Википедија:Трг/Правописна питања

---

Упозорење: на овој страници се расправља о језичким и правописним недоумицама. Википедија се одриче одговорности за нетачне закључке у расправи и не гарантује за компетентност корисника који дају одговоре на правописна питања и недоумице.

Могући извори информација пре него што се овде постави питање:

Википедија:Основе српског правописа

Википедија:Неке правописне и језичке недоумице

Википедија:Транскрипција са француског језика

Википедија:Транскрипција са кинеског језика

• Питања без одговора (2)

---

Donauwörth

Како се ово транскрибује?--Војвода разговор 11:35, 17. април 2008. (CEST)

Донауверт. --ФилиП ⁈ 21:45, 17. април 2008. (CEST)

da li mi mozete reci

ostoji li mnozina reci paradajz?

Ostoji. Jedan paradajz, dva paradajza :) --Дарко Максимовић (разг.) 17:59, 20. април 2008. (CEST)

a da li je ispravno paradajzi, paradajzevi, paradajzovi ili nishta od toga ne valja?--Apatinka 93 (разговор) 18:44, 20. април 2008. (CEST)

Мислим да реч парадајз/парадаиз, пореклом из немачког, ни нема неку праву множину. Понаша се као збирна именица (песак, ваздух, брашно...). Кажемо на пијаци Дајте нам два парадајза, али кажемо и Дајте нам два млека, а и млеко нема праву множину, већ смо је створили због свести о паковању. Два парадајза нам није страно зато што уз бројеве 2, 3 и 4 користимо генитив једнине, тако да ту нисмо ни употребили облик множине. Уз то, у речнику, поред речи парадаиз/парадајз стоји да је у питању варваризам. Кад бих била принуђена да направим множину од речи парадајз, рекла бих парадајзи, али радије бих променила конструкцију.

---

Јлнаразговор 09:04, 21. април 2008. (CEST)

Sasvim je logično i nije nimalo sporno da množina od paràdajz bude paràdajzi. Paradajzovi ili paradajzevi ovdje ne bi bilo dobro, jer se „duža“ množina sa infiksom -ov- odnosno -ev- upotrebljava uglavnom kod jednosložnih riječi. Strano porijeklo jedne riječi ne mora uopšte igrati ulogu u građenju njene množine, upravo ne mogu se sjetiti da ijedan varvarizam nema množinu ili ima neku drugojačiju množinu samo zato što je varvarizam. (Pade mi na pamet jedino fakta, doduše to smo i pozajmili u latinskom obliku množine ali je i kod nas množina.) Oblik paradajza, koji se upotrebljava uz brojeve dva, tri i četiri, zove se paukal i ostatak je nekadašnje dvojine (nije genitiv jednine iako mu je po obliku sličan, već nekadašnji nominativ dvojine ;)). Dakle, ja ne bih mijenjao konstrukciju i pribjegavao prečicama, jer je oblik paradajzi već sasvim zgodan i nimalo sporan sam po sebi. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:27, 25. април 2008. (CEST)

Ђорђе, нисам уопште написала да је чињеница што је реч из немачког разлог што је треба мењати или не. Пише Мислим да реч парадајз/парадаиз, пореклом из немачког, ни нема неку праву множину. Затим, то што је у питању паукал, о коме данас обичан смртник нема појма, није, по мом мишљењу уопште прикладно. У савременој литератури, увек пише као упутство за исправно коришћење падежа уз бројеве: Уз бројеве 2, 3 и 4 користи се облик генитива једнине, а уз бројеве од 5 па навише, генитив множине. Која би збрка настала да неко помене паукал. Зар не?

---

Јлнаразговор 23:57, 3. мај 2008. (CEST)

Порука џелатима српског језика

Приметио сам да се у разговорима и чланцима стално појављују језички полицајци који одређују шта је српски (а шта, ваљда, хрватски) језик. Рецимо, Једначење по месту творбе, како се у школама учило деценијама, сада је „по месту настајања“, што је потпуно нов израз. Зашто сад одједном творба није српска реч? А, стварати, створење јесте.

Дом је (као) хрватски, а домаћица српска. Није ли то апсурдно?

Сваки покушај творбе речи у српском језику се данас осуђује као хрватштина, чиме смо осакатили наш језик. Једина преостала могућност је бескрајно и неселективно увожење туђица из енглеског језика које је унаказило новији српски језик.

Тражим да се обустави ово касапљење богатства српског језика. Не интересује ме шта користе Хрвати и остали. То је језички злочин који предузимамо према сопственом језику. —Јакша (разговор) 04:00, 27. април 2008. (CEST)

Не може се зауставити нешто што зависи од читања књижевних дјела на српском језику. А људи све мање читају, односно читање им се своди на приручнике за управљање кућним апаратима и читање коментара на форумима. У многим земљама Европе, води се жива дебата о тој теми, односно како подстакнути људе, нарочито младе, да читају књижевна дјела, исконски извор богате језичке традиције сваке културе. ---Славен Косановић- {разговор} 11:41, 27. април 2008. (CEST)

I ja sam učio jednačenje po mestu tvorbe. To je sasvim ispravan naziv. I dom je srpska reč, šta je tu sporno? Ne znam na kakve konkretne primere misliš, ali razumeo sam da misliš na uvođenje novih reči... U duhu hrvatskog je da se prave nove reči (prevodi, kovanice i sl.), dok Srbi uglavnom upotrebljavaju tuđice. Kovanice koje se upotrebljavaju u srpskom, mi smo uglavnom preuzeli od Hrvata. E sad, da stvar bude smešnija, deo Hrvata ludi zbog toga jer po svaku cenu žele da se srpski i hrvatski razlikuju. --loshmi (разговор) 11:48, 27. април 2008. (CEST)

Наравно да треба користити српске речи уместо туђица. Али наведи примере. Где је то неко мењао српске речи у стране. —Јован Вуковић (р) 12:17, 27. април 2008. (CEST)

Ево два примера: Столеће (Разговор:Историја Златибора), код нас се не каже која је одлучила водити смисленији живот (Разговор:Битанге и принцезе). Водио сам расправе када сам помињао низоземско сликарство (Белгија+Холандија), јер су људи сматрали да је то кроатизам. Не видим зашто се калкулатору даје предност у односу на дигитрон (видео сам и калукулус уместо анализа).

Што се тиче творбе речи, можда Википедија није место где сам то требао помињати, јер ми ипак не стварамо нове речи. Домаћих речи за туђице из, рецимо, рачунарске терминологије нема, јер се оне одмах у јавности прогласе за неприродне (често и прохрватске). Али, ево како утичемо; да ли сте у чланцима приметили мноштво конструкција типа „од стране овога и онога“ (чист енглески пасив), сва почетна велика слова у називима, окружење у значењу природа, патетичан што наводно значи бедан итд. —Јакша (разговор) 17:40, 27. април 2008. (CEST)

Па добро, нико не каже да је то у реду. Ако видиш, слободно мењај то. Нажалост тако данас говоримо, са туђицама. Енглески пасив користимо кад преводимо са енглеског, јер је тако лакше, онај ко боље преводи ће избећи пасив, онај ко слабије преводи оставиће у пасиву. Када видиш патетичан, замени са бедан, када видиш велика почетна слова у називима мењај јер је то и граматички неправилно. Нико се не залаже за то да остане овако како је сада, али нажалост немамо лингвисте који ће да исправљају грешке по чланцима. —Јован Вуковић (р) 17:56, 27. април 2008. (CEST)

Хвала на коментарима. Видим да је начин размишљања већине у складу са оним како и ја видим ствари. —Јакша (разговор) 19:11, 27. април 2008. (CEST)

Морам и ја да одговорим јер се оправдано осјећам прозваним. Јакша, ја сам убацио „по месту настајања“ у чланак „српски језик“, али не зато што ми се „по мјесту творбе“ не допада и што сматрам да је то хрватштина, него зато што се нисам добро сјетио тог нашег најчешће коришћеног облика - „по мјесту творбе“. Дакле, обична грешка с моје стране, а никакво политиканство и национализам, поготову зато што а) нисам „исправио“ тај облик у онај који је мени одговарао него убацио нешто што није било и б) и сāм сам јаког става да је то све српски језик и да избацивање ријечи представља његово сакаћење. Иако се иначе такви потези заиста дешавају, у овом случају си неоправдано претпоставио лошу намјеру и етикетирао другог члана википедије „џелатом српског језика“. --Дарко Максимовић (разг.) 19:50, 28. април 2008. (CEST)

Pavle Vu(j)isić

Kako se zapravo piše ime ovog glumca? Google pretraga daje 4,370 rezultata za Vujisić i 8,650 za Vuisić. Na IMDb je Vujisić.

