Србија

Република Србија Republika Srbija
Застава Грб
Химна: Боже правде
Положај Србије
Главни град	Београд
Службени језик	српски ¹
Владавина
Облик државе	Република
— Председник	Борис Тадић
— Премијер	Војислав Коштуница
Историја
Стварање и Независност	‍
— Оснивање Србије	око 850.
— Проглашење краљевине	1217/1219.
— Први српски устанак	15. фебруар 1804.
— Први српски устав	15. фебруар 1835.
— Међународно признање	13. јул 1878.
— Оснивање Југославије	1. децембар 1918.
— Одвајање Црне Горе од СЦГ	5. јун 2006.
Географија
Површина	‍
— укупно	88.361 km2 (113)
— вода (%)	0,13
Становништво	‍
— 2007.	10.150.265 (80.)
— 2002.	9.396.411
— густина	114,87 ст./km2 (94.)
Економија
БДП / ПКМ	≈ 2007
— укупно	64,547 USD (66.)
— по становнику	7.700 USD (86.)
ИХР (2006)	0,811 (55.) — висок
Валута	Динар ²
— код валуте	RSD
Остале информације
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	‍.rs (.yu)³‍
Позивни број	+381
1У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо, У Војводини званични су и румунски, русински, мађарски, словачки и хрватски; на Косову и Метохији и албански; 2 На Косову и Метохији и евро; 3 .rs је званично прихваћен и додељен Републици Србији, .yu остаје у употреби још неколико година.

Република Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Србија нема суверенитет над Косовом и Метохијом од НАТО бомбардовања СРЈ, а покрајина је била под протекторатом Уједињених нација. Косовски Албанци, који чине апсолутну већину на Косову су једнострано прогласили независност 17. фебруара 2008, али Србија не признаје независност Косова.

Република Србија је дефинисана као демократска држава српског народа и свих других грађана који у њој живе, заснована на демократским начелима, тржишној привреди, поштовању људских права и владавини права.

Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином.

Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованој у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ постала суверена и независна држава.

Главни град је Београд. Са близу 2 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.

Географија

Главни чланак: Географија Србије

Србија се налази на Балкану - региону југоисточне Европе (око 80% територије) и у Панонској низији - региону средње Европе (око 20% територије). Но, географски, а и климатски, једним делом се убраја и у медитеранске земље. Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.027 km. Дужина граница по државама суседима износи: Албанија 115 km, Босна и Херцеговина 302 km, Бугарска 318 km, Хрватска 241 km, Мађарска 151 km, Република Македонија 221 km, Црна Гора 203 km, Румунија 476 km.

Северни део Републике заузима равница (види још: Географија Војводине), а у јужним пределима су брежуљци и планине. Постоји преко 15 планинских врхова изнад 2.000 метара надморске висине, а највиши врх је Ђеравица (на Проклетијама) са висином од 2656 метара. У Србији преовлађује умерено континентална клима.

Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина(Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача...), а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно очуваних шума у чијем саставу има много ендемских врста, као и богатство вода, потока, извора, пашњака итд.

Пловне реке су Дунав (588 km), Сава (206 km), Тиса (168 km) и делимично Велика Морава (цео ток 185 km). Остале велике реке су Западна Морава (308 km), Јужна Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок (202 km). Највеће језеро у Србији је Ђердапско језеро са 163 km² (са румунским делом: 253 km²).

Србија има 5 националних паркова: Ђердап, Копаоник, Тара, Шар-планина и Фрушка гора. Сви национални паркови поседују високе климатске и здравствено-рекреативне вредности.

