Михаило Ћуповић — разлика између измена

Михаило Ћуповић
Михаило Ћуповић
Датум рођења	13. септембар 1934.
Место рођења	Мокра Гора, Краљевина Југославија
Датум смрти	13. септембар 2004. (70 год.)
Место смрти	Чајетина, Србија и Црна Гора

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 4. фебруар 2018. у 03:35

Михаило Ћуповић (надимак Чика Ћупо; Мокра Гора, 13. септембар 1934 — Чајетина, 13. септембар 2004) је био познати златиборски пјесник.

Живио је и радио у Чајетини, гдје је и умро 12. септембра 2004. године. Позната дјела су му збирке пјесама „И ја дижем два прста“, „Са извора Златибора“, „Увек заједно“, „Планина“, „Венац од ливадског цвећа“, „Хајде, деда, коњ ми буди“, „Најлепша је љубав поред реке“, драма „Немојте крвавити реку“, ратна драма „Ћутећи су говориле“ и монодрама „Земља“.^[1] Пјесме су му превођене и компоноване. Добитник је многих признања, међу којима је награда „Пјесници Републици“, расписана поводом тридесетогодишњице АВНОЈ-а у Јајцу.

За живота био је омиљен на свом родном Златибору и често је проглашаван највећим завичајним пјесником. Био је скроман и увијек добро расположен и насмијан. Волио је све људе, а највише дјецу, којима је посветио већи дио својих пјесама. Писао је и пјесме посвећене љубави, сељаку и људима, партизанској борби и своме завичају.

У оквиру Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић” из Чајетине основана је Фондација „Михаило Ђуповић”, ради трајног очувања и неговања успомене на његов рад. Фондација је основана Одлуком Управног одбора библиотеке, бр. 02 од 18. марта 2005. године.

Референце

^ Ћуповић, Михаило (2001). Над завичајем : изабране и нове песме. Београд : МГ-маркетинг. стр. 137. ISBN 978-86-7462-003-8.

Види још

[1] Ћуповић, Михаило (2001). Над завичајем : изабране и нове песме. Београд : МГ-маркетинг. стр. 137. ISBN 978-86-7462-003-8.

[1]

@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 '''Михаило Ћуповић''' (надимак ''Чика Ћупо''; [[Мокра Гора (Ужице)|Мокра Гора]], [[13. септембар]] [[1934]] — [[Чајетина]], [[13. септембар]] [[2004]]) је био познати [[златибор]]ски пјесник.
-Живио је и радио у [[Чајетина|Чајетини]], гдје је и умро 12. септембра 2004. године. Позната дјела су му збирке пјесама „И ја дижем два прста“, „Са извора Златибора“, „Увек заједно“, „Планина“, „Венац од ливадског цвећа“, „Хајде, деда, коњ ми буди“, „Најлепша је љубав поред реке“, драма „Немојте крвавити реку“, ратна драма „Ћутећи су говориле“ и монодрама „Земља“.<ref>{{cite book|last1=Ћуповић|first1=Михаило|title=Над завичајем : изабране и нове песме|publisher=Београд : МГ-маркетинг|year=2001|id=ISBN 86-7462-003-5|pages=137}}</ref> Пјесме су му превођене и компоноване. Добитник је многих признања, међу којима је награда „Пјесници Републици“, расписана поводом тридесетогодишњице [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а у [[Јајце|Јајцу]].
+Живио је и радио у [[Чајетина|Чајетини]], гдје је и умро 12. септембра 2004. године. Позната дјела су му збирке пјесама „И ја дижем два прста“, „Са извора Златибора“, „Увек заједно“, „Планина“, „Венац од ливадског цвећа“, „Хајде, деда, коњ ми буди“, „Најлепша је љубав поред реке“, драма „Немојте крвавити реку“, ратна драма „Ћутећи су говориле“ и монодрама „Земља“.<ref>{{cite book|last1=Ћуповић|first1=Михаило|title=Над завичајем : изабране и нове песме|publisher=Београд : МГ-маркетинг|year=2001|id=ISBN 978-86-7462-003-8|pages=137}}</ref> Пјесме су му превођене и компоноване. Добитник је многих признања, међу којима је награда „Пјесници Републици“, расписана поводом тридесетогодишњице [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а у [[Јајце|Јајцу]].
 За живота био је омиљен на свом родном [[Златибор]]у и често је проглашаван највећим завичајним пјесником. Био је скроман и увијек добро расположен и насмијан. Волио је све људе, а највише дјецу, којима је посветио већи дио својих пјесама. Писао је и пјесме посвећене љубави, сељаку и људима, [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанској]] борби и своме завичају.