Четрнаести конгрес СКЈ — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Полуаутоматско сређивање сортирања код категорија: уклањање свих сортирања
Нема описа измене
Ред 5: Ред 5:
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система "један човек - један глас", тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система "један човек - један глас", тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.


После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација Словеније напустила је, [[22. јануар|22. јануара]] увече, конгресну дворану центра "Сава". Одмах након тога, шеф српске делегације, [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације Македоније и Босне и Херцеговине.
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација [[СК Словеније]] напустила је, [[22. јануар|22. јануара]] увече, конгресну дворану центра "Сава". Одмах након тога, шеф делегације [[СК Србије]], [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација [[СКХ|СК Хрватске]]. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације [[СК Македоније]] и [[СК Босне и Херцеговине]].


Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али то се у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]].
Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]].


[[Категорија:Историја Југославије]]
[[Категорија:Историја Југославије]]

Верзија на датум 21. мај 2008. у 15:05

Датотека:01 - Milosevic na 14 kongresu SKJ.PNG
Милошевић говори на 14. Конгресу

14. конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 20. до 22. јануара 1990. године, у београдском центру "Сава". Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација ЈНА. Тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ био је Милан Панчевски из Македоније.

На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система "један човек - један глас", тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.

После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану центра "Сава". Одмах након тога, шеф делегације СК Србије, Слободан Милошевић, предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација СК Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације СК Македоније и СК Босне и Херцеговине.

Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у распаду СФРЈ.