Историја

Главни чланак: Историја Србије

Датотека:Europa Srbija 814 g.JPG Србија на мапи Европе 814. године

Историја Србије

Средњовековна Србија Србија под Османлијама Први српски устанак Други српски устанак Кнежевина Србија Краљевина Србија Краљевина Југославија СФР Југославија СР Југославија Србија и Црна Гора Република Србија

Прве информације о српској држави потичу из VII века и династије Властимировића. Родоначелник најзначајније средњевековне српске државе, познате као Рашка, и династије Немањић је Велики жупан Стефан Немања, српски владар из XII века. Српска средњевековна држава била је под јаким политичким и културним утицајем Византије. Године 1217, током владавине Стефана Првовенчаног, Србија постаје независна краљевина, а 1346. достиже врхунац моћи као царство Стефана Душана, који се прогласио за „Цара Срба и Грка“. Турци Османлије су поразили српско племство 1389. у Бици на Косову пољу, док су коначно загосподарили Србијом после пада Смедерева 1459. године. У периоду од 1459. до 1804, Србија је била под директном влашћу Османлијског царства, мада је у неколико краћих интервала, од којих је најдужи био од 1718. до 1739. године, суседна Хабзбургшка монархија држала под својом влашћу северни део Србије.

Национални устанци у Србији, 1804. под вођством Ђорђа Петровића званог Карађорђе, и поново 1815 под вођством Милоша Обреновића, довели су до стварања аутономне српске кнежевине. Од 1813. до 1882. српску државу предводе кнежеви, а од 1882. краљеви династије Обреновић. Први устав Србија добија 15. фебруара 1835. године (Сретењски устав). На Берлинском конгресу 1878. Србија је добила међународно признање.

Срби у јужној Угарској су средином 19. века имали аутономију под именом Српска Војводина.

Мајским превратом 1903. и извршењем атентата на краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин, на власт поново долази династија Карађорђевић, потомци Карађорђа Петровића, а за новог краља је постављенПетар Карађорђевић. Србија је знатно проширила своју територију на југ после победа у Балканским ратовима. Уз велике људске и материјалне жртве, Србија је допринела победи сила Антанте у Првом свтском рату.

После 1918. Србија је, уз Црну Гору једина уносећи своју државност и сувереност, била део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, преименоване 1929. у Краљевина Југославија.

У Другом светском рату, делови Србије су били под окупацијом Сила Осовине, односно нацистичке Немачке и њених савезника Италије, Бугарске, Мађарске, Албаније, као и марионетске прo-фашистичке државне творевине под називом Независна Држава Хрватска (НДХ).

Непосредно после рата, 1945., као наследница Краљевине Југославије, формирана је држава под именом Демократска Федеративна Југославија која је била под новом влашћу комунистичког режима на челу са Јосипом Брозом-Титом. Ову државу је чинило пет конститутивних република: Србија, Хрватска, Словенија, Црна Гора и Македонија. Исте године (1945.) држава мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија и добила и своју шесту федералну јединицу Социјалистичку Републику Босну и Херцеговину.

Од 1992., после распада СФРЈ, све до 2003. Србија је чинила, заједно са Црном Гором - Савезну Републику Југославију. Од 2003. Србија је саставни део Државне заједнице Србија и Црна Гора. 21. маја 2006. године, одржан је референдум на коме су се грађани Црне Горе изјаснили за независност. Од 5. јуна 2006. године Република Србија делује као независна и суверена држава.

Територијална организација

Главни чланци: Региони Србије и Окрузи Србије

Аутономне покрајине

Република Србија   Аутономне Покрајине:     - Војводина     - Косово и Метохија

У саставу Републике Србије налазе се 2 аутономне покрајине:

• Војводина (Административни центар: Нови Сад)
• Косово и Метохија (Административни центар: Приштина)

Напомена: део територије Републике Србије који се налази изван територије аутономних покрајина назива се централна Србија која не представља посебну административно-управну јединицу, већ је у непосредној надлежности Републике.

Управни окрузи

Територија Србије је подељена на 29 управних округа и територију града Београда. На подручју Аутономне покрајине Војводине налази се 7, на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија 5, док се на подручју централне Србије налази 17 управних округа и територија града Београда. Сваки управни округ се састоји од неколико општина, а општине се састоје од насељених места.

Градови

Главни чланак: Градови у Србији

У Србији и њеним покрајинама налази се 6.167 насеља.