Na nekim DVD izdanjima je Vuisić:

[1] [2] [3] [4]

Na nekima je Vujisić:

[5] [6] [7]

Kako utvrditi šta je ispravno? --loshmi (разговор) 22:47, 27. април 2008. (CEST)

Погледај Разговор:Награда Павле Вуисић. Не вреди два пута причати исту причу :) --ФилиП ⁈ 22:59, 27. април 2008. (CEST)

Ah... Ako je tako, u redu. --loshmi (разговор) 23:12, 27. април 2008. (CEST)

Олимпиада или Олимпијада

Да ли се ова руска атлетичарка Олимпиада Владимировна Иванова , зове Олимпиада или Олимпијада. У нашој штампи постоји и једно и друго. Исто је и са ФК Шинник да ли је Шиник или Шињик. Хвала --Drazetad (разговор) 16:33, 29. април 2008. (CEST)

Олимпиада. Мислим да је ово друго Шиник. -- Bojan  Razgovor  17:38, 29. април 2008. (CEST)

Ја мислим да је Олимпијада. --Поки |разговор| 19:11, 29. април 2008. (CEST)

Такође. "иа" се у српском веома ретко среће (ако уопште), те је правилна транскрипција Олимпијада. --ФилиП ⁈ 19:27, 29. април 2008. (CEST)

Да је Олимпијада писало би се Олимпияда. -- Bojan  Razgovor  19:28, 29. април 2008. (CEST)

О чему ти то? И врапцима на грани је јасно да се у српском између `и` и `а` увек ставља `ј`. --Поки |разговор| 19:37, 29. април 2008. (CEST)

Француски називи градова Ay и Hays се транскрибују као Е. Транскрипција никад није била ни никад неће бити бијективни процес. --ФилиП ⁈ 19:38, 29. април 2008. (CEST)

Нисте ништа рекли за Шинник, да ли Шиник или Шињик. --Drazetad (разговор) 21:07, 29. април 2008. (CEST)

Два слова једно поред другог у српском језику је неправилно сем неких изузетака (најјачи, новоотворено и сл.), тако да оно прво отпада. За ово остало не знам. --Поки |разговор| 21:29, 29. април 2008. (CEST)

Прво је имс ФК Шинник на руском а остала два назива постоје у нашој спортској штампи. Који је прави.--Drazetad (разговор) 00:42, 30. април 2008. (CEST)

На руском би се то требало читати као Шинњик, а може значити и да дуплим 'н' утврђују 'н' како се не би читало с 'њ' (мада је то необично, јер обично користе дебело јер у том случају). Е, сад. Да не постоји никаква традиција у транскрипцији, ја бих рекао Шинњик. Како постоји, одлучио бих се за Шиник. --Милош Ранчић (р|причај!) 01:23, 30. април 2008. (CEST)

Dobro dosli ili dobrodosli

Sta je pravilno?

Добро дошли. --ФилиП ⁈ 11:21, 3. мај 2008. (CEST)

Зависи на шта се мисли. За неког се може рећи да је добродошао, а више њих су сви добродошли. --Дарко Максимовић (разг.) 16:43, 3. мај 2008. (CEST)

Да ли неко зна...

Како се ово транскрибује: Qalíal Jarmo (турски),Topper (САД), Pedra Furada (португалски), Tlapacoya и Monte Verde (ово друго је ваљда исто - Монте Верде?) (шпански) Clovis и Caral културе и Tres Zapotes (шпански) (Ово последње су Запотеци, али не знам како се изговара назив локалитета где је пронађена чувена стела Запотека)? У питању су праисторијске културе и локалитети у Азији и Америци. ХВАЛА!!!!S.sanja (разговор) 13:54, 4. мај 2008. (CEST)

• Topper је исто као што се пише - Топер
• Pedra Furada би такође требало да остане Педра Фурада
• Tlapacoya Тлапакоја
• Monte Verde остаје, као што и сама кажеш, а требало би да исто важи и за Културу Кловис и Културу Карал
• за Tres Zapotes можеш да кажеш да је налазиште у селу Трес Запотес код Веракруза, Венецуела

• Qalíal Jarmo ми остаје непознато

Поздрав. --Ерин (разговор) 14:08, 4. мај 2008. (CEST)

ХВАЛА!!!! Могуће да је овај турски локалитет Калјал Џармо, али...не смем да ризикујем :( S.sanja (разговор) 14:16, 4. мај 2008. (CEST)

Нашла сам ово - Qal'at Jarmo у Ирану? Претпостављам да би то могло да се пише као Јармо или Џармо. (ја бих ставила Калат Јармо, јер и иначе за градове у тој области користимо Ј - Јереван, Јерихон, Јерусалим). Поз. --Ерин (разговор) 14:19, 4. мај 2008. (CEST)

У праву си... Јерихон је са -ј! Онда је и ово Јармо!!! МНОГО ТИ ХВАЛА!!!! S.sanja (разговор) 14:25, 4. мај 2008. (CEST)... и да ли можда знаш да ли сам ово добро транскрибовала: Беидха (Beidha) у Јордану и Кал-е-Ростам (Qal'e Rostam) у долини изнад које је планински ланац Загрос. Хвала још једном S.sanja (разговор) 14:28, 4. мај 2008. (CEST)

Шта га знам... арапски ми никад није иш'о од руке. ;) Мислим да бих ја ставила Беида без Х и Кал'е Ростам (исто као ти, само са другачијим распоредом знакова, мада нисам сигурна како наш правопис то трпи) Поз. --Ерин (разговор) 17:07, 4. мај 2008. (CEST)

Категорија:Потребна транскрипција

Овај, ајде нека неко обрати пажњу на ову категорију. -- Bojan  Razgovor  14:29, 4. мај 2008. (CEST)

Како се транскрибује презиме McEntire? Као Макинтајр или Макинтајер?—89.216.89.24 (разговор) 20:27, 6. мај 2008. (CEST)

Ја бих га транскрибовала као Мекинтајр. Без е... то више звучи као неки полуглас, него као пуно слово. Поздрав. --Ерин (разговор) 21:19, 6. мај 2008. (CEST)

Мислим да је правилније Макинтајер, јер "јр" двоглас није нарочито чест у српском језику (добро, са изузетком Фрејра), а то енглеско ə се обично транскрибује као неки самогласник (у овом случају е). --ФилиП ⁈ 00:14, 7. мај 2008. (CEST)

Сад кад кажеш... Транскрибујемо и Мегвајер, а не Мегвајр, а то је исти образац. Филип је у праву, Мекинтајер је у духу нашег језика. --Ерин (разговор) 00:23, 7. мај 2008. (CEST)

Обезбедити на ијекавици

Требам следеће речи на ијекавици: обезбеђење, обезбедити, обезбеђен... Нпр.: „Интересантно је да није код свих племена постојао обичај да је дјевојка та која доноси мираз, већ је била обавеза оца да младожењи обезбеди мираз.“ --Ban (разговор) 23:22, 16. мај 2008. (CEST)

Имам питање. Како причаш хрватски као матерњи кад не знаш ијекавицу? :) --Поки |разговор| 23:33, 16. мај 2008. (CEST)

Обезбјеђење, обезбиједити, Обезбијеђен. То је по мени, али треба проверити код изворних ијекаваца. --Поки |разговор| 23:32, 16. мај 2008. (CEST)

Ијекавац јесам, али стварно не знам коако је исправно. Ријеч обебедити никада не користим, углавном осигурање, осигурати. Требало би провјерити у правописном рјечнику. --Ban (разговор) 23:41, 16. мај 2008. (CEST)

E, svašta. :) Obezbijèditi, obèzbijedīm, obèzbijeđen, obezbjeđénje, obezbjeđívati, obezbjèđujēm, obezbjèđīvān. Onaj obavezni otac trebalo je da obezbijedi miraz. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 03:26, 17. мај 2008. (CEST)

Ispravka: ne obezbjèđujēm nego obezbjèđujem. --Дарко Максимовић (разг.) 22:58, 18. мај 2008. (CEST)

Jesi li siguran? Postakcenatske dužine jesu dosta češće u mom dijalektu nego u književnom jeziku, pa me je to možda povuklo, ali ipak mislim da je ispravno obezbjèđujēm. Neću reći da ja tako govorim, jer to nije nikakav argument, ali opet... :) U Belićevom Pravopisu stoji -ujēm no on je možda zastario... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:01, 19. мај 2008. (CEST)

Презент увек има дужину. --millosh (razgovor) 12:48, 20. мај 2008. (CEST)

Dakle „obezbjèđujēm“. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:23, 20. мај 2008. (CEST)

Da, to je po pravilu tako, ali na isti način kako je i teLEvizija, aSIstent, diLEtant, diRIgent, beNEficija, maTUrant. Naš stručni „sabor“ očigledno nije imao vremena za obradu izuzetaka, iako je još i latinski prije 2000 godina znao za izuzetke. Dakle, „tučem“, „ubjeđujem“ i „obezbjeđujem“ su samo par primjera za koje smatram da, da su imali vremena i volje, trebalo je da ih uvedu kao izuzetke od tog pravila. „Trujem“ je još jedan primjer. Šapčani, na primjer, govore te glagole sa dugim posljednjim slogom, ali kad oni to kažu obavezno se stiče utisak da „razvlače“. Tučeem, Ubjeđujeem isl. Ali ok, zvanični oblik je taj koji kažete. Nažalost :) --Дарко Максимовић (разг.) 12:28, 21. мај 2008. (CEST)

Дарко, једна је категорија то што је наш стандард различит од најраспрострањенијег говорног језика који је под утицајем београдског говора. Могао бих о разликама нашироко да ти причам. Друго је шта стандард прописује. Дужина у презенту не познаје изузетке. По стандарду. Ако ми нађеш литературу која описује стандард (дакле, не говорни језик) и каже да постоје изузеци из тог правила, стварно бих волео да ми на то укажеш (нисам ироничан). --Милош Ранчић (р|причај!) 13:01, 21. мај 2008. (CEST)

