Матија Шабанчић Котроманић — разлика између измена
Ред 37: | Ред 37: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Пад Босне и покушаји отпора турском освајању|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=390-402}} |
|||
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=AQWAQwAACAAJ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=AQWAQwAACAAJ}} |
||
Верзија на датум 10. јануар 2018. у 12:30
Матија Шабанчић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | око 1450. |
Датум смрти | 1471. |
Породица | |
Супружник | нека Туркиња |
Родитељи | Радивој Остојић Катарина од Велике |
Династија | Котроманић |
Титуларни босански краљ (кандидат) под Турцима, у ствари краљ долине Лишве | |
Период | (1465-1471) |
Претходник | Турска окупација Босне |
Наследник | Матија Војсалић |
Матија Шабанчић (око 1450-1471) био је босански краљ (1465—1471), син Радивоја Остојића и Катарине од Велике.
Заробњеништво у Турској
Иако му је отац био велики пријатељ Турака, они Радивоја нису поштедели у свом освајању Босне него га убили, а Матију одвели у заробљеништво.
Долазак на власт
Турски султан Мехмед II Освајач је 1465. године, да би већи део Босне придобио за себе и одбранио је од одметнуте Херцеговине поставио Матију за краља. Мехмед је то учинио пошто није успоставио потпуну контролу у Босни, за шта су заслужни Млечани и Угари. Матијино постављање за краља Босне је свакако занимљив и карактеристичан потез турске политике.
Владавина и смрт
Матију народ није нарочито волео, нити је Матија показао веће активности. Матија у ствари није имао већег утицаја у Босни. Турци су 1471. године Матију заједно са Владиславом Херцеговоћем, као кандидате за босански краљевски престо, припремали за упад у Босну или чак и даље у Хрватску и Славонију. Мађарски краљ је кад је чуо за то организовао одбрану. Матија је умро те исте 1471. године.
Литература
- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1982). „Пад Босне и покушаји отпора турском освајању”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 390—402.
- Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.