На територији Србије службено постоји 24 града и главни град Београд (који има посебан статус). То су градови:

Београд (1.273.651 становника, шири део 1.576.124), Крагујевац (193.930 са ширим делом 211.580), Ниш (173.724, шири део 250.518), Нови Сад (255.071 , са ширим делом 333.895)₁ Приштина (254.021 становника,са околином 564.800 становника), Ваљево, Врање, Зајечар, Зрењанин, Јагодина, Краљево, Крушевац, Лесковац, Лозница, Нови Пазар, Панчево, Пожаревац, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Ужице, Чачак и Шабац.

Док су Београд, Крагујевац и Ниш морали своју територију да поделе на 2 или више градских општина по старом закону, нови градови немају обавезу да на својој територији образују градске општине.

Демографија

Главни чланци: Демографија Србије, Демографска историја Србије и Демографија Косова и Метохије

Датотека:Serbetn2002.png

Етнички састав становништва Србије 2002. године

Према попису из 2002. године, који не укључује Косово и Метохију, Србија има 7.498.001 становника. 52% становништва живи у градовима.

Проценат писменог становништва је 96,4% (мушкарци 98,9%, жене 94,1%).

Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника Србије је 74 године (мушкарци 71, жене 76).

Народи и националне мањине

Срби чине већину од 82,86% становништва, следе Мађари 3,91%, Бошњаци 1,82%, Роми 1,44%, Југословени 1,08%, Хрвати 0,94%, Црногорци 0,92 %, Албанци 0,82%, затим Словаци, Власи/Румуни, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси, Турци и други.

Србија (без Косова и Метохије) 2002.‍
Срби			0	82,86%
Мађари			0	3,91%
Бошњаци			0	1,82%
Роми			0	1,44%
Југословени			0	1,08%
остали			0	9,79%

• Етнички састав Републике Србије 1981.
  Етнички састав Републике Србије 1981.
• 
  Етнички састав Србије 2002. године
• 
  Етнички састав Војводине 2002. године

Језик

Званични језик је српски. У Војводини поред српског званични језици су мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински. На Косову и Метохији званични језици су српски,албански и енглески.

Вероисповест

Највећи број верника у Србији је православне вере, a следе муслимани (сунити), римокатолици и протестанти, док су друге религије слабије заступљене. У Србији живи и известан број атеиста.

Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести, и то право се и у пракси поштује. Влада на свим нивоима настоји да заштити ово право у потпуности и не толерише његову злоупотребу, било од стране државних органа, организација и група, било од стране појединаца. Србија нема државну религију, па се тако ни верски празници не третирају као државни, али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест.

Државни симболи

Датотека:1916 Srbija.JPG

Девојка са шајкачом поред српске заставе - разгледница из Првог светског рата

Главни чланци: Застава Републике Србије, Грб Републике Србије и Химна Србије

Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине Србије „Боже правде“, уз незнатно измењен текст.

Грб Републике Србије је стари грб Краљевине Србије из доба династије Обреновић из 1882. године и чини га двоглави бели орао са штитом на грудима на коме су крст и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна лозе Немањића.

Република Србија има народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом. Поред народне, постоји и Државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на трећини дужине гледано са лева на десно на плавом пољу стоји и мали грб Републике Србије.

Политика

Главни чланак: Политика Србије

Садашњи председник Србије је Борис Тадић који је победио на председничким изборима 2008.. Тадић је и председник највеће владајуће партије Демократске странке

После парламентарних избора одржаних 21. јануара 2007., Србија је пола сата пре законског рока 15. маја 2007. добила коалициону владу Демократске странке, Демократске странке Србије, Нове Србије и Г17+ на челу са председником Војиславом Коштуницом.

Веће парламентарне странке у новом сазиву Скупштине Србије поред владајућих су и: Српска радикална странка, Социјалистичка партија Србије, Либерално-демократска партије. Странка са највећим бројем посланика у Народној скупштини Републике Србије је Српска радикална странка која је и највећа опозициона странка у Србији.