И, бај д веј, ја сам врло лош по питању правописних детаља. Али, конкретна ствар (дужина у презенту) није правописна, већ фонолошка, а фонологија ми је предмет интересовања. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:04, 21. мај 2008. (CEST)

Ja nisam Šapčanin, ali govorim s dužinōm. :) Isto kao što možda za tebe postoji razlog da se standard mijenja, za mene ne postoji. Mada, ja ne znam kako većina ljudi govori, ali poznato mi je da se dužine generalno skraćuju kako u mnogim dijalektima tako i u suvremenom govornom jeziku. (Moj je pak „predmet interesovanja“ dijalektologija. ;)) Ja kažem obezbjèđujēm i to mi sasvim „prija uhu“, hvala bogu u mom dijalektu postakcenatske dužine su čak i češće nego u standardu, i dobro se drže i dan-danas. ;) Mada, ne znam kakav bi drugi „ustisak“ o „razvlačenju“ stekli tek na osnovu toga kad i dužina u prezentu nekima koji su navikli na suvremeni govorni jezik zasmeta. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:09, 22. мај 2008. (CEST)

Nisam ni ja, i takođe govorim sa dužinōm ;) ali ne u svim riječima, i zato sam rekao da se zalažem za postojanje izuzetaka. Ja sam iz Bosne i mi smo prilično poznati po tom "razvlačenju", tj. po naglašavanju naglaska u riječima, od čega ja nisam nikakav izuzetak. Međutim, postoje riječi poput "obezbjeđujem", koju sam čuo za dugim posljednjim slogom samo od Šapčana (družio sam se jedno vrijeme sa nekolicinom njih, pa ih zato spominjem), što isto važi i za "tučem", "ubjeđujem" isl. --Дарко Максимовић (разг.) 04:11, 23. мај 2008. (CEST)

Isto bi čuo i òd menē i od većine Užičānā. ;) Ja stoga ne vidim razlog za postojanje tih ili sličnih izuzetaka... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:34, 23. мај 2008. (CEST)

Dobro, predajem se, izgleda da je u pitanju samo to da u mojoj okolini većina ne govori tako te sam ja mislio da je tako "globalno" :) Poz. --Дарко Максимовић (разг.) 04:00, 24. мај 2008. (CEST)

• Хвала на помоћи. --Ban (разговор) 12:43, 24. мај 2008. (CEST)

Мјанмар

Елем, управо сам од комшија схватио да имамо проблем по питању имена ове земље. Дефинитивно и неопозиво ова се земља зове на њиховом језику "Мјанма" (в. чланак на енглеској Википедији), а код нас би по транскрипцији могла ући као именица женског рода, уз придев изведен са инфиксом -ан- (типа Корзика-корзикански), па би се држава звала "Мјанманска Унија". --Милош Ранчић (р|причај!) 18:59, 18. мај 2008. (CEST)

Како ми се чини да нико није водио рачуна о имену ове земље код нас, требало би да установимо шта ћемо с тим. Званична транскрипција Министарства иностраних послова Хрватске (наравно, рађено уз консултације с лингвистима) је "Мјанма". Иако то није званична транскрипција неке МИП-а Србије, та одлука је довољно лингвистички релевантна. --Милош Ранчић (р|причај!) 18:59, 18. мај 2008. (CEST)

Соу, шта нам ваља чинити? --Милош Ранчић (р|причај!) 18:59, 18. мај 2008. (CEST)

1. Оставити Мјанмар. Ово ми се чини као доста разумно, јер је лакше изговорити с тим -р на крају. Какогод...
2. Променити у Мјанма. Мислим да нам ово нам пре или касније следи, а у складу с тенденцијом да се страна имена транскрибују дословно. Што пре то будемо урадили, мање ће болети :) --Милош Ранчић (р|причај!) 18:59, 18. мај 2008. (CEST)

Ја кажем да ми то лепо вратимо у Бурма и крај приче. (шала) ;)... Шта га знам... Да ли имамо неко званично решење на нашем језику? Мислим да би смо требали за сада да направимо преусмерење са Мјанма на Мјанмар и да ставимо у чланку шта је правилан изговор, па кад се то и званично промени, да променимо и ми. То је, наравно, само идеја. --Ерин (разговор) 19:19, 18. мај 2008. (CEST)

Па, вероватно то. Погледао сам сајт нашег МИП-а и установио да они имају превод "МИјанмар". Мисим... Да има "и" писало би "Mianmar". Али, да чудо буде веће, то је транскрипција коју у Хрватској препоручује један од правописа. Проблем с тим именом је што је тек скоро војна хунта променила име у њихово домаће, тј. по етнониму Мјанманаца. Целокупна наша традиција ту земљу зна као Бурму, по имену који им је дала Енглеска у време док су били њихова колонија. Тек од пре једно пар година они се зову по свом имену... А како су наше институције врло троме по питању хватања корака с временом, до сада нисам наишао на неку конкретну препоруку тим поводом. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:47, 18. мај 2008. (CEST)

Па чини ми се да сам је ја учила као Бурму, али ево имам атлас из 2006. и тамо веле Мијанмар. Не знам, стварно нисам паметна по том питању... Али, кад већ не следимо тренутну (ваљда) званичну верзију, онда можемо и да га крстимо правилно (Мјанма). Са свим преусмерењима. Претпостављам. —Ерин (разговор) 21:24, 18. мај 2008. (CEST)

Бај д веј... 'Рвати су закључали чланак, јербо нису могли да се договоре како ће да се зове, али су га оставили на Мјанма. —Ерин (разговор) 21:38, 18. мај 2008. (CEST)

Ja mislim da mi ne treba da ulazimo u „krštavanje“ jer to nije naš posao. Ako srpski atlas tako kaže, i ako naše ministarstvo tako kaže, onda je to zvanična verzija, a mi ne treba da ispravljamo krive Drine. I u izradi atlasa su valjda bili uključeni stručnjaci, vjerovatno mnogo veći nego komšije sa hrvatske vikipedije, mnogo veći nego što smo mi ovde. I mislim da bismo trebali, u to ime, da stavimo „I“ u članak i ime članka. --Дарко Максимовић (разг.) 22:56, 18. мај 2008. (CEST)

Atlasa ima milion, i mnogi su različiti. Koji altas onda slediti? U jednom je Mjanmar u drugom Mijanmar, u trećem Burma... Rešenje ovoga pitanja nije ono što stoji u atlasu nego onako kako jeste, a to je jedna jedina ispravna transkripcija zvaničnog imena zemlje. I drugo, šta se misli pod tim „ako naše ministarstvo tako kaže“? Koje naše — ili je to vaše — ministarstvo? Vikipedijino? Ona nema ministarstvo. Države Srbije? Kakve veze imaju institucije države Srbije sa ovom enciklopedijom? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:08, 19. мај 2008. (CEST)

Tako je - i kakve veze ima Srpska akademija nauka i umjetnosti sa vikipedijom? Govorim o autoritetima, o jednom o vrhovnih autoriteta srpske matične države, vezano za enciklopediju na srpskom jeziku. Atlasa ima svakakvih, i piše Mjanmar i Mijanmar i Burma, ali nigdje ne piše Mjanma. Mi treba da koristimo metode transkripcije kod ličnih imena, ali ne država i gradova i drugih geografskih pojmova, za koje postoje zvanične verzije na srpskom jeziku. Bilo bi to čisto originalno istraživanje protiv kakvih se vikipedija treba boriti. Mislim, iskreno, da je ovoj banalnosti poklonjeno isuviše pažnje. --Дарко Максимовић (разг.) 01:41, 19. мај 2008. (CEST)

Darko, problem je u tome sto je jedini validan lingvisticki rad tim povodom obavilo Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske, sto jeste relevantno i za nas, jer su u pitanju ista pravila transkripcije. Ako neko ima podatke kako su nasi stigli do Mijanmara, voleo bih to da znam. Da li im je Odbor za standardizaciju to predlozio? U slucaju da jeste, onda treba to postovati. U slucaju da nije, relevantniji je zakljucak MIP-a Hrvatske; a, bogami, i transkripcija imena te zemlje u IPA (v. clanak na engleskoj Vikipediji). --Милош Ранчић (р|причај!) 10:28, 19. мај 2008. (CEST)

Pritom, licno preferiram Mjanmar. S tim sto se postavlja pitanje hocemo li za koju godinu dobiti slican problem kao i s ostalim transkripcijama. --Милош Ранчић (р|причај!) 10:28, 19. мај 2008. (CEST)

Kakve veze ima transkripcija sa ovim? M(i)janmar je ukorenjeno, nećemo valjda sad početi da govorimo Ingland, Frans, Espanja, Rasija, Dojčland. -- Bojan  Razgovor  10:39, 19. мај 2008. (CEST)

Врло једноставно: Мијанмар или Мјанмар, раније Бурма. Што се плашите вишеструких облика? Исто тако: Сри Ланка или Шри Ланка, раније Цејлон. —Јакша (разговор) 10:45, 19. мај 2008. (CEST)

