Гвожђе(III)-сулфат — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот Додаје: de:Eisen(III)-sulfat, zh:硫酸铁
Ред 40: Ред 40:
[[Категорија:Сулфати]]
[[Категорија:Сулфати]]


[[de:Eisen(III)-sulfat]]
[[en:Iron(III) sulfate]]
[[en:Iron(III) sulfate]]
[[es:Sulfato de hierro (III)]]
[[es:Sulfato de hierro (III)]]
[[ja:硫酸鉄(III)]]
[[ja:硫酸鉄(III)]]
[[pt:Sulfato de ferro (III)]]
[[pt:Sulfato de ferro (III)]]
[[zh:硫酸铁]]

Верзија на датум 9. јул 2008. у 12:47

Гвожђе(III)-сулфат
Називи
Други називи
фери-сулфат
Идентификација
ECHA InfoCard 100.030.054
Својства
Fe2(SO4)3; Fe2(SO4)3·5H2O;
Моларна маса 399,87 g/mol (анхидрован)
Агрегатно стање бели кристали
Тачка топљења 480°C
Тачка кључања N/A
Растворљивост у другим растварачима растворљив
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Ферисулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле Fe2(SO4)3.

Добијање

Добија се реакцијом феросулфата и сумпорна киселина|сумпорне киселине и азотне киселине или водоникпероксида као оксидационог средства:

FeSO4 + H2SO4 + H2O2 → Fe2(SO4)3 + 2H2O

На тај начин кристалише хидрат, а загревањем се добија и анхидрована со.

Физичко-хемијске особине

ферисулфат је со у виду белих кристала. При загревању се распада на фери-оксид и сумпор-триоксид. Ова реакција се некада користила за прављење пушљиве (Норденхаусенове) сумпорне киселине.

Значај

Ферисулфат гради стипсе са сулфатима алкалних метала, од којих је најважнија феристипса јер се употребљава у аналитичкој хемији за прављење раствора фери-соли због својства да се лако може пречистити кристализацијом.

Литература

  • Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.