Тренутни председник Народне скупштине Републике Србије је Оливер Дулић из ДС-а.

Спољни односи Србије

Главни чланак: Спољни односи Србије

Република Србија је и чланица више међународних организација као што су: Организација Уједињених Нација (ОУН), Организација за Европску Безбедност и Сарадњу (ОЕБС), Пакт за Стабилност Југоисточне Европе, Савет Европе (СЕ), НАТО програм Партнерство за мир, Међународне Организације за миграције, Међународни Комитет Црвеног крста и Црвеног полумесеца.

Правосуђе

Главни чланак: Министарство правде Републике Србије

Устав Србије одређује да судови штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост:

Судска власт је независна од законодавне и извршне власти.

Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом предвиђеном поступку.

Свако је дужан, извршна власт нарочито, да поштује извршну судску одлуку и да јој се повинује.

Судска власт у Републици Србији припада судовима опште надлежности и посебним судовима.

Судови опште надлежности јесу општински судови, окружни судови, апелациони судови и Врховни суд Србије.

Посебни судови су трговински судови, Виши трговински суд, прекршајни судови, Виши прекршајни суд и Управни суд.

Врховни суд Србије највиши је суд у Републици Србији, и он је непосредно виши суд за апелационе судове, Виши трговински суд, Виши прекршајни суд и Управни суд.

Виши трговински суд је непосредно виши суд за трговински суд, Виши прекршајни суд је непосредно виши суд за прекршајне судове, а апелациони суд је непосредно виши суд за окружни и за општински суд.

Напомена: систем уређења судова примењује се од 1. јануара 2007.

Уставни суд Србије је посебан орган, и не припада судској власти.

Права грађана

Грађани у Србији су једнаки у правима и дужностима и имају једнаку заштиту пред државним и другим органима без обзира на расу, пол, рођење, језик, националну припадност, вероисповест, политичко или друго уверење, образовање, социјално порекло, имовно стање или које лично својство.

Нико не може бити лишен слободе, осим у случајевима и у поступку који су утврђени законом. Смртна казна је укинута, односно замењена одговарајућом казном затвора.

Грађанима је зајемчена слобода кретања и настањивања и право да напусте Републику Србију и у њу се врате. Деца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, кад то право не остварују по неком другом основу, а друга лица под условима утврђеним законом.

Економија

Главни чланак: Економија Србије

Датотека:100Dinara.jpg

100 динара с ликом српског научника Николе Тесле

Српска економија је била у колапсу почетком 1990их. Србији су уведене опште санкције Савета безбедности УН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. када је у потпуности нормализована трговина са САД.

Пољопривреда чини 16,6% националног БДП-а, индустрија 25,5% и услужне делатности 57,9%. Укупни БДП-ППП за 2006. је био око 44,83 милијарди долара. Док је БДП-ППП за 2006. по становнику износио око 5.713 долара. Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац, обронци Фрушке горе и Жупа по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији. Метохија је плодна житница. Косово је највеће налазиште лигнита у Европи. Хомољске планине су налазиште бакра. Северни део Баната је богат нафтом и земним гасом.

Србија располаже са око 2.961.000 радно-способног становништва, са стопом незапослености од 21,56% (Косово и Метохија око 50%). У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним делатностима 24% (2002, без Косова и Метохије). Стопа инфлационог раста преко 6,5%.

Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-децембар 2007. године износила је 19.790,9 милиона евра.Извоз је износио 6432,2 милиона,а увоз 13358,7 милиона.Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније,око 60%.У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Италија (1094,2 милиона долара); Босна и Херцеговина (1.042,1 милиона долара) и Црна Гора (950,9 милиона долара).У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Руска Федерација (2.625,9 милиона долара)(углавном увоз енергената од стране Србије); Немачка (2.169,7 милиона долара) и Италија (1.777,8 милиона долара). У извозу за 2007. годину највеће учешће имају: гвожђе и челик (1.094 милиона долара); обојени метали (694 милиона долара); поврће и воће (467 милиона долара); одећа (445 милиона долара) и производи од метала (426 милиона долара).У увозу су највише заступљени:нафта и нафтни деривати (1.962 милиона долара); друмска возила (1.503 милиона долара); гвожђе и челик (917 милиона долара); индустријске машине за општу употребу (881 милиона долара) и електричне машине и апарати (807 милиона долара).