Darko, ni SANU nema nikoje veze s Vikipedijom, ali i te kako ima sa srpskim jezikom, kojim je ova enciklopedija, pod pretpostavkom, pisana. Država Srbija pak nema nikoje veze s ovim projektom, ni na koji način, a pogotovu ne zato što je valjda matična država Srba. Je li ovo (matična, možda etnički čista?) enciklopedija Srba? Vikipedija nije povezana ni sa Srbima ni sa Srbijom. A i inače ne mogu postojati kod nas zvanična imena drugih država. Druge države same sebi daju zvanična imena, ne mogu im drugi davati zvanična imena, makar i na svom jeziku. Mogu se samo koristiti prevedenim, prilagođenim ili ukorenjenim imenima za druge zemlje. Atlasi se pak, po mom mišljenju, ne mogu nikako upotrebljavati za presuđivanje. Ko ih izdaje i koliko se toj kući može verovati? Ko im radi lekturu? Ko transkribuje imena (i imena država su lična imena)? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 11:41, 19. мај 2008. (CEST)

Баш као што САНУ има везе са српским, тако и Србија, као српска, не етнички чиста али српска, има везе са српским језиком још како. Твоје „слободарске“ тврдње имају везе таман толико колико и тврдња да Француска нема везе са француским језиком, а самим тим ни са француском википедијом, или да Њемачка нема везе са њемачким језиком, а самим тим ни са њемачком википедијом. Није српски језик настао први, па га почели и Срби користити, него обрнуто. Тако итекако имају везе српске званичне институције, како оне у Србији, тако и оне гдје је српски званични језик, са српским језиком и, самим тиме, википедијом на српском језику. --Дарко Максимовић (разг.) 15:04, 19. мај 2008. (CEST)

Ја само кажем, као што сам рекао раније, да није наше да исправљамо криве Дрине и преводимо оно што наши званичници, новинске агенције, писци стручне литературе, атласа итд. „нису урадили како треба“, него да прибјегавамо правилима транскрипције само кад немамо укорјењени облик имена и да се не издижемо изнад свега и преводимо сад, као што рече Бојан, Ингланд, Франс, Расија, Дојчланд јер нас, генерално, заболе како они себе зову, јер и они нас зову онако како они хоће и како одговара њиховим језичким стандардима (Сербија, Сербистан, итд.). Мислим, заправо, да ниједан језик на свијету не поштује право име Србије и Срба, него нас зову Сербс, Зербише, Сораби, Сјерби, итд. Исто тако, њихово званично име нема никакве везе са тим како ћемо ми да их зовемо. Ако је код нас укоријењено Мјанмар или Мијанмар, а јесте, онда је ту крај приче. --Дарко Максимовић (разг.) 15:04, 19. мај 2008. (CEST)

Дарко, ниси довољно испратио речено. Код нас је укорењено име те државе Бурма и ништа више. Можда се да ископати у некој тривији податак о томе како се они зову који је старији од пар година, али то је далеко и од релевантног и од укорењеног. Медији и остали су подељени на оне који земљу зову Мијанмар и на оне који је зову Мјанмар. Значи, говоримо о "традицији" старој пар година у којој је свако преводио како му/јој се свидело. Ово није ситуација еквивалентна промени Прислија у Преслија и сл. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:04, 19. мај 2008. (CEST)

Што се тиче укорењених назива, нико не говори да ми сад зовемо Немачку Дојчланд или енглеску Ингленд, нити да Енглези сад треба да зову Београд као ми. Постоје традиционална имена која су у складу с временом кад су иста преузета. Холанђани Косово зову "земљом косова" (на холандском, наравно), као што и ми престоницу Кине зовемо Пекинг (а не Бејџинг). --Милош Ранчић (р|причај!) 17:04, 19. мај 2008. (CEST)

Оно што нама ново име Бурме чини ситуацију другачијом јесте да ми прихватамо то име управо сада. Кад прихватамо сад, не морамо се заснивати на писању на енглеском језику имена те земље, већ се можемо заснивати на изговору те земље на том језику. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:04, 19. мај 2008. (CEST)

Притом, то (Мјанма) јесте опција која је боља, мада је необичнија и мада сам ја порпилично негде између (што више размишљам о аргументима за ту опцију, више сам јој наклоњен). И вероватно је да ћемо Мјанмар мењати у Мјанма у тренутку кад се језикословци досете да треба и то да реше (или кад се МИП Србије досети да то треба да реши). --Милош Ранчић (р|причај!) 17:04, 19. мај 2008. (CEST)

Ta država se na njihovom jeziku zove Mjanma, što nikako nema veze sa terminom Burma. M(i)janmar je kod nas ustaljen naziv za novo ime i članak se može zvati samo tako. E sad, dajte argumente za Mijanmar ili Mjanmar. Ako dalje bude neizvesno oko toga šta je ustaljenije ime, glasaćemo, neće biti prvi ni zadnji put. -- Bojan  Razgovor  18:26, 19. мај 2008. (CEST)

Moram priznati, neobično je zgodno kad se pravopisne dileme rešavaju — glasanjem na Vikipediji, naravno demokratskim. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 20:30, 19. мај 2008. (CEST)

Ovo nije pitanje pravopisa i sarkazam ti neće pomoći. Evo malo statistike.

• Mjanma na .yu sajtovima = 1 pogodak

• Mjanma na .rs sajtovima = 0 pogodaka

• Mjanmar na .rs sajtovima = 1320 pogodaka

• Mjanmar na .yu sajtovima = 8430 pogodaka

• Mijanmar na .yu sajtovima 286 pogodaka

• Mijanmar na .rs sajtovima = 7 pogodaka

Što kaže Sofronije

cifre ne lažu

-- Bojan  Razgovor  20:54, 19. мај 2008. (CEST)

U ovakvim situacijama je vrlo problematicno izvlaciti kao argument Google pretragu, pa cak i kojekakve sajtove koji isprva mogu izgledati dosta relevantno. Uzmimo, secam se dobro da je na sajtu Predsednika DZ SCG na engleskom pisalo da se drzava zove "State Union of Serbia and Montenegro", sto nije bio valjan prevod (valjan prevod je bio "State Union Serbia and Montenegro" (nije genitiv nego je nominativ). A da ne pricam o tome da postoji skup nepismenosti koje su cesce nego pismeni oblici. --millosh (razgovor) 10:03, 20. мај 2008. (CEST)

Ali, ovo se ne tice ni pismenosti ni nepismenosti, vec imena zemlje i naroda koji su u nasoj "tradiciji" citavis nekoliko godina. --millosh (razgovor) 10:03, 20. мај 2008. (CEST)

Hm. Kakogod. Mislim da je najbolje napraviti sledecu konstrukciju: --millosh (razgovor) 10:03, 20. мај 2008. (CEST)

• Clanak se zove "Mjanmar". --millosh (razgovor) 10:03, 20. мај 2008. (CEST)
• Unutar clanka treba da pise "Mjanmar (takodje i Mijanmar, transkribovano Mjanma)..." --millosh (razgovor) 10:03, 20. мај 2008. (CEST)

Dobro, nije to ni prevod, već odomaćen termin. I dodati samo, staro ime Burma -- Bojan  Razgovor  10:08, 20. мај 2008. (CEST)

Сређено. --millosh (razgovor) 12:47, 20. мај 2008. (CEST)

Умјесто „транскрибовано Мјанма“ сам ставио „У Мјанмару се изговара Мјанма“. Даље, ако би било Мјанма, живо ме занима како би гласило „Мјанмарска Унија“; Мјанмашка или Мјанманска Унија? Стварно ми на српској википедији понекад знамо да се правимо мнооого паметни. --Дарко Максимовић (разг.) 15:04, 21. мај 2008. (CEST)

Video sam kako si to napisao, izgleda kao kad mali Perica pokusava nesto da objasni, ali me mrzi da se rasrpravljam. Ne mozes tvrditi da se nesto izgovara u Mjanmaru bas tako (nije mjanmarski jedini koji se govori tamo), niti se izgovor prenosi cirilicom (vec pomocu IPA). Jedino sto mozes da uneses u clanak na temu "Mjanma" (ako nije preporuceno kao termin) srpskom cirilicom jeste transkripcija. Sto se tice "Mjanma", to bi bila imenica zenskog roda koja bi se koristila slicno imenici "Korzika". Takodje, ne vidim po cemu je bilo koji drugi medij relevantniji od Vikipedije po pitanju transkripcije. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:56, 23. мај 2008. (CEST)

---

Јуче је један стручњак за Бурму на телевизији укратко објаснио ово са именом. Казао је да речи Бурма и Мјанмар имају потпуно иста значењах. Бурманци сматрају да су најстарији народ на свету и превод ових имена њихове државе означа то и води порекло од једне те исте речи (заборавио сам које). Становници Бурме у свакодневном (колоквијалном) говору у 90% случајева користе име Бурма, док је станрадизовано име Мјанмар. А зашто? Па зато што су хтели да се одлепе од колонијалне прошлости. Енглези (или Французи) колонисти су дали име Бурма јер су тај изговор чули од староседелаца што јесте исправно. Међутим, нова генерација генерала војне хунте је желела да еманципује државу новим уставом који је прописао ново службено име - М(и)јанмар. Чак су променили читав низ географских имена (планина, река). Власт је желела да успостави нови бурмански национализам тим новим уставом. На крају бих хтео само да напишем да је тај познавалац бурманских прилика чешће користио реч Бурма него Мјанмар. Да се ја овде једини питам, чланак бих назвао Бурма. --Поки |разговор| 18:30, 24. мај 2008. (CEST)

