last1=Bresson|first1=Alain|last2=Rendall|first2=Steven (translator)|title=Making of the ancient greek economy : institutions,markets, and growth in the city-states.|date=2015|publisher=Princeton Univ Press|location=[S.l.]|isbn=978-0691144702|pages=38, 73, 75,|url=https://books.google.com/books?id=wU9FCQAAQBAJ&pg=PA73&dq=maquis+shrubland&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwjw78qxgK3JAhXMhhoKHQ_vDos4ChDoAQhdMAk#v=onepage&q=maquis%20shrubland&f=false|accessdate=26 November 2015}}</ref><ref name="Egerton">{{Cite journal |last=Egerton |first=F. N. |title=A history of the ecological sciences: early Greek origins |journal=Bulletin of the Ecological Society of America |volume=82 |issue=1 |pages=93–97 |year=2001 |url=http://esapubs.org/bulletin/current/history_list/history_part1.pdf |format=PDF }}</ref><ref name="Hughes">{{Cite journal |last=Hughes |first=J. D. |title=Ecology in ancient Greece |journal=Inquiry |volume=18 |issue=2 |pages=115–125 |year=1975 |url=http://www.informaworld.com/smpp/content~db=all~content=a902027058 |doi=10.1080/00201747508601756}}</ref>
Макија се развија у оним [[станиште|биотопима]] који не могу подржати раст високог дрвећа (суве и камените падине [[оромедитеран]]а), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских [[шума]].


Назив макија потиче од [[италијански језик|италијанске]] речи за [[шикара|шикаре]] (-{macchia}-). Типичне макије су управо развијене на обалама [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]], на медитеранским острвима [[Сицилија|Сицилији]], [[Сардинија|Сардинији]] и [[Корзика|Корзици]], као и на [[Јадранско море|јадранским]] острвима.
Назив макија потиче од [[италијански језик|италијанске]] речи за [[шикара|шикаре]] (-{macchia}-). Типичне макије су управо развијене на обалама [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]], на медитеранским острвима [[Сицилија|Сицилији]], [[Сардинија|Сардинији]] и [[Корзика|Корзици]], као и на [[Јадранско море|јадранским]] острвима.


У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће(заступљено у већем или мањем броју),иначе карактеристично за твдослисне храстове шуме (''Arbutus unedo'', ''Pistacia lentiscus'', ''Myrtus communis'').
У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће(заступљено у већем или мањем броју),иначе карактеристично за твдослисне храстове шуме (''Arbutus unedo'', ''Pistacia lentiscus'', ''Myrtus communis'').
Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода ''Cistus'' и тип макије са олеандром(''[[Nerium oleander]]'') распрострањен на обалама потока и речица.
Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода ''Cistus'' и тип макије са олеандром (''[[Nerium oleander]]'') распрострањен на обалама потока и речица.


Значај макије као станишта бројних биљних врста је немјерљив и стога је у многим деловима Еуропе заштићена, и има их јако мало.
Значај макије као станишта бројних биљних врста је немјерљив и стога је у многим деловима Еуропе заштићена, и има их јако мало.


== Референце ==
{{Reflist}}


== Спољашње везе ==

* {{Commons category-inline|Maquis shrubland}}
* {{Commons category-inline|Maquis (vegetation)}}
* {{Commonscat-inline|Mediterranean forests, woodlands, and scrub}}
{{клица-екологија}}
{{клица-екологија}}

[[Категорија:Станишта]]
[[Категорија:Станишта]]

Верзија на датум 9. јануар 2018. у 23:52

макија на Корзици

Макија је тип густе медитеранске жбунасте вегетације, распрострањен у зимзеленој зони Средоземља. Углавном представља секундарну вегетацију насталу после уништавања шуме. Макију обрaзују зимзелени жбунови са склерофилним и ерикоидним листовима, појединачно ниско дрвеће, као и прутолике форме жбунова. Висина макије најчешће не прелази 4 m. Макија се развија у оним биотопима који не могу подржати раст високог дрвећа (суве и камените падине оромедитерана), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских шума.[1][2][3][4][5][6][7]

Назив макија потиче од италијанске речи за шикаре (macchia). Типичне макије су управо развијене на обалама Апенинског полуострва, на медитеранским острвима Сицилији, Сардинији и Корзици, као и на јадранским острвима.

У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће(заступљено у већем или мањем броју),иначе карактеристично за твдослисне храстове шуме (Arbutus unedo, Pistacia lentiscus, Myrtus communis). Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода Cistus и тип макије са олеандром (Nerium oleander) распрострањен на обалама потока и речица.

Значај макије као станишта бројних биљних врста је немјерљив и стога је у многим деловима Еуропе заштићена, и има их јако мало.

Референце

  1. ^ Habitats of the world. New York: Marshall Cavendish. 2006. стр. 488, 492—493. ISBN 978-0761475231. Приступљено 26. 11. 2015. 
  2. ^ Costantini, Edoardo A.C. (ed.); Dazzi, Carmelo (ed.) (2013). The soils of Italy. Dordrecht: Springer. стр. 30,78,80,83,255,283. ISBN 978-9400756410. Приступљено 26. 11. 2015. 
  3. ^ Aranda Jimenez, Gonzalo; Montón Subías, Sandra; Sánchez Romero, Margarita (10. 12. 2014). The Archaeology of Bronze Age Iberia: Argaric Societies (Routledge Studies in Archaeology) (Routledge Studies in Archaeology (Book 17) изд.). Routledge. стр. 63—64. ISBN 978-1138821330. Приступљено 26. 11. 2015. 
  4. ^ Rackham, Oliver; Moody, Jennifer (1994). The making of the Cretan landscape. Manchester: Manchester University Press. стр. 14, 23, 96. ISBN 978-0719036477. Приступљено 26. 11. 2015. 
  5. ^ Bresson, Alain; Rendall, Steven (translator) (2015). Making of the ancient greek economy : institutions,markets, and growth in the city-states. [S.l.]: Princeton Univ Press. стр. 38, 73, 75,. ISBN 978-0691144702. Приступљено 26. 11. 2015. 
  6. ^ Egerton, F. N. (2001). „A history of the ecological sciences: early Greek origins” (PDF). Bulletin of the Ecological Society of America. 82 (1): 93—97. 
  7. ^ Hughes, J. D. (1975). „Ecology in ancient Greece”. Inquiry. 18 (2): 115—125. doi:10.1080/00201747508601756. 

Спољашње везе

  • Медији везани за чланак Макија на Викимедијиној остави
  • Медији везани за чланак Макија на Викимедијиној остави
  • Медији везани за чланак Макија на Викимедијиној остави