Полуга — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
.
Ред 2: Ред 2:
'''Полуга''' је чврсти објекат који се користи за појачање [[сила|силе]] примењене на други објект, уз употребу ослонца. Полуга је једна од 6 једноставних [[машина]], којом се мала сила која дeлује на дужем [[пут]]у, претвара у велику силу на краћем путу.<ref>-{J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, ''Theory of Machines and Mechanisms,'' Oxford University Press, New York.}-</ref>
'''Полуга''' је чврсти објекат који се користи за појачање [[сила|силе]] примењене на други објект, уз употребу ослонца. Полуга је једна од 6 једноставних [[машина]], којом се мала сила која дeлује на дужем [[пут]]у, претвара у велику силу на краћем путу.<ref>-{J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, ''Theory of Machines and Mechanisms,'' Oxford University Press, New York.}-</ref>


Полуге се користе кад је потребно имати велику силу на једном краћем крају полуге (например - за подизање тешког објекта), а једино мала сила је на располагању на другом дужем крају полуге.<ref>{{Cite book |title=Physics in Biology and Medicine, Third edition |autohr=Paul Davidovits |publisher=Academic Press |year=2008 |isbn=978-0-12-369411-9 |url=http://books.google.be/books?id=e9hbt3xisb0C|pages=10-}}</ref>
Полуге се користе кад је потребно имати велику силу на једном краћем крају полуге (например - за подизање тешког објекта), а једино мала сила је на располагању на другом дужем крају полуге.<ref>{{Cite book |title=Physics in Biology and Medicine, Third edition |author=Paul Davidovits |publisher=Academic Press |year=2008 |isbn=978-0-12-369411-9 |url=http://books.google.be/books?id=e9hbt3xisb0C|pages=10-}}</ref>


Треба напоменути да се с тим не постиже „чаробно“ повећање расположиве енергије, јер производ (сила*пут) остаје исти.
Треба напоменути да се с тим не постиже „чаробно“ повећање расположиве енергије, јер производ (сила*пут) остаје исти.
Ред 36: Ред 36:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|2}}
{{reflist|}}

== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|title=Physics in Biology and Medicine, Third edition |autohr=Paul Davidovits |publisher=Academic Press |year=2008 |isbn=978-0-12-369411-9 |url=http://books.google.be/books?id=e9hbt3xisb0C|pages=10-}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 46: Ред 43:
* [http://demonstrations.wolfram.com/ASimpleLever/ Једноставна полуга на Волфрам сајту]
* [http://demonstrations.wolfram.com/ASimpleLever/ Једноставна полуга на Волфрам сајту]
* [http://www.enchantedlearning.com/physics/machines/Levers.shtml Полуге - једноставне машине]
* [http://www.enchantedlearning.com/physics/machines/Levers.shtml Полуге - једноставне машине]

{{Authority control}}


[[Категорија:Машинство]]
[[Категорија:Машинство]]

Верзија на датум 30. јануар 2018. у 09:19

Полуга првог реда. При равнотежи, .

Полуга је чврсти објекат који се користи за појачање силе примењене на други објект, уз употребу ослонца. Полуга је једна од 6 једноставних машина, којом се мала сила која дeлује на дужем путу, претвара у велику силу на краћем путу.[1]

Полуге се користе кад је потребно имати велику силу на једном краћем крају полуге (например - за подизање тешког објекта), а једино мала сила је на располагању на другом дужем крају полуге.[2]

Треба напоменути да се с тим не постиже „чаробно“ повећање расположиве енергије, јер производ (сила*пут) остаје исти.

Прво испитивање својстава полуге се приписује Архимеду, који је по сазнању свога открића, по легенди рекао: „Дајте ми тачку ослонца, и померићу Земљу“.

Полуга се налази у равнотежи када је разлика у моменту сила које дјелују на њу једнака нули. То значи да је .

Врсте полуга

Полуга првог реда. Ослонац је између тачака дјеловања сила.
Полуга другог реда. Ослонац је по страни од тачака дјеловања сила.

Разликујемо полуге:

  • Првог реда (или врсте) - у којима се тачка ослонца налази између тачака дјеловања силе.
  • Другог реда (или врсте) - у којима се тачка ослонца налази на једној страни, а дјеловање силе или сила је на другој страни полуге.

Примјери полуге

Види још

Референце

  1. ^ J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, Theory of Machines and Mechanisms, Oxford University Press, New York.
  2. ^ Paul Davidovits (2008). Physics in Biology and Medicine, Third edition. Academic Press. стр. 10—. ISBN 978-0-12-369411-9. 

Спољашње везе