Ta je država sama sebe imenovala novim imenom, i mi to moramo ispoštovati ma šta mislili o tome, isto kao što Istanbul otkad je zvanično promenio ime više ne zovemo Carigradom ma koliko je to ime u to vreme bilo odomaćeno kod nas. Dakle, ne može biti Burma ni u kom slučaju. ;) Mora biti novo ime, a pitanje je jedino na koji način ćemo transkribovati to novo ime — da li prema engleskom liku (Mjanmar) ili prema domaćem, tj. njihovom (Mjanma). Možda nam je engleski lik ipak bliži, a možda i nije toliko ukorenjen da se ne bismo mogli okrenuti „domaćijem“. U tome je nedoumica. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 03:55, 25. мај 2008. (CEST)

Isto tako je i naziv „Portugalija“ potisnut u korist naziva „Portugal“, iako je Portugalija kod nas bilo češće. Razlog je bio isti — Portugalija je prema nemačkom liku (Portugalien) a Portugal je „domaćije“, ali prosto nam je nemački lik tada bio bliži od portugalskog, kao što nam je sada engleski bliži od burmanskog. No, ipak smo se okrenuli domaćem liku, samo što su to lingvisti koji se bave normom potvrdili, a ovo (još uvek) nisu. :) E, stoga ja imam otpor prema obliku Mjanma na Vikipediji, iako i sâm privatno mislim da je tako bolje nego Mjanmar, ali još nije „izašlo“ u ćitabima, a Vikipedija ipak nije mesto za „prvobitna istraživanja“. Moramo se povinovati normi (doduše, ovde često „uglavnom“, je li ;)) a ona je iznesena u Prćićevom Rečniku geografskih imena. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 03:55, 25. мај 2008. (CEST)

Апостоф у сред речи?

Да ли наш језик трпи апостроф у сред речи-имена? Конкретно је реч о две општине у Пекингу - Дунгџ'мен и Х'пингли или да их транскрибујемо као Дунгџимен и Хепингли? Мислим да је Дунгџмен и Хпингли мало рогобатно.

Ерин, треба погледати у Правопис. Рече ми једном Делић да је то тамо решено. Мислим да се правила транскрипције Катедре за кинески језик ФФ-а нису прихватила, тј. још нису прихваћена. Стога, апостроф који означава полугласник није дозвољен. Вероватно место њега треба да стоје е или а, али, то треба проверити у Правопису. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:07, 19. мај 2008. (CEST)

Благодарим. Претпоставила сам да не може, ал' ко вели да питам. Ко има Правопис нек се јави, молим лепо. И да, јасно... по обичају сам заборавила да се потпишем. Се извињавам. --Ерин (разговор) 17:19, 19. мај 2008. (CEST)

Ne znam kako se dotična reč transkribuje, ali aprostrofi se u transkripciji kineskih reči transkribovanih na latinicu, prenose kao apostrofi. Evo dvaju primera iz pravopisa:

Jenan ili Jen’an (YAN’AN) i Ma’anšan (MA’ANSHAN).----Јлнаразговор 09:06, 20. мај 2008. (CEST)

Види врага! Није паметно претпостављати, значи ипак може. Морам збиља да набавим Правопис. Захваљујем. Позд. --Ерин (разговор) 09:50, 20. мај 2008. (CEST)

Јелена, а како је у ћирилици? --millosh (razgovor) 12:49, 20. мај 2008. (CEST)

---

Наравно исто. Заправо у мом издању и пише ћирилицом, пошто је издање ћирилично, али пошто сам одговарала на брзака, да не бих мењала тастатуру за речи "у оригиналу", ја сам се одлучила да напишем цео коментар латиницом. ----Јлнаразговор 18:31, 20. мај 2008. (CEST)

Ijekavica

Zdravo! Ja sam novi korisnik wikipedie M'hejl. Ja sam [Luka sa bosanske wiki Ovde sam da prepišem svoje članke o Točku vremena i o Srednjoj zemlj na ovu wikipediu. Da li bi mi neko mogao malo pomagati oko ekavice, molim vas?--M'hejl (разговор) 10:14, 21. мај 2008. (CEST)

Здраво! Сасвим је слободно да пишеш чланке на ијекавици. Википедија на српском не прави такво питање, док год користиш српски језик. Али врло сам рада да се уплетем у било шта што има везе са Точком времена или Толкином. Позд. --Ерин (разговор) 11:53, 21. мај 2008. (CEST)

Tako je. Evo ja, za primjer, koristim ijekavicu i pišem u njoj. Iako ja preferiram ćirilicu za pisanje članaka, i mislim da i većina ovde, možeš, ako želiš, da pišeš i latinicom. Jedino će možda, ako koristiš riječi koje uglavnom koriste Hrvati, one biti prepravljene u odgovarajuće koje se koriste u srpskom govornom području. Lijepo od tebe što daješ svoj doprinos ovdje. Pozdrav. --Дарко Максимовић (разг.) 12:01, 21. мај 2008. (CEST)

Nije da mi imamo fobiju od „riječi koje uglavnom koriste Hrvati“, ne... ;) Luko, bilo da je ijekavica, latinica ili manje rasprostranjena leksika, sve je u redu (e, sad bi ovdje dobro došlo jedno „uglavnom“, znajući vikipedijance ;)) dokle god je dozvoljeno u srpskome književnom jeziku, a u ovome su mnoge stvari dozvoljene koje su bile i u nekadašnjem zajedničkom srpskohrvatskom, tako da nemaš mnogo brige. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 03:53, 22. мај 2008. (CEST)

Associated Press

Da li je potrebno preimenovanje u Asošijejted pres? --Поки |разговор| 20:11, 22. мај 2008. (CEST)

Ја мислим да треба Асошиејтед прес, а не Асошијејтед прес. Није Кријејтив комонс, већ Криејтив комонс.—Johniah (разговор) 20:17, 22. мај 2008. (CEST)

У нашем језику влада правило да се `ј` ставља измежу `и` и `е` као што је код имена државе Вијетнам. --Поки |разговор| 21:13, 22. мај 2008. (CEST)

Колико ја знам, код нас се одувијек (откако постоји, ваљда) каже „Асошијетед прес“. --Дарко Максимовић (разг.) 21:50, 22. мај 2008. (CEST)

Чланак треба да се зове Асошијејтед прес зато што је то једина правилна транскрипција. Асошијетед прес је устаљени, али и неправилни облик. (Видети: Сри Ланка, Ал Пачино...)—Johniah (разговор) 14:11, 27. мај 2008. (CEST)

„Асошијетед прес“ је можда по транскрипцији неправилан, али је, како си сам рекао и устаљен. И то "подобро" устаљен. Дакле, на Асошијетед прес већ постоји преусмјерење са, наводно по транскрипцији правилног појма Асошијејтед прес тј. то је већ устаљена пракса на википедији. --Kaster (разговор) 14:33, 27. мај 2008. (CEST)

Мени је занимљив моменат да се Асоушијејтед прес (иначе америчка компанија) изговара са "ш" иако је то британски изговор, уместо са "с", што би одговарало америчком енглеском. Прво сам мислио да је то грешка у преносу код нас (уврежена), али кад сам чуо на CNN како изговарају са ш, онда ми би чудно. --ФилиП × 21:57, 27. мај 2008. (CEST)

Gugl je neumoljiv pri prikazu češćeg izgovora. --Поки |разговор| 23:16, 28. мај 2008. (CEST)

Preetz

Kako se transkribuje ovaj grad u Nemackoj.Награкажи/лажи 09:32, 26. мај 2008. (CEST)

Прец, а изговара се са дугим Е. Код Нијемаца није као код Енглеза да се два Е изговарају као И. ТЗ, наравно, као Ц. Поз. --Дарко Максимовић (разг.) 14:05, 26. мај 2008. (CEST)

Помоћни глаголи

Молим неког стручног за српску граматику да ми каже колико заправо има помоћних глагола у српском језику? Да ли су то само бити и хтети као у хрватском и босанском језику или ЈЕСАМ, БИТИ и ХТЕТИ како сам и ја учио у школи?--Grofazzo (разговор) 11:53, 27. мај 2008. (CEST)

„Jesam“ je prvo lice jednine prezenta glagola „biti“. --Дарко Максимовић (разг.) 13:52, 27. мај 2008. (CEST)

Dakle, po tebi su samo Hteti i Biti pomoćni glagoli, ali to je tako u hr. i bosanskom jeziku. U srpskom jeziku, bar ja sam tako učio, jesam nije prvo lice jednine prezenta glagola Biti, već zaseban pomoćni glagol koji uz glagol Hteti ima kraće oblike za razliku od glagola Biti koji ima oblike budem, budeš...--Grofazzo (разговор) 14:12, 27. мај 2008. (CEST)

Zaboga, nema razlike između triju jezika; kako se svi glagolski oblici grade na isti način bilo u srpskom bilo u hrvatskom bilo u bosanskom, jednak je i broj pomoćnih glagola u svim trima (jer pomoćni glagoli služe za građenje složenih glagolskih oblika). To su jesam, biti i htjeti, dakle ima ih tri, s tim što sva tri imaju i ulogu pravih glagola u stanovitim slučajima. Naime, jesam, osim što je glagol koji ima samo oblik prezenta kao supletivni oblik glagola biti, upotrebljava se i za građenje perfekta i pluskvamperfekta, najčešće u enklitičkom obliku, i tada je pomoćni glagol. Isto važi i za biti i htjeti — osim što su pravi glagoli koji se i sami mogu izmijenjati kroz sve glagolske oblike, služe i kao pomoćni glagoli za građenje futura II („budem radio“) odnosno futura I („ću raditi“). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:34, 27. мај 2008. (CEST)

