Разговор:Демократска странка (Србија)

Садржај који је анонимни корисник поставио на страну "Демократска Странка"

Неписмено по обичају... Ево садржаја који је био на тој страни, а добар део је копиран са ове стране... --Милош Ранчић (разговор) 14:59, 23. фебруар 2006. (CET)

Демократска странка је једна од најјачих странака у Србији. Њен лидер је Борис Тадић, који је тренутно председник Србије. ДС у републичком парламенту има 37 посланика, али они од јесени прошле године не учествују у раду парламента.

Демократска странка основана је 1919. године. Њен први лидер био је Љубомир Давидовић. У политичком животу Краљевине Југославије, ДС је имала велики утицај. На изборима је увек била у врху по добијеним гласовима.

После Другог светског рата, 1945, и формирања нове, социјалистичке, државе: Федеративне Народне Републике Југославије у којој је власт била КПЈ, за ДС и остале странке није било места, иако је Милан Грол, тадашњи лидер демократа, био потпредседник у привременој југословенској Влади под вођством лидера КПЈ, Јосипа Броза Тита. Након што су комунисти победили на изборима новембра 1945. године, забранили су рад свим странкама и ДС је нестала из политичког живота.

[уреди] Обнављање рада 11. децембар, 1989., група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре и најавила обнављање рада Демократске странке. Још није била формирана законска основа за вишепартијски систем, али је атмосфера пред распад бивше Југославије најављивала крај комунистичког режима. Са конференције је упућен позив за прикључење првој опозиционој странци у Србији. Оснивачи су били:

Коста Чавошки, Милован Данојлић, Зоран Ђинђић, Гојко Ђого, Владимир Глигоров, Слободан Игић, Марко Јанковић, Војислав Коштуница, Драгољуб Мићуновић, Борислав Пекић, Миодраг Перишић, Радослав Стојановић и Душан Вукајловић Оснивачка скупштина је одржана 3. фебруара 1990. године. За њеног председника је изабран Драгољуб Мићуновић, а за председника извршног одбора Зоран Ђинђић. Странка узима учешће на првом антивладином протестном митингу. Пред крај се 1990. се одржавају први (не баш поштени али ипак) вишестраначки избори у Србији на којима странка има кандидате у 176 од 250 изборних јединица на којима странка осваја 7 мандата. Неколико дана пред изборе из странке иступа Никола Милошевић и оснива Српску Либералну Странку.

1992. године, од ДС се отцепљује једно крило и формира своју странку: Демократску странку Србије, на чије је чело дошао Војислав Коштуница.

На скупштини ДС, 1994. године, за новог лидера изабран је Зоран Ђинђић.

1996, пред савезне и локалне изборе, ДС је формирала коалицију са СПО, ГСС и ДСС, који је учествовао у овој коалицији само на савезним изборима. Трочлана коалиција Заједно освојила је на локалним изборима победу. Међутим,власт није хтела то да призна. Наступиле су тромесечне демонстрације на улицама Београда и других градова Србије. Коначно је режим, 1997, признао опозицији победу.

Почетком јануара 2000. године, створена је коалиција Демократска опозиција Србије (ДОС), састављена од 18 странака. У ДОС-у су најјачи били Српски покрет обнове и ДС. Међутим, СПО је током те године напустио ову коалицију. ДОС је за кандидата на ванредним изборима за председника СРЈ 24. септембра 2000. изабрао Војислава Коштуницу. Он је победио на изборима, али власт то није хтела да призна. 5.октобра, народ је на силу заузео све најважније државне институције и довео ДОС на власт.

Демократска опозиција Србије је изборима за Скупштину Србије, 23. децембра 2000. освојила двотрећинску већину у парламенту. За председника нове, досовске, Владе Србије изабран је Зоран Ђинђић.

Странка југословенског председника Коштунице је августа 2001. године,напустила ДОС и републичку Владу.То је означило велику кризу у владајућој коалицији,али је премијер Ђинђић сачувао коалицију и већину у Скупштини.

12. марта 2003. године убијен је премијер Србије и лидер демократа, Зоран Ђинђић. Одлучено је да странку води, до избора новог председника, заменик председника ДС, Зоран Живковић. Он је постао и председник српске Владе.

ДОС се распао у јесен 2003. године, када је и Влада изгубила већину у Скупштини. Расписани су ванредни парламентарни избори за 28. децембар. Демократска странка наступила је самостално и освојила 37 посланичких места. Међутим, она није ушла у нову Владу, коју су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПО-НС, уз помоћ СПС.

На изборима за председника ДС, фебруара 2004, скупштина странке изабрала је Бориса Тадића за новог лидера.

Тадић је постао кандидат ДС на изборима за председника Србије јуна 2004. Победио је у другом кругу, 27.јуна, кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића.

Посланици Демократске странке одлучили су да напусте републичку Скупштину, октобра 2005. године, због тога што сматрају да су им незаконито одузета два мандата.

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0"

Милоше такве ствари убудуће шаљи на Википедија:МЗЧКВНМ --Јованвб 15:05, 23. фебруар 2006. (CET)

Чини ми се да овде има више материјала него у чланку, зато сам пренео овде. --Милош Ранчић (разговор) 15:21, 23. фебруар 2006. (CET)

Председник Демократске странке

Зашто стоји да је бивши председник био Ђинђић. Да ли би онда требало и за низ других странака под овим именом ставити све бивше лидере?--Војвода разговор 19:08, 1. фебруар 2008. (CET)

Партија европских социјалиста

мисим да треба написати у чланку када је дс поста њихов члан

Osnivanje stranke

Mislim da nije primereno da se kao godina osnivanja uzima 1919. godina. Demokratska Stranka je osnovana 90 godine. Ne vidim kakve veze ima Ljubomir Davidovic sa Socijalistickom internacionalom i socijaldemokratijom. Tako bismo mogli da povezemo i Vojislava Seselja i Nikolu Pasica. Trebalo bi to promeniti.