Туризам

Главни чланак: Туризам у Србији

Захваљујући бројним позитивним развојним трендовима туристичка делатност се сврстала међу најдинамичније и најпропулзивније привредне гране, са вишеструким мултипликативним ефектима (у периоду 1990—2000. год. међународни туристички промет повећан је за преко 50%, док су укупни приходи увећани за скоро 80%) То туризму даје снажну генераторску функцију у широком спектру делатности, који се све више укључује у приоритете привредног развоја бројних рецептивних земаља и њихових појединих делова.

Поглед с Калемегдана на Нови Београд

Стратегијом развоја туризма у Србији утврђен је селективни приступ, при чему се сеоски туризам третира као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за посебна интересовања (нарочито се потенцира развој еко-туристичких села на брдско-планинским подручјима, која нуде здраву средину, еколошку храну, угодан амбијент, активан одмор у природи, етнографске и друге културно-историјске вредности).

У досадашњем развоју брдско-планинских села доминантну, а често и једину функцију привређивања имала је пољопривреда (углавном сточарство и ратарство). Бројне друге делатности и активности домицилног становништва, засноване на разноврсним и вредним природним и антропогеним локалним ресурсима, углавном су остајале на маргинама развојних догађања. Међу њима је и туристичка делатност који је важан фактор просперитетнијег развоја ових села у Србији.

Саобраћај

Главни чланак: Саобраћај у Србији

Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај.

Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.619 km а укупна дужина путева је 42.692 km (асфалтни) и 24.860 km (бетонски).

Најзначајнија саобраћајница је друмско-железнички европски коридор 10 (аутопут Е-75, Суботица - Београд - Ниш - Димитровград; као и аутопут Е-70 Шид-Београд), који је кроз историју био пут који је повезивао исток и запад, који је спајао Блиски исток и средњу Европу.

Кроз Србију тече река Дунав, важан пловни пут (коридор 7) који повезује средњу Европу са Црним морем. Поред Дунава, пловне реке су: Сава, Морава и Тиса, као и канал Дунав-Тиса-Дунав.

Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Србији су аеродром „Никола Тесла“ у Београду, аеродром „Кοнстантин Βелики“ у Нишу и аеродром „Слатина“ у Приштини.

Култура

Ликовне уметности

Главни чланци: Српско сликарство, Српска архитектура и Српска уметност

На територији Србије постоје остаци културне заоставштине још из праисторије. Најпознатија неолитска култура на тлу Србије је култура Лепенског вира. У Србији су се налазили раскошни царски градови и палате у доба позног Римског царства и ране Византије, чији се остаци могу видети у Сирмијуму, Гамзиграду и Царичином граду (Justiniana Prima).

Средњи век

Српски средњевековни споменици који су се очували до данас углавном су цркве и манастири. Већина ових споменика има фрескама украшене зидове. Најоригиналнији споменик српске средњевековне уметности је манастир Студеница (око 1190). Овај манастир је био модел за касније манастире Милешева, Сопоћани и Високи Дечани. Вероватно најпознатија српска средњевековна фреска је приказ „Мироноснице на гробу“ (или Бели анђео) из манастира Милешева.

Иконосликарство је такође део српског средњевековног културног наслеђа.

Утицај византијске уметности се појачао након пада Цариграда у руке крсташа 1204, када су многи уметници утекли у Србију. Њихов утицај је видљив у изградњи цркве Богородица Љевишка, манастиру Старо Нагоричино и манастиру Грачаница.