У праву је Ђорђе, нема разлике у та "три језика"... У Босни на примјер, ученици сва три народа су похађали исте школе, није било посебних школа за "сваки језик". :) Е, сад. Можда неко покушава да направи неку реформу, али то је ван домена самог језика, пардон језика у множини... :) ---Славен Косановић- {разговор} 16:54, 27. мај 2008. (CEST)

infinitiv	perfekt	prezent	futur I	futur II
biti zdrav	ja sam bio zdrav	ja (je)sam zdrav [a ne ja budem zdrav]	ja ću biti zdrav	(kad/ako) budem zdrav

Nikad nisam shvatao tvrdnju da je „jesam“ poseban glagol; to bi bilo isto kao kad bi se tvrdilo da je „hoću“ takođe poseban glagol. --Дарко Максимовић (разг.) 18:34, 27. мај 2008. (CEST)

Да, али се тврди и посебна лексичка одредница. Проблем је у томе што глагол "бити" има свој презент (будем), па се не може рећи да је "јесам" презент глагола "бити". --Милош Ранчић (р|причај!) 20:30, 27. мај 2008. (CEST)

Da, ali jesam je supletivni oblik koji zaista ima ulogu prezenta glagola biti (kao što je ljudi supletivni oblik koji služi kao množina imenice čovjek — neki torlački dijalekti poznaju i oblik „čoveci“) jer je "pravi" prezent glagola biti — a to je budem — ograničen samo na neke slučaje: ne može se uvijek reći budem u prezentu mjesto jesam. Jesam, dakle, jest poseban glagol koji ima samo oblik prezenta (nema infinitiv, na primjer, niti druge glagolske oblike), ali ima i supletivnu upotrebu za glagol biti, te je na neki način „zavisan“ od njega. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 20:44, 27. мај 2008. (CEST)

Дарко баци поглед овдје: задатак бр. 1... ---Славен Косановић- {разговор} 20:45, 27. мај 2008. (CEST)

To je meni ludilo i ne priznajem takvu klasifikaciju taman da mi je Vuk Karadžić navede lično.

1. Gdje se uopšte koristi „budem“" kao prezent glagola „biti“? Da li se kaže „Ja budem dobar“ ili „Ja sam dobar“?
2. Šta je od toga dvoga prezent i šta se jedino može koristiti kao prezent?
3. Šta se još može izraziti sa „jesam“ osim prezenta glagola „biti“ i što može biti u funkciji pomoćnog glagola? Ako je glagol koji nije tek oblik glagola „biti“, šta je onda njegovo prvobitno značenje? Nema ga. --Дарко Максимовић (разг.) 20:58, 27. мај 2008. (CEST)

Не ради се о томе да ли неко нешто признаје, већ о томе шта је тачно.—Johniah (разговор) 21:02, 27. мај 2008. (CEST)

Сад ће Вук да ти излети из компјутера, па му то понови у лице, ако будеш смио... :) ---Славен Косановић- {разговор} 21:07, 27. мај 2008. (CEST)

---

Gdje se uopšte koristi „budem“" kao prezent glagola „biti“?

Za učestale radnje, pojave... nešto što uvijek bude (kad je i sinonim za glagol bivati): „Kad god ga tražim, ono uvijek bude ispod kreveta“. Kao i u sprezi s veznikom „da“, onim koji ide uz prezent a koja se konstrukcija generalno može zamijeniti infinitivom, osobito u zapadnijim varijetetima našega jezika: „Reci mi kad da budem na zakazanom mjestu“. Dakle, njegova upotreba jest ograničena na neke slučaje, a u ostalima se upotrebljava dopunski oblik jesam, koji je glagol samo sa oblikom prezenta, a i pomoćni glagol za građenje perfekta i pluskvamperfekta. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:35, 27. мај 2008. (CEST)

Šta je od toga dvoga prezent i šta se jedino može koristiti kao prezent?

I jedno i drugo, i jesam i budem, jesu oblici prezenta. I jedno i drugo se upotrebljavaju kao prezent glagola „biti“, u različitim slučajima. Samo što je jedino budem „pravi“ prezent glagola biti, a jesam je etimološki sasvim drugojačiji glagol koji je „dopuna“ za glagol biti u prezentu. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:43, 27. мај 2008. (CEST)

Šta se još može izraziti sa „jesam“ osim prezenta glagola „biti“ i što može biti u funkciji pomoćnog glagola?

Perfekat: „on je radio“; i pluskvamperfekat: on „je bio radio“.

Ako je glagol koji nije tek oblik glagola „biti“, šta je onda njegovo prvobitno značenje?

Nije tek oblik glagola „biti“, nego supletivni (dopunski) oblik glagola „biti“. Njegova etimologija je sasvim različita, i radi se o posebnoj leksičkoj odrednici, što pomenu Miloš. On označava egzistenciju, postojanje, nešto što jest, i vremenom je dobio, još u praslovenskoj eposi, ulogu prezenta za glagol „biti“, ali razumiješ li razliku? ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:43, 27. мај 2008. (CEST)

Уосталом, џабе теби што ти не признајеш кад је тако, па тако. :) --ФилиП × 21:57, 27. мај 2008. (CEST)

Vidim, rasprava se baš rasplamsala, a ja u međuvremenu pisao i dobio odgovor od akademika Klajna. Ne znam dal je poželjno ovde da ga prenesem, jer bi u tom slučaju ozbiljno bio poljuljan autoritet koji neke pravopizdžije imaju na Wikipediji.:)--Grofazzo (разговор) 23:04, 27. мај 2008. (CEST)

Ako se on slozio da ga objavis, treba da ga objavis, naravno :) --Милош Ранчић (р|причај!) 00:06, 28. мај 2008. (CEST)

Pa nisam ga pitao za to, al ne vidim razlog zašto bi se protivio, osim ako neko od vas smatra da to ne bi bilo ok?--Grofazzo (разговор) 00:11, 28. мај 2008. (CEST)

Pitaj ga. Ako nisi u prijateljskim odnosima s njim i znas kako bi reagovao na javno objavljivanje svog emaila, treba da dobijes eksplicitno odobrenje. To, nacelno, vazi za svaki email sa strane. Pritom, verujem da ne bi bilo problema, ali nije korektno objavljivati nesto bez odobrenja. --Милош Ранчић (р|причај!) 00:30, 28. мај 2008. (CEST)

Pa nisam u nekim bliski odnosima, al volim uvek da mu se obratim i da čujem njegov stav. Mislio sam samo tekst da pejstujem, jer ipak, to je samo stručno objašnjenje i ništa više, a i možda bi bilo od koristi mnogima. Ne vidim razlog zašto on ne bi želeo da neki njegov stav po tom pitanju podelim sa vama, ako taj njegov stav se zna i već postoji u pisanom obliku na koji me je uputio.--Grofazzo (разговор) 00:44, 28. мај 2008. (CEST)

OK, vrtimo se u krug. Hajd, pejstuj to :) Samo te molim da sledeci put trazis eksplicitno odobrenje za javno pejstovanje necijeg emaila. --Милош Ранчић (р|причај!) 03:40, 28. мај 2008. (CEST)

Jel' ti to voliš nas da držiš u neizvijesnosti? :) --Дарко Максимовић (разг.) 02:18, 28. мај 2008. (CEST)

Pa moram malo da unesem drame i neizvesnosti što ste tako nestrpljivi he, he.:). Dakle:

Поштовани г. Брајковићу,

До неспоразума долази отуда што наспрам инфинитива бити постоје два презента - (је)сам, (је)си итд. и будем, будеш итд. Стевановић је стога прогласио "јесам" за посебан глагол, који има само презент а нема инфинитива, па се и данас у школама учи да постоје три помоћна глагола - јесам, бити и хтети. Такво раздвајање, ипак, није научно оправдано, јер и по значењу и по употреби јесам је прави презент од бити, док је будем посебан облик, који је оправданије звати свршеним презентом, као што чине хрватски граматичари. Ако вам треба детаљније образложење, саветовао бих вам да погледате моју "Граматику српског језика за странце" (Завод за уџбенике, Београд 2005), одељак 9.13. Срдачно Вас поздравља Иван Клајн Eto.--Grofazzo (разговор) 10:09, 28. мај 2008. (CEST)

Хвала лијепо :) --Дарко Максимовић (разг.) 11:11, 28. мај 2008. (CEST)

Nema na čemu i drugi put, nego Miloš reče "Проблем је у томе што глагол "бити" има свој презент (будем), па се не може рећи да је "јесам" презент глагола "бити"", a Klajn kaže "јер и по значењу и по употреби јесам је прави презент од бити. Što bi Sofronije Leghorn rekao Ovaj, grešiš silno, sinak.--Grofazzo (разговор) 11:25, 28. мај 2008. (CEST).

