Донатело — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ar, bg, bn, br, bs, ca, cs, cy, de, eo, es, fi, fr, gl, he, hr, id, is, it, ja, ka, la, lt, nl, no, pl, pt, ro, ru, simple, sq, sv, sw, th, tr, uk, vo, zh
м интервики: + da:Donatello
Ред 39: Ред 39:
[[cs:Donatello]]
[[cs:Donatello]]
[[cy:Donatello]]
[[cy:Donatello]]
[[da:Donatello]]
[[de:Donatello]]
[[de:Donatello]]
[[en:Donatello]]
[[en:Donatello]]

Верзија на датум 11. јун 2008. у 12:50

Донатело
Уметнички рад
ПравацУмјетност ране ренесансе; Фирентинска умјетничка традиција
Епоха14 и 15 вијек
РегијаИталијанска умјетност ренесансе

Донатело (рођен око 1386. године у Фиренци - умро 13. децембра 1466. године у Фиренци), био је италијански мајстор вајарства у мермеру и бронзи. Поред Микеланђела сматран је једним од највећих вајара италијанске ренесансе.

Доста тога је познато о Донателовоом стваралаштву, али врло мало о његовој личности и карактеру. Мецене с којима је радио, сматрали су екстравагантним његове захтјеве за умјетничком слободом у временима у којима је однос између мецене и умјетника био одређен прилично стриктним правилима. Био је наклоњен идејама хуманизма и одличан познавалац античке грчке и римске умјетности. Инспирисао се примјерцима из античке умјетности, које је трансформисао на свој начин.

Биографија

Донатело (диминутив од Донато) био је син Никола ди Бета Бардија, фирентинског прерађивача вуне. Није познато како се млади Донатело заинтересовао за вајарство, али по неким изворима учио је вајарске технике од вајара који су радили на катедрали у Фиренци, око 1400. године. Негдје између 1404. и 1407. године, постао је члан радионице Лоренца Гибертија, који је 1402. године побједио на конкурсу за декорацију врата фирентинске крстионице. Донателово рано дјело, мермерна статуа Давида, указује на утјецај Гибертија, који је био главни експонент интернационалне Готике, стила грациозних и благо закривљених линија под утјецајем сјеверноевропске умјетности. Статуа Давида је била предвиђена за катедралу, али је премјештена у градску дворану, палату Векијо 1416. године, гдје је важила као патриотски симбол, да би у већ у раном 16. вијеку била засјењена Микеланђеловом верзијом Давида, исте намјене. У друга значајна Донателова рана дјела спада импресивна мермерна фигура св. Јована Јеванђелисте у сједећем положају, предвиђена за фасаду фирентинксе катедрале, и Распеће у дрвету за базилику светог Крста.