Манастир Високи Дечани је саграђен између 1330. и 1350. За разлику од других српских манастира, овај је саграђен у романичком стилу под надзором мајстора Вите из Котора. На фрескама овог манстира налазе се 1.000 портрета који описују све најважније епизоде из Новог завета. У катедрали се налазе иконостас, игуманов престо и декорисани саркофаг краља Стефана III Дечанског.

Још један стил црквеног грађевинарства се развио у Србији крајем 14. века, и то у долини реке Мораве. Одлика овог стила је била богата декорација спољних црквених зидова. Фреске у манастиру Манасија приказују религијске сцене у којима учествују људи у српским средњевековним одорама.

За време турске владавине, углавном, је замрла уметничка активност у Србији. Неке барокне тенденције видљиве су код српских уметника са краја 18. века у јужној Угарској (Теодор Крачун, Јаков Орфелин).

Модерно доба

Многи млади уметници из новоустановљене српске државе 19. века су се школовали у иностранству, посебно у Француској и Немачкој, и донели су са собом авангардне стилове. Поред Париза и Минхена, Београд је био у првој половини 20. века један од центара импресионизма. Надежда Петровић је сликала у стилу фовизма, док је Сава Шумановић био под утицајем кубизма.

Значајни српски сликари 20. века били су: Милан Коњовић, Марко Челебоновић, Петар Лубарда, Владимир Величковић и Мића Поповић.

Србија је позната по сликарима наиве, као што су Јанко Брашић, Сава Секулић, Мартин Јонаш и Зузана Халупова. Словачко село Ковачица у Војводини је центар наивног сликарства.

Књижевност

Главни чланак: Српска књижевност

Вук Стефановић Караџић

Почетак српске писмености везује се за активност браће Ћирила и Методија на Балкану. Постоје споменици ране српске писмености из 11. века, писани глагољицом. Већ у 12. веку, појављују се текстови писани ћирилицом. Из ове епохе је најстарија ћирилична књига српске редакције, јеванђеље захумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Мирослављево јеванђеље је и најстарија и најлепше илустрована српска књига средњег века.

За време турске владавине, у Србији се развијала усмена лирска и епска књижевност.

У доба националног препорода, током прве половине 19. века, Вук Стефановић Караџић је превео Нови завет на српски народни језик и реформисао српски језик и правопис. Тиме је ударен темељ српској књижевности новијег времена. Најзначајнији српски песници 19. века били су Бранко Радичевић, Петар Петровић Његош, Ђура Јакшић и Јован Јовановић Змај. У 20. веку примат имају прозни писци: Иво Андрић, Милош Црњански, Меша Селимовић, Добрица Ћосић, Данило Киш и Милорад Павић, мада има и вредних песничких достигнућа: Милан Ракић, Јован Дучић, Десанка Максимовић, Миодраг Павловић и Васко Попа.

Музика

Главни чланак: Српска музика

Гусле

Србија има дугу традицију фолклора и народне музике. Игра групе плесача, под именом коло, је најомиљенији вид фолклора у Србији и разликује се од региона до региона. Најпопуларнија кола су Ужичко коло и Моравац.

У 19. веку и раније, карактеристични народни инструменти су биле гусле и фрула, док су у Војводини коришћене тамбуре и гајде. Знатно касније, а и данас, главни инструмент у новокомпонованој народној музици је хармоника. Трубачки оркестри су такође веома популарни. Фестивал трубача у Гучи је централна манифестација ове врсте музике. Најпознатији трубачи Србије су: Фејат Сејдић, Бакија Бакић и Бобан Марковић.

Период турске власти оставио је трага у музици целог Балкана, па и Србије. У последњих 15-ак година, развијен је тренд комбиновања народне музике. оријенталних утицаја и денс музике под именом турбо-фолк. Многи данашњи српски певачи су популарни у целој југоисточној Европи, као на пример: Лепа Брена, Жељко Јоксимовић, Драгана Мирковић и Светлана Ражнатовић-Цеца.