:) Ето, научио сам сад нешто. Клајн је написао нову Творбу речи, тако да је то дефинитивно његова струка и нови подаци ће ме натерати на размишљање о тој теми. С друге стране, Божовићев и мој одговор јесте био исправан у односу на стање које смо имали пред собом (једину потпуну дескриптивну граматику савременог [стандардног] српског језика је написао управо Стевановић). --Милош Ранчић (р|причај!) 15:36, 28. мај 2008. (CEST)

Hm, da... Dakle, odgovor na prvobitno pitanje bio bi, prema Stevanoviću i Ž. Stanojčiću, tri pomoćna glagola (jesam, biti i htjeti, gdje je jesam poseban glagol), odnosno dva, prema Klajnu (biti i htjeti, gdje se glagol biti javlja u dva mu postojeća oblika prezenta, jesam i budem). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:11, 28. мај 2008. (CEST)

I da, ovo sa „budem“ kao „svršenim prezentom“ savršeno ima smisla, s tim što se takvo nešto u praksi ne može ni vidjeti jer se ne može „biti“ svršeno - „ili jesi ili nisi“ :) Može se jedino bivati npr. --Дарко Максимовић (разг.) 12:30, 28. мај 2008. (CEST)

Како не може? Ево ти примјер: Јеси ли урадио то? „Јесам“!. Свршено... ---Славен Косановић- {разговор} 12:54, 28. мај 2008. (CEST)

Шалиш се или шта? :) Ту је „јесам“ у служби помоћног глагола при градњи прошлог времена глагола „радити“, и ту је „урадио“ у свршеној форми, а не глагол „бити“. --Дарко Максимовић (разг.) 14:48, 28. мај 2008. (CEST)

„Јесам“ овдје уопште не имплицира, када си урадио (могао си да урадиш јуче - прошло вријеме, али и управо тог тренутка - свршени презент), а чин је свршен. Није неопходно да додајеш и "урадио сам". Једноставно помоћни глагол овдје обавља сав посао... :) ---Славен Косановић- {разговор} 15:00, 28. мај 2008. (CEST)

„Јесам“ у том случају, као што рекох, не садржи никакву свршеност или трајност глагола бити, него је једноставно скраћена верзија од „Јесам урадио“ (као што и сам кажеш, нема потребе за додавањем тог „урадио“) и игра улогу помоћног глагола у грађењу прошлог времена. - Јеси ли урадио? - Јесам (урадио) (свршени облик глагола радити) Јеси ли радио? - Јесам (радио) (несвршени облик глагола радити). То је на исти начин као у енглеском: - Have you done that? Yes, I have (done that). --Дарко Максимовић (разг.) 15:16, 28. мај 2008. (CEST)

Обично иза тога слиједи питање: „Када си урадио“? А одговор, може да буде: „Управо сада“. Дакле, није јасно по дефиницији да се ради о прошлом времену, јер си могао да урадиш то нешто и у свршеном презенту. У томе је цијела појента. ---Славен Косановић- {разговор} 15:23, 28. мај 2008. (CEST)

”П”рви светски рат, ”Д”руги светски рат, ”П”рви српски устанак и даље редом...

По правопису ”називи историјских догађаја се пишу малим словима, као и називи историјских покрета”. Али ми имамо гомилу ситуација у текстовима чланака, гдје су називи историсјких догађаја написани великим почетним словом у сред реченице, што је онако прилично лоша ситуација. Милоше, Филипе или Саша, могли би покренути бота да то поисправља, наравно када будете имали времена. ---Славен Косановић- {разговор} 16:39, 29. мај 2008. (CEST)

У случају да неко не вјерује...

Слиједи цитат одломка, а болд је мој:

c) Малим словима треба писати и:

1) називе појединих покрета и историјских догађаја:

хуманизам, ренесанса, реформација, илиризам, романтизам, модерна, футуризам, бој на Косову, сељачка буна под Матијом Гупцем, први српски устанак, други светски рат, битка код Сиска, илирски покрет, француска револуција, октобарска револуција, народноослободилачка борба;

Из овог произилази да се називи историијских догађаја пишу великим почетним словом само на почетку реченице, а у свим другим случајевима и ако и називу догађаја нема неко властито име, сва слова су мала. ---Славен Косановић- {разговор} 17:41, 29. мај 2008. (CEST)

Тако је било некада. Сад се променило. -- Bojan  Razgovor  17:43, 29. мај 2008. (CEST)

И како је сад? Хуманизам, Ренесанса, Илиризам, Народноослободилачка борба, Бој на Косову, Сељачка буна..., Први светски рат, Други светски... итд? Јел има неки цитат негдје, кад се промјенило и зашто? ---Славен Косановић- {разговор} 17:47, 29. мај 2008. (CEST)

• имена ратова: Рат двеју ружа, Отаџбински рат, Опијумски рат, Пољски наследни рат, Кандијски рат, Пелопонески рат, Морејски рат, Критски рат, Балкански рат, Први балкански рат, Други балкански рат, Први светски рат, Други светски рат, Корејски рат, Први пунски рат (тако и Други, Трећи...), Бурски рат, Седмогодишњи рат, Стогодишњи рат. Описни називи ратова пишу се малим словом: турско-аустријски рат (или рат Турске и Аустрије) 1683—99, ирачко-ирански рат.

• устаљена имена устанака, побуна, револуција која немају описно-информативни карактер: Невесињска пушка, Сељачка буна, Илинденски устанак, Први устанак, Октобарска револуција, Народноослободилачка борба, Париска комуна (и као догађај и као револуционарна власт). Изрази описног карактера малим словом: устанак 13. јула, устанак 1804. године, буна против дахија, српска револуција (почев од 1804), кинеска револуција, алжирска револуција, кубанска револуција; изузетно Француска револуција (подразумева се она од 1789. г.).

-- Bojan  Razgovor  17:51, 29. мај 2008. (CEST)

Код мене у правопису пише да се имена и називи догађаја, историјских збивања, посебна имена ратова, устаљена имена устанака пишу великим словом ( Балкански рат, Други светски рат, Први српски устанак, Народноослободилачка борба ). --Boki95 (разговор) 17:57, 29. мај 2008. (CEST)

Е, свашта. С разлогом ја не могу да се навикнем на те ствари, јер када сам ја ишао у школу код нас, учили смо овако како сам описао, по том ”сада старом правопису” и ако си написао другачије добијао си кеца ко кућу... А имена ових покрета у култури и умјетности? ---Славен Косановић- {разговор} 18:01, 29. мај 2008. (CEST)

Дакле, називе култирних и умјетничких покрета нису дирали у тој реформи из 1993. године, која је за мене прошла незапажено, јер сам ја тада био хиљаде км далеко... Узгред, ти наши академици у Србији који се жале да људи не владају ”правописним правилима” могли би да покрену иницијативу да сва буду слободно доступна на Интернету, као што јесу за ”васцијели” свијет у другим језицима на сајтовима њихових Академија! Али, овако напуне ”буџет” ограниченим издањима на папиру, јер ипак лова им је драга, фино шушти међ’ прстима... :) ---Славен Косановић- {разговор} 18:25, 29. мај 2008. (CEST)

Ако више волиш мала слова онда пиши II светски рат. :) --Поки |разговор| 22:08, 29. мај 2008. (CEST)

Пошто ми је споменуто име, да се јавим :) Поред овога што Бокији написаше, мени је неко (да л' Ђорђе С) својевремено рекао да се то тако пише и ја у свом "правописном боту" одувек имам и сређивање назива балканских и светских ратова (велико, мало, мало слово). --ФилиП × 22:57, 29. мај 2008. (CEST)

Pa ništa Filipe, moja greška. :) Poki mrzim te rimske brojeve, a još bih morao da mijenjam pismo. Inače, to opet ne riješava problem sa mojom navikom da su se svi ti nazivi pišu malim slovom. Ipak, ja sam cijelo svoje školovanje tako pisao... Nego pošto Filip ima bota a te stvari, kad pogriješim ispravljaće bot... :) ---Славен Косановић- {разговор} 12:58, 30. мај 2008. (CEST)

Nemoj tako. Vikipedija ne služi da mi obrazujemo nju, nego ona nas. --Поки |разговор| 13:46, 30. мај 2008. (CEST)

Nisam rekao da se rimski brojevi ukinu na Vikipediji, nego da ih ja ne gotivim, bitna razlika. :) ---Славен Косановић- {разговор} 13:54, 30. мај 2008. (CEST)

Да, али рекао си да ћеш наставити са малим словом и да посао остављш боту. Зато сам написао ону примедбу. :) --Поки |разговор| 15:24, 30. мај 2008. (CEST)

Rekao sam kada pogriješim nek ispravlja bot, jer navike sa tago dugim stažem se ne mijenjaju preko noći. :) ---Славен Косановић- {разговор} 15:56, 30. мај 2008. (CEST)

Превод

Како да преведем израз „fictional universe“? Волео бих да што више људи изнесе своје мишљење, како бисмо дошли до најприближнијег превода. Пар предлога: измишљени свемир, измишљени универзум, измишљени свет... Молим вас, помозите.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:40, 1. јун 2008. (CEST)

Ја бих рекла измишљени свемир/универзум. --Ерин (разговор) 23:52, 1. јун 2008. (CEST)

