Језеро

За друге употребе погледајте страницу Језеро (вишезначна одредница).

Еолско језеро Балхаш у Казахстану

.

Језеро је природно удубљење, депресија, на копну испуњено водом, које није директно повезано са светским морем, а које је релативно великих димензија. Званично у класификацији се не примењује минимална површина коју треба да захвата језеро, али се често помиње да језеро не би требало да има површину испод 1 хектара.

Језера могу имати притоке, отоке, а језеро које има и притоку и отоку зове се проточно језеро. Највећа и најдубља језера су тектонског порекла. У њима се налази преко 95% укупне количине језерске воде. Ова језера испуњавају удубљења настала тектонским покретима, односно тектонским поремећајима Земљине површине. Највеће језеро (по површини и количини воде) је Каспијско језеро. Најниже језеро је Мртво море (око 400 m испод нивоа мора), најдубље Бајкалско језеро (1620 m). Најбројнија су ледничка језера.

Термин језеро такође се користи за описивање природних обележја попут језера Ајре које је већину времена суво али се напуни током сезонских обилних киша. Многа језера су вештачка па се стварају за хидроелектричну производњу (претварање хидро у електричну енергију - струју), рекреацију (пливање...), снадбевање водом, итд.

Финска је позната као држава хиљаду језера, а Минесота као земља десет хиљада језера. Велика језера Северне Америке пореклом су из леденог доба. Преко 60% светских језера налази се у Канади претежно зато јер овом земљом доминира неуланчани систем отицања.

Језера су важна за привреду и саобраћај (Језера у Северној Америци, Каспијско језеро); добијају се соли (Мртво море); нека су богата рибом, служе за снадбевање водом и регулисање водостаја на рекама.

Подела језера

Језера се деле по начину настанка корита или по хидрографским, физичким, хемијским и биолошким особинама.

Хемијски, према концентрацији соли у води језера се деле на: слатководна и слана језера.

Подела по месту и начину настанка:

• метеорска (космична) - настала услед удара метеорита
• тектонска - настала услед тектонских покрета (земљотреси).
• ледничка - настала глацијалним процесом, радом ледника (углавном су уска и дубока са стрмим обалама)
• вулканска - настала радом вулкана (у кратерима вулкана или преграђивањем река потоцима лаве)
• приобална - настала повлачењем мора из залива
• крашка - настала у депресијама у крашким теренима
• речна - настала мењањем тока реке (напуштањем старог корита)
• еолска - настала радом ветра (у депресијама насталим еолским процесом, које вода потом испуни)

Најпознатија језера

• Каспијско језеро, слано језеро, површине око 394.299 км².
• Горње језеро, слатководно језеро, површине око 82.414 км².
• Бајкалско језеро, најдубље на свету, дубине 1.741 м.
• Језеро Титикака, највише пловно језеро, 3821 мнв.
• Мртво море, језеро са највећом концентрацијом соли и најниже на свету, -396 мнв.
• Језеро Тоба, вулканско језеро, највеће језеро смештено у калдери на острву Суматра.

Највећа језера по континентима

• Африка - Викторијино језеро, такође друго по величини слтководно на Земљи које се користи за снабдевање питком водом.
• Антарктик - Језеро Восток, ледничко.
• Азија - Каспијско језеро, највеће на свету.
• Аустралија - Језеро Ири.
• Европа - Језеро Ладога, северозападна Русија.
• Северна Америка - Језеро Супериор.
• Јужна Америка - Језеро Титикака.

Види још

• Списак језера у Србији
• Бара
• Лагуна
• Рибњак
• Вештачко језеро

Спољашње везе

• Српска језера (језик: српски)
• Језера, база података
• Систем класификације језера