У забавној и поп музици, велике звезде српске естраде били су: Ђорђе Марјановић, Лола Новаковић и Седморица младих. Још увек су активни и омиљени Ђорђе Балашевић и Здравко Чолић.

Рок групе су се појавиле у Србији крајем 1960-их. Велику популарност су постигле 1980-их, са групама новог таласа: Идоли, Електрични оргазам и Екатарина Велика. У то време, а и данас, активне су групе Рибља Чорба, Бајага и Инструктори, Ван Гог и Партибрејкерси.

Србија је победила на такмичењу за Песму Евровизије 2007. у Хелсинкију са песмом „Молитва“ у извођењу Марије Шерифовић.

Класична музика

Најзначајнији српски композитор уметничке музике био је Стеван Стојановић Мокрањац (1856—1914). Он је био и музиколог, сакупљач народне музике и директор прве музичке школе у Србији. Његово најпознатије музичко дело су хорске песме Руковети.

Остали значајни српски композитори су: Корнелије Станковић, Стеван Христић и Станислав Бинички.

Позориште и филм

Главни чланци: Филм у Србији и Позориште у Србији

Јоаким Вујић је оснивач савременог српског позоришта. Он је основао Књажеско-србски театар у Крагујевцу 1835. Значајни српски писци позоришних комада били су Јован Стерија Поповић у 19, и Бранислав Нушић у 20. веку. У Београду се од 1967. одржава међународни фестивал савременог театра БИТЕФ. Традиционално најквалитетније позоришне сцене у Србији су Народно позориште у Београду, Атеље 212, Југословенско драмско позориште и Српско народно позориште у Новом Саду.

Међу позоришним радницима који су обележили српски театар последњих деценија издвајају се Бојан Ступица, Мира Траиловић и Јован Ћирилов, а од писаца Душан Ковачевић и Биљана Србљановић.

Српска филмска уметност је једна од водећих кинематографија источне Европе. Пре Другог светског рата у Србији је произведено 12 филмова. У послератном периоду, на међународној сцени су се истакли режисери: Горан Марковић , Александар Петровић, Душан Макавејев, Слободан Шијан, Горан Паскаљевић и други. Најнаграђиванији српски филмски режисер је Емир Кустурица који је између осталог добитник две Златне палме на фестивалу у Кану.

Међу глумцима, у првој половини 20. века су се истакли Чича Илија Станојевић, Жанка Стокић и Добрица Милутиновић. Новије доба српског позоришта и филма су обележили глумци: Миодраг Петровић Чкаља, Павле Вујисић, Зоран Радмиловић, Данило Бата Стојковић, Драган Николић, Милена Дравић, Велимир Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић, Мира Бањац, Бора Тодоровић, Мики Манојловић, Лазар Ристовски и Мирјана Карановић.

Светска културна баштина УНЕСКО-а у Србији

• 1979 - Град Стари Рас, манастир Сопоћани и Петрова црква (најстарија црква у Србији)
• 1986 - Манастир Студеница
• 2004 - Манастир Дечани
• 2006 - Манастир Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка
• 2007 - Царска палата Феликс Ромулијана код Гамзиграда

Фестивали

У Србији има много културних фестивала.

Најпознатији међународни музички фестивал је Егзит (Exit) који се одржава сваког лета на Петроварадинској тврђави поред Новог Сада.

Београдске музичке свечаности (БЕМУС), као најстарији и најзначајнији фестивал уметничке музике у Србији, одржава се сваке године прве половине октобра у Београду.

Београдски летњи фестивал (БЕЛЕФ) је манифестација која током лета има за циљ да продуцира и представи врхунска уметничка остварења из области позоришта, музике, визуелних уметности и других уметничких дисциплина и да на тај начин анимира Београђане и њихове госте.

Најпознатији фестивал етно звука је драгачевски трубачки Сабор у Гучи. Одржава се о верском празнику Велика Госпојина, и некада је то био велики пазарни дан и место за окупљање из околних села. Временом се претворило у празник трубе и постао место где се одржава смотра трубача и додељује престижна награда Прва труба Драгачева.