Jedno je sigurno, a to je da ovde ulazimo u sferu originalnog istraživanja. Dakle u pitanju je učvršćen pojam, a ne opis, te bismo morali da se oslonimo na neki riječnik, postojeću enciklopediju, itd. Ako takvog nečega, međutim, nema, ja sam za to da se zaista ovde dogovorimo kako bismo to preveli, i ostavimo za neku buduću priliku da promijenimo naziv ako dođemo do ustaljenog/ozvaničenog prevoda ovog pojma. Rusi su, na primjer, preveli kao „izmišljena vaseljena“, ali mislim da je u srpskom jeziku ustaljeno da se ovakve stvari prevode kao „svijet“ (tj. svet, kod kekavaca ;) ), dakle „Izmišljeni svijet“. --Дарко Максимовић (разг.) 00:39, 2. јун 2008. (CEST)

Kakve veze ima šta su Rusi uradili? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 03:31, 2. јун 2008. (CEST)

A zašto ne bi imalo veze? Navodim šta je neko uradio na nekoj drugoj vikipediji da bismo eventualno lakše i sami došli do neke ideje, a izabrao sam baš rusku vikipediju jer su ruski i srpski jezik jako srodni. Ne razumijem pitanje i njegov ton, da budem iskren. --Дарко Максимовић (разг.) 14:14, 2. јун 2008. (CEST)

Ruski i srpski su dva sasvim odvojena jezika koja nemaju veze jedan s drugim. Njihova srodnost sastoji se jedino iz toga što oba potiču od nekadašnjeg praslovenskog, ali njihovi su putovi i tokom istorije i danas išli sasvim različito. Ruski nikad nije bio blizak srpskom, štaviše i turski nam je često bio bliži nego li ruski. Zato valjda nema nikakve veze šta su Rusi uradili, upravo jedino je ikad imalo veze samo u crkvi ili u partiji; u jeziku pak sasvim je nevažno. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 20:42, 2. јун 2008. (CEST)

Па добро, да смо преводили са кинеског, ја сам исто тако могао навести и како су на енглеској википедији превели, чисто да бисмо добили додатну инспирацију. То је била поента. Поред тога, то да је нпр. турски нама био икад ближи од руског може само да каже неко ко није учио руски језик; јако су сродни, и у граматици и у ријечнику. А турски са српским има везе само у ријечнику, и то дјелимично. И даље, као што рекох, не видим упитност коментара и како може да шкоди навођење руског превода. А што не шкоди, може само да користи :) А то за цркву и партију - даће Бог, биће и боље ;-) --Дарко Максимовић (разг.) 21:48, 2. јун 2008. (CEST)

Učio sam ja ruski dosta godina i znam da je ovaj jezik srodan srpskohrvatskom, ali nije mu nimalo blizak pa da bude mjerilo prema kojem bi se naši prevodi ravnali. I turski nam je bio bliži tokom istorije nego li ruski, iako nije srodan jezik. :) Inspiracija je O. K. sa bilo kog jezika, ali mjerilo prema kojem bismo mi prevodili nikako. To sam htio reći. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:00, 2. јун 2008. (CEST)

Znao sam ja da ćemo se mi naposlijetku sporazumjeti :) Poz --Дарко Максимовић (разг.) 00:07, 3. јун 2008. (CEST)

Da, "izmisljeni svet" je prevod. Ovde jeste nasa rec "svet" prevod za englesko "universe" jer nama Univerzum, Vasiona, Svemir i sl. oznacavaju vrlo egzaktne, a ne opste pojmove; dok nam je "svet" opsti pojam za "sve sto postoji". --Милош Ранчић (р|причај!) 13:10, 2. јун 2008. (CEST) Дакле, треба да буде измишљени свет. Хвала вам свима!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:25, 2. јун 2008. (CEST)

Јужна Шетландска острва

Да ли се Шетландска пише малим словима будући да се не ради о држави? Острва је сигурно малим. --Поки |разговор| 19:01, 3. јун 2008. (CEST)

Ја мислим да би требало малим.Награкажи/лажи 19:02, 3. јун 2008. (CEST)

Малим.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 19:12, 3. јун 2008. (CEST)

Законом логике бих ишла да остаје велико слово као и у самим Шетландским острвима, јер код имена Јужна Шетландска острва, Шетландска нису присвојни придев. Кад би смо то узели у оригиналу, била би Острва Шетланд или Шетланд острва и Јужна Шетланд острва.

Осим тога, у два атласа ми пише Јужна Шетландска острва, са великим Ш. Из неког разлога, у трећем атласу не могу да их нађем.

На жалост, немам правопис, па како тамо стоји, ако стоји икако, не бик' могла рећи, а видим да за сад нико не дели моје мишљење. Позд. —Ерин (разговор) 20:16, 3. јун 2008. (CEST)

Ja bog'me delim. Ali ako oni koji češće ovde dolaze i daju dobro obrazloženo mišljenje, promeniću svoje ako je to potrebno. --Поки |разговор| 20:28, 3. јун 2008. (CEST)

Мислим да треба велико слово, али у тексту осим наслова и прве реченице на пет места пише Јужношетландска острва и нико ништа не исправља, што значи да се сви слажете да је то исправно, па то ставите и у наслов текста и све је решено--Drazetad (разговор) 20:39, 3. јун 2008. (CEST)

Руси, бугари и словенци пишу Ш великим, а острва малим. Чисто да се зна. —Јован Вуковић (р) 20:54, 3. јун 2008. (CEST)

Мним да јужношетландска може да се користи само као придев, а не као име острва, јер, као што рекох, у читавој причи реч Шетландска се несрећним стицајем околности завршава на ска (као Енглеска, Ирска, Шведска, Макарска, Баварска, Пољска и вероватно још неки географски појовми којих сад баш не могу да се сетим), али у суштини није придев, него име, односно део имена. Не постоји никакав Шетланд на основу којег смо у нашем језику извели име Шетландска острва, већ се сама острва зову Шетланд (што на старонордијском, одакле је име и изведено, значи балчак).

Стварно мислим да треба да иде великим словом, као што и Нова Шкотска иде великим словом. —Ерин (разговор) 00:38, 4. јун 2008. (CEST)

Jokuthon Mihailovich

Може ли ми неко рећи како би било име овог професора из Русије? Хвала-Mile habla

Па... из ове перспективе делује као Јокутон Михаилович, али било би згодно ако негде имаш његово име написано на руском, то би се дало прочитати са већом сигурношћу. —Ерин (разговор) 20:19, 3. јун 2008. (CEST)

Хм...не могу да нађем на нету. Ово је енглески транскрипт.--Mile habla 20:27, 3. јун 2008. (CEST)

Јокут Михајловић.. Sanja разговорстраница 21:10, 3. јун 2008. (CEST)ПС Жена је шеф кадедре за клавир на ФМУ

Eto sad i prezime postalo problem. Miihajlović ili Mihailovič. Hm.....nit imena, nit prezimena....Mile habla 21:23, 3. јун 2008. (CEST)

Jokut Mihailović Sanja разговорстраница 21:39, 3. јун 2008. (CEST)

Е ако Сања тако каже онда мора да је тако. И да није - јесте. Тако је. Mile habla

Upravo. I to sa oscilirajućim i/j u zavisnosti od pisma (latinica/ćirilica) :) --Дарко Максимовић (разг.) 17:21, 6. јун 2008. (CEST)

Lionel Terray

Молим да ми неко каже се зове овај француски алпиниста.--Drazetad (разговор) 22:27, 3. јун 2008. (CEST)

Лионел Тере —Ерин (разговор) 00:22, 4. јун 2008. (CEST)

Санскритски изрази

Ових дана пишем мало о источним филозогијама/религијама па наилазим на мноштво санскритских израза које треба транскрибовати у српски језик (види Категорија:Санскритски изрази). Наиме, главна недоумица је у "непостојаном х". За неке речи, попут имена Будха, односно Буда (како се обично пише у српском), нисам имао недоумица јер су већ устаљене у језику. Али многе друге (Брахман, Бодхи, Самадхи, и сл.) сам оставио са словом х, првенствено јер сам видео да се тако пише и у руском. Међутим, колко сам чуо, то х се уопште не изговара. Дајте неке предлоге, да решимо за убудуће, биће још оваквих израза. Поздрав! --Дамјан /разговарајмо/ 13:24, 6. јун 2008. (CEST)

За Браман сам прилично сигуран, као и за Боди, а Самадхи нисам раније чуо, али ми дјелује немогуће да би то х остало с обзиром да се с њим ужасно тешко изговара, а и у складу са осталим избацивањима... --Дарко Максимовић (разг.) 17:13, 6. јун 2008. (CEST)

Aspirovani suglasnici bh, dh, gh i th se kod nas obicno transkribuju bez 'h', dok se ph obicno transkribuje sa 'f' (s tim, sto mislim da se u slucaju sanskrita transkribuju sa 'p'; ali to treba proveriti), a kh obicno sa 'h'. Treba imati na umu da to 'h' uopste ne zvuci kao nase 'h', vec znatno slabije (i, stoga, moguce u izgovoru), dok se nase 'h' (strujni parnjak glasa 'k') tretira drukcije (aspirata se vrlo dugo obelezava sa 'h', dok se slovensko 'h' obelezava sa 'x' [iks]). --Милош Ранчић (р|причај!) 00:28, 7. јун 2008. (CEST)

Slicno vazi i za samoglasnik + h: u osecaju naseg jezika to 'h' se tretira pre kao slucajno zastajkivanje, kost u grlu ili sl. Znaci, bez 'h' (ako je u engleskom transkribovano kao 'h', a ne kao 'ch', 'kh' ili sl.). --Милош Ранчић (р|причај!) 00:30, 7. јун 2008. (CEST)