Београдски интернеционални театарски фестивал (БИТЕФ) је значајни фестивал позоришне уметности.

На пољу филмске уметности, најеминентнији фестивал је ФЕСТ који се почетком сваке године одржава у Београду, одмах после Берлинала. Остали познати филмски фестивали су: Палићки филмски фестивал, Нишки филмски фестивал и др.

Развој науке и високог школства

Главни чланак: Наука у Србији

Услови за развој науке и школства у Србији, нажалост, нису постојали за време турске владавине. Први покушај оснивања националног школства била је Велика школа из 1808, потпомогнута Србима из Аустрије. Тек у периоду 1835-1878. долази до институционализације просвете. Велика школа у Београду је отворена 1863, а трансформисана је у Универзитет 1905. Оснивањем институција Народног музеја (1844) и Друштва српске словесности (1841), које је прерасло у Српску академију наука и уметности, остварени су услови за организовано бављење науком. Многи млади и талентовани Срби су у том периоду школовани у иностранству о трошку државе, да би се добили стручњаци за даљи развој.

У Аустрији, Срби су организовали Матицу српску (1826) као своју културну институцију. Касније је њено седиште пресељено из Пеште у Нови Сад. Прилике у Аустрији су биле знатно повољније за развој српског школства и науке.

Светски вредни научници из Србије су, између осталих: природњак Јосиф Панчић, географ Јован Цвијић, математичари Милева Марић и Михајло Петровић, астроном Милутин Миланковић, физикохемичар Павле Савић. Поред њих, многи српски научници су радили и стварали у иностранству. Такви су на пример Михајло Пупин и Никола Тесла.

Током друге половине 20. века, у Србији су отворени научни институти за нуклеарне науке у Винчи и институт за инжињерство „Михајло Пупин“. Ово су данас два најзначајнија научна института у земљи.

Данас у Србији делује 6 државних и више приватних Универзитета.

Погледати:

• Српска академија наука и уметности
• Матица српска
• Институт за нуклеарне науке Винча
• Институт Михаило Пупин

Образовање

Школовање је сваком доступно, под једнаким условима. Основно школовање је обавезно и траје осам година.

За редовно школовање које се финансира из јавних прихода буџета Републике Србије, грађани не плаћују школарину. Припадници националних мањина имају право на образовање на свом језику, у складу са законом.

Празници

Датум	Назив	Напомене
1. и 2. јануар	Нова година
7. јануар	православни Божић
14. јануар	православна Нова година	није нерадни дан
27. јануар	Дан Светог Саве	радни, није наставни дан школе
15. фебруар	Дан државности	Дан Војске Србије
	Велики петак
	Васкрс
	Велики понедељак
1. и 2. мај	Празник рада
9. мај	Дан победе
28. јун	Видовдан

Види још

• Национални паркови Србије
• Пољопривреда Србије
• Антички топоними на тлу Србије и Црне Горе

Галерија слика

• Манастир Високи Дечани у близини Пећи
  Манастир Високи Дечани у близини Пећи
• 
  Бели Анђео, фреска из манастира Милешева
• Прва гимназија у Крагујевцу
  Прва гимназија у Крагујевцу
• 
  Народно позориште у Суботици
• Центар града Ниша
  Центар града Ниша
• 
  Храм Светог Саве у Београду
• Власинско језеро на југоистоку Србије
  Власинско језеро на југоистоку Србије
• 
  планински туристички центар Златибор

Спољашње везе

Влада

• Влада Републике Србије
• Народна канцеларија председника Републике Србије
• Народна скупштина Републике Србије
• Народна банка Србије
• Туристичка организација Србије
• Портал еУправе Републике Србије

Остало

• Б92 - информативни портал
• Интернет Крстарица
• ТАНЈУГ
• RTS - Јавни сервис Србије
• rastko.org.yu - Историја Србије
• Сувенири Србије
• Туристичка организација Србије
• Предели Србије - Sights of Serbia by Melissa Enderle